Jedan korisnik građanskog dodatka iz nemačkog grada Hamburga nakon otkaza državi duguje više od 2.600 evra. Razlog je neobičan: Zbog okolnosti njegovog otkaza, Centar za zapošljavanje zahtevao je povraćaj svih isplaćenih socijalnih naknada. Muškarac je pokušao da se brani na sudu. Međutim, sudije su nedvosmisleno poručile: Svako ko je odgovoran za sopstveni otkaz mora da snosi posledice.
Muškarac je dobio otkaz zbog uzastopnih neopravdanih izostanaka sa posla. Socijalna pomoć za koju je naknadno podneo zahtev odobrena mu je nakon isteka perioda čekanja, ali je centar za zapošljavanje potom zatražio da sav novac vrati.
Slučaj tek sada postao aktuelan
Slučaj je počeo početkom 2019. godine. Muškarac se više puta nije pojavio na poslu, a izostanke nije opravdao. Ishod: otkaz uz otkazni rok. Nakon toga podneo je zahtev za novčanu naknadu za nezaposlene i za osnovnu novčanu pomoć, koji su mu odobreni po isteku roka čekanja za isplatu naknade za nezaposlenost, prenose nemački mediji.
Kada je u oktobru 2019. započeo novi radni odnos, Centar za zapošljavanje zatražio je povraćaj svih isplaćenih sredstava, ukupno 2.652,21 evro. Taj iznos obuhvata mesečnu osnovnu naknadu, troškove stanovanja i grejanja, kao i doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu, u periodu od tri meseca. Razlog za zahtev za povraćaj: Muškarac je svojom krivicom doveo do toga da mu je bila potrebna socijalna pomoć.
Muškarac je to odbio da prihvati i pokrenuo sudski postupak. Nakon žalbenog postupka, konačna presuda doneta je krajem januara 2026. godine.
Sud presudio u korist Agencije
Pravni osnov za zahtev za povraćaj nalazi se u članu 34 nemačkog Socijalnog zakonika, knjiga II (SGB II), koji reguliše povraćaj sredstava u slučajevima društveno neprihvatljivog ponašanja. U njemu se navodi: "Svako ko (…) namerno ili iz grube nepažnje, bez opravdanog razloga, stvori uslove za dodelu naknada prema ovoj knjizi sebi ili članovima svog domaćinstva koji primaju naknade, dužan je da nadoknadi novčane i nenovčane naknade koje su mu kao rezultat toga dodeljene."
Sud je ocenio da su ti uslovi u ovom slučaju ispunjeni. "Izostajanjem sa posla bez objašnjenja i bez otvaranja bolovanja", tužilac je u naročito teškoj meri prekršio propisanu obavezu pažnje, navodi se u presudi Socijalnog suda u Hamburgu.
Sud doneo jasnu presudu
Ponašanje tužioca okarakterisano je kao "gruba nepažnja". On je "praktično sam izazvao otkaz kod poslodavca ponovljenim, neopravdanim izostancima sa posla u kratkom vremenskom razmaku".
Pravni portal upozorava i na posledice: "Sa svakim mesecom primanja građanskog dodatka, vaš dug raste za iznos primljenih naknada i teoretski to može trajati neograničeno." Savet je da se otkaz daje tek kada postoji novi posao.
Sud je odbacio prigovore tužioca, koji je osporavao izjave bivšeg poslodavca i tvrdio da mu otkaz možda nije pravilno uručen. To je naročito bilo bez osnova jer je muškarac odbio da na sudu iznese konkretne okolnosti svojih izostanaka.
Sud je zaključio da su pisani dokazi poslodavca, ugovor o radu, upozorenja, zapisnik o otkazu i platne liste sa evidentiranim izostancima – dovoljni za utvrđivanje činjeničnog stanja.
BONUS VIDEO:
(Fenix Magazine/Mondo)
