Srbiji ove godine nedostaje od 25 do 30 milijardi dinara za finansiranje budžeta, kako bi ostala u okviru planiranog deficita od 4,1 odsto.
Poruka koju je Međunarodni monetarni fond preneo Vladi Srbije tokom aktuelnih pregovora o sklapanju novog aranžmana je da će taj novac Srbija morati da se pronađe uštedama na rashodnoj strani, saznaje "Danas" od izvora koji je prisustvovao razgovorima sa Fondom.
Cifra za Vladu naravno nije novost, jer podaci već mesecima pokazuju da država novac troši znatno brže nego što je bilo planirano, ali ostaje pitanje kako će nedostajuća sredstva biti nadoknađena.
Prema rečima sagovornika Danasa, jedino što je potpuno sigurno je da plate i penzije neće biti dirane, odnosno da će indeksacija koja je dogovorena tokom ranijih poseta MMF-a i koja je uneta i u fiskalna pravila, biti zadržana.
Gledajući u prošlost, to kao glavnog kandidata za "kresanje“ troškova ostavlja kapitalne investicije, ali naš sagovornik kaže da se ovog puta više razmišlja u drugom pravcu.
On navodi da je "problem što je ovo još i predizborna godina, tako da je i MMF svestan da moraju da se usklade i ekonomski i politički ciljevi".
"Na prvom mestu uštede bi mogle da se ostvare u segmentu plaćanja roba i usluga, kao i u programu subvencija privredi, odnosno kod raznih stimulacija i kreditnih linija koje dotira Vlada. Kod subvencija javnim preduzećima kao što je Železnica veliko je pitanje koliko ima mesta za uštede, pošto je najveći deo novca koji se iz budžeta preusmerava ka tim kompanijama namenjen isplati zarada njihovim radnicima, a plate u javnom sektoru su zaštićene", ističe on.
Drugi izvor Danasa, koji se u pregovorima posebno bavi budžetom, potvrđuje ove navode i kaže da ne zna odakle se u javnosti uopšte pojavljuje pitanje promene obračuna penzija, kada je to tek nedavno utvrđeno zakonom.
"Glavna tema u pregovorima je rebalans budžeta za ovu godinu, osnovi okvir budžeta za narednu i aranžman koji ćemo sklopiti. Sada gledamo kako da uskladimo prihode i rashode, pri čemu se ne posmatra samo republički budžet, već konsolidovani, koji podrazumeva i lokalnu samoupravu, javna preduzeća i PIO fond", kaže on, dodajući da će se i te tačke razmatrati kao mesta mogućih ušteda.
U Fondu su istakli da će u budućem aranžmanu veliku ulogu imati strukturne reforme, ali za sada MMF još nije izašao sa preciznim stavom o tome na kojim će tačno reformama insistirati. Međutim, najverovatnije je da će reformama morati da bude obuhvaćen javni sektor, odnosno da će pored javnih preduzeća, akcenat biti stavljen na reforme u zdravstvu, koje je preglomazno, a možda i u školstvu, navodi izvor tog lista.
Član fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković izjavio je danas da bi Međunarodni monetarni fond (MMF) mogao da prihvati malo povećanje deficita budžeta Srbije za ovu godinu. Cifra za Vladu naravno nije novost, jer podaci već mesecima pokazuju da država novac troši znatno brže nego što je bilo planirano, ali ostaje pitanje kako će nedostajuća sredstva biti nadoknađena.
Prema rečima sagovornika Danasa, jedino što je potpuno sigurno je da plate i penzije neće biti dirane, odnosno da će indeksacija koja je dogovorena tokom ranijih poseta MMF-a i koja je uneta i u fiskalna pravila, biti zadržana.
Gledajući u prošlost, to kao glavnog kandidata za "kresanje“ troškova ostavlja kapitalne investicije, ali naš sagovornik kaže da se ovog puta više razmišlja u drugom pravcu.
On navodi da je "problem što je ovo još i predizborna godina, tako da je i MMF svestan da moraju da se usklade i ekonomski i politički ciljevi".
"Na prvom mestu uštede bi mogle da se ostvare u segmentu plaćanja roba i usluga, kao i u programu subvencija privredi, odnosno kod raznih stimulacija i kreditnih linija koje dotira Vlada. Kod subvencija javnim preduzećima kao što je Železnica veliko je pitanje koliko ima mesta za uštede, pošto je najveći deo novca koji se iz budžeta preusmerava ka tim kompanijama namenjen isplati zarada njihovim radnicima, a plate u javnom sektoru su zaštićene", ističe on.
Drugi izvor Danasa, koji se u pregovorima posebno bavi budžetom, potvrđuje ove navode i kaže da ne zna odakle se u javnosti uopšte pojavljuje pitanje promene obračuna penzija, kada je to tek nedavno utvrđeno zakonom.
"Glavna tema u pregovorima je rebalans budžeta za ovu godinu, osnovi okvir budžeta za narednu i aranžman koji ćemo sklopiti. Sada gledamo kako da uskladimo prihode i rashode, pri čemu se ne posmatra samo republički budžet, već konsolidovani, koji podrazumeva i lokalnu samoupravu, javna preduzeća i PIO fond", kaže on, dodajući da će se i te tačke razmatrati kao mesta mogućih ušteda.
U Fondu su istakli da će u budućem aranžmanu veliku ulogu imati strukturne reforme, ali za sada MMF još nije izašao sa preciznim stavom o tome na kojim će tačno reformama insistirati. Međutim, najverovatnije je da će reformama morati da bude obuhvaćen javni sektor, odnosno da će pored javnih preduzeća, akcenat biti stavljen na reforme u zdravstvu, koje je preglomazno, a možda i u školstvu, navodi izvor tog lista.
MMF bi mogao da prihvati povećanje deficita budžeta Srbije
Vučković je za Radio-televiziju Srbije kazao da su objektivni razlozi za povećanje budžetskog deficita visoka inflacija, slabiji prihodi budžeta u drugoj polovini godine i novi talas svetske ekonomske krize, prenosi agencija Beta.
Postoji dobra volja Vlade Srbije i MMF-a da se sklopi novi kreditni aranžman iz predostrožnosti, kazao je on i dodao da bi taj aranžman omogućio makroekonomsku stabilnost u Srbiji i povećao poverenje investitora.
Predstavnici Vlade Srbije i MMF-a razgovaraju o kreditnom aranžmanu koji bi Srbiji omogućio da povuče milijardu evra ukoliko joj bude potrebno.
Deficit konsolidovanog budžeta Srbije koji obuhvata i republički i budžete lokalnih samouprava trebalo bi da iznosi 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, na osnovu Zakona o budžetu koji je usaglašen sa MMF-om.
Misija MMF boraviće u Beogradu do 31. avgusta i razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije o novom aranžamanu i realizaciji ovogodišsnjeg budžeta i pripremama budžeta za 2012. godinu.
(MONDO)
