Najveće francuske i nemačke banke drastično gube vrednost. Sosijete ženeral izgubila 57 odsto vrednosti.
Vrednosti deonica evropskih, pre svega francuskih i nemačkih banaka, izloženih grčkom dugu, u ponedeljak su bile u slobodnom padu. Banka BNP je tokom dana gubila čak 12,5 odsto vrednosti,
Sosijete ženeral i Kredi agrikol oko 10. Na drugoj obali Rajne, Komercbank je gubila 10 odsto, Dojčebank devet.
Razlog za pravi ekonomski potres je nepoverenje tržišta u sposobnosti banaka da se izvuku iz grčke dužničke krize, u kojoj imaju značajan udeo u hartijama od vrednosti.
Procenjuje se da su najizloženije tri francuske banke vezane sa oko šest milijardi za grčki dug, a sama BNP sa četiri. Vodeće svetske agencije za procenu kreditnih sposobnosti spremaju da smanje ocenu ovim bankama, pišu “Novosti.”
Neverovatno zvuči podatak da su, od početka godine, deonice banke Sosijete ženeral izgubile 57 odsto vrednosti, Kredi agrikol 43, a BNP 37, dok su, istovremeno, vrednosne hartije na berzi Dojčebanke i Komercbanke od jula do danas pale za četrdesetak procenata! U javnosti se govori da spas leži u mogućoj delimičnoj nacionalnizaciji ovih banaka. Vlasti u Parizu, za sada, to ocenjuju kao neosnovano.
Ministri podsećaju da je nedavni stres-test pokazao sposobnost evropskih banaka da se izvuku iz krize. Ovaj test, međutim, nije predviđao bankrot Grčke, niti izlazak zemalja iz evrozone. Ukoliko se zna da mnoge od ovih banaka imaju direktan rizik od investicija ne samo u Grčkoj, već i u Italiji, Španiji, Portugalu.
Francuska i Nemačka imaju daleko najviše svog novca zarobljenog u grčkoj krizi. Tako je i francusko osiguravajuće društvo “Aksa“ u ponedeljak gubilo blizu deset procenata vrednosti akcija, a i berze uranjaju u crveno.
Tenzija je porasla u petak, kada je jedan od vodećih ekonomista Evropske centralne banke, Nemac Jirgen Štark, dao ostavku zbog neslaganja sa načinom kako da se tretira kriza.
Nezavisni analitičari će reći da Atina neće moći da vrati dug. Političari u Briselu i dalje ostaju zatvoreni u svom krugu rezonovanja, da je spas u zajedništvu.
Trojka zadužena za sprovođenje plana ozdravljenja grčkih finansija - Evropska centralna banka, MMF i EU - sastaće se u sredu. Izlazak Atine iz evrozone i EU, ipak se ne razmatra. Istovremeno, ekonomisti upozoravaju da je davanje novih pozajmica Grčkoj isto što i sipanje benzina u rezervoar automobila koji punom brzinom ide ka zidu.
Ministri finansija EU sastaće se u petak da odluče šta će s drugim planom pomoći Atini od 160 milijardi evra.
Za to vreme, taksisti, poreski službenici i carinici u Grčkoj štrajkuju protiv novih mera štednje, dok je vlada u Atini poslala alarmantu poruku da će krajem sledećeg meseca, ako se nešto ne promeni, ostati bez gotovine u državnoj kasi, pišu "Novosti"(MONDO)
Sosijete ženeral i Kredi agrikol oko 10. Na drugoj obali Rajne, Komercbank je gubila 10 odsto, Dojčebank devet.
Razlog za pravi ekonomski potres je nepoverenje tržišta u sposobnosti banaka da se izvuku iz grčke dužničke krize, u kojoj imaju značajan udeo u hartijama od vrednosti.
Procenjuje se da su najizloženije tri francuske banke vezane sa oko šest milijardi za grčki dug, a sama BNP sa četiri. Vodeće svetske agencije za procenu kreditnih sposobnosti spremaju da smanje ocenu ovim bankama, pišu “Novosti.”
Neverovatno zvuči podatak da su, od početka godine, deonice banke Sosijete ženeral izgubile 57 odsto vrednosti, Kredi agrikol 43, a BNP 37, dok su, istovremeno, vrednosne hartije na berzi Dojčebanke i Komercbanke od jula do danas pale za četrdesetak procenata! U javnosti se govori da spas leži u mogućoj delimičnoj nacionalnizaciji ovih banaka. Vlasti u Parizu, za sada, to ocenjuju kao neosnovano.
Ministri podsećaju da je nedavni stres-test pokazao sposobnost evropskih banaka da se izvuku iz krize. Ovaj test, međutim, nije predviđao bankrot Grčke, niti izlazak zemalja iz evrozone. Ukoliko se zna da mnoge od ovih banaka imaju direktan rizik od investicija ne samo u Grčkoj, već i u Italiji, Španiji, Portugalu.
Francuska i Nemačka imaju daleko najviše svog novca zarobljenog u grčkoj krizi. Tako je i francusko osiguravajuće društvo “Aksa“ u ponedeljak gubilo blizu deset procenata vrednosti akcija, a i berze uranjaju u crveno.
Tenzija je porasla u petak, kada je jedan od vodećih ekonomista Evropske centralne banke, Nemac Jirgen Štark, dao ostavku zbog neslaganja sa načinom kako da se tretira kriza.
Nezavisni analitičari će reći da Atina neće moći da vrati dug. Političari u Briselu i dalje ostaju zatvoreni u svom krugu rezonovanja, da je spas u zajedništvu.
Trojka zadužena za sprovođenje plana ozdravljenja grčkih finansija - Evropska centralna banka, MMF i EU - sastaće se u sredu. Izlazak Atine iz evrozone i EU, ipak se ne razmatra. Istovremeno, ekonomisti upozoravaju da je davanje novih pozajmica Grčkoj isto što i sipanje benzina u rezervoar automobila koji punom brzinom ide ka zidu.
Ministri finansija EU sastaće se u petak da odluče šta će s drugim planom pomoći Atini od 160 milijardi evra.
Za to vreme, taksisti, poreski službenici i carinici u Grčkoj štrajkuju protiv novih mera štednje, dok je vlada u Atini poslala alarmantu poruku da će krajem sledećeg meseca, ako se nešto ne promeni, ostati bez gotovine u državnoj kasi, pišu "Novosti"(MONDO)
