Pistaći su oduvek bili omiljena poslastica i spadaju među skuplje orašaste plodove u prodavnicama. Ipak, ne moraju se kupovati isključivo kao uvozni proizvod, jer se mogu uspešno gajiti i u Srbiji. Dejan Jakovljević iz Selišta već dugi niz godina bavi se proizvodnjom sadnog materijala, a pre pet godina odlučio je da se posveti i uzgoju pistaća, kao i prodaji njihovih sadnica.
Kako ističe, u Srbiji već postoje sadnice koje uspešno rastu i rađaju bez ikakve zaštite tokom zime i bez posebnih tretmana. Trenutno u svom vlasništvu ima 50 stabala pistaća starih četiri godine. Ta stabla služe kao matične biljke i podvrgnuta su strogoj rezidbi kako bi davala što veći broj pupoljaka za kalemljenje.
Ove godine Dejan je zasadio oko 200 novih sadnica koje će ostaviti za budući rodni period. Prema njegovom iskustvu, gajenje pistaća u našim uslovima ne donosi veće probleme kada je reč o zaštiti i održavanju, jer je reč o izuzetno otpornim biljkama.
"Zbog prisustva smole sa jakim mirisom, sličnim boru, pistaće izbegavaju i insekti i divljač", objašnjava Jakovljević.
Dodaje da je zaštita od crne pegavosti potrebna u drugoj polovini leta, dok je navodnjavanje poželjno, ali ne i neophodno. Njihov vretenasti koren brzo prodire u dublje slojeve zemljišta, gde se nalazi stalna vlaga. Sadnice se ne smrzavaju i ne treba ih štititi tokom zime, jer bi to moglo izazvati prevremeni ulazak u vegetaciju.
Kada i kako saditi pistaće
Najbolje vreme za sadnju, kao i kod većine voćnih vrsta, jeste jesen, kako bi biljke imale dovoljno vremena da se prilagode i akumuliraju vlagu oko korena tokom zimskog perioda. Početak rasta korena je krajem februara, slično kao kod lešnika, pa je idealno da se sadnja obavi najkasnije do kraja januara. Sadnice počinju da rađaju nakon tri do četiri godine, ali u početku ne treba očekivati visoke prinose. Neophodno je redovno đubrenje, uništavanje korova, oblikovanje sadnica i sprovođenje ostalih agrotehničkih mera.
Uzimajući u obzir cenu plodova i prosečan prinos od oko 15 kilograma po stablu u desetoj godini, pistaći se mogu smatrati veoma isplativom voćnom vrstom. Pistaći imaju dug životni vek, koji zavisi od sorte i uslova gajenja. Najdugotrajnije su iranske sorte, koje mogu živeti i do 100 godina bez intenzivnih agrotehničkih mera. Kalifornijske sorte imaju kraći vek, oko 35 godina. Intenzivne mere usmerene na povećanje prinosa mogu skratiti život stabla, jer prekomerno forsiranje dovodi do njegovog iscrpljivanja.
Potrebni uslovi za gajenje
Pistaći potiču iz Irana, gde se gaje zbog specifičnih klimatskih uslova koji im odgovaraju - noći sa temperaturama oko -5 °C i dani sa temperaturama do +45 °C, u kojima druge voćne vrste ne bi mogle da opstanu. Izuzetno su otporni na ekstremne temperature, ali im je tokom leta neophodno direktno sunčevo zračenje, ne samo radi fotosinteze, već i za pravilno sazrevanje plodova. Mogu podneti temperature u rasponu od -25 °C do +50 °C. Mogu se uzgajati na gotovo svim tipovima zemljišta, ali je ključno da ono bude propusno i da ne zadržava vodu. Sadnja se obavlja na rastojanju 4,5 × 6 ili 5 × 5 metara. Stabla dostižu visinu od oko šest metara, što je uporedivo sa kajsijom ili šljivom.
Sadnice pistaća u Srbiji
"Proizvodimo sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta namenjena sadnji u primorskim područjima. Kerman je iranska sorta koja odlično podnosi kontinentalnu klimu i zastupljena je u oko 70 odsto zasada pistaća u svetu. Peters je muška sadnica koja ne rađa plodove, već služi za oprašivanje", objašnjava Jakovljević.
Kako muške sadnice ne daju plodove, neophodno je pažljivo isplanirati njihov raspored u zasadu. Jedna muška sadnica može oprašivati biljke u radijusu do 30 metara, što značajno utiče na način sadnje.
"Visina prinosa zavisi od više faktora: starosti stabla, sorte, načina održavanja i klimatskih uslova. U Srbiji sadnice stare oko 12 godina daju preko 15 kilograma plodova, dok u punom rodu, oko 20. godine starosti, u Turskoj prinos može dostići i 25 kilograma po stablu", zaključuje Jakovljević.
Trenutno, dodaje, interesovanje za velike plantažne zasade još uvek nije veliko. Većina sadnica prodaje se za dvorišta i manje površine. Cena sadnica kreće se od 15 do 20 evra, u zavisnosti od klase, a potražnja je posebno izražena kada je reč o egzotičnim biljkama.
BONUS VIDEO:
(Dnevnik/Mondo)
