Računi za električnu energiju razlikuju se među državama članicama Evropske unije (EU) ne samo po iznosu već i po strukturi, a EU se već godinama suočava sa znatno višim cenama energije nego što je to slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama ili Kini.
Račun za struju obično sadrži tri glavne stavke: cenu isporučene električne energije, koja čini najveći deo računa, zatim naknade i poreze i druge dažbine.
Šta utiče na visinu računa
Na visinu računa utiču brojni faktori:
- geografski položaj,
- energetski miks proizvodnje,
- povezanost sa susednim zemljama,
- konkurencija među snabdevačima,
- kao i porezi i naknade.
Kada je reč o geografiji, važno je koliko su pojedini regioni naseljeni i da li su potrebni dugi dalekovodi. Na primer, ostrva često zahtevaju dodatnu infrastrukturu. Konfiguracija terena takođe utiče na mogućnosti izgradnje postrojenja za obnovljive izvore energije.
Energetski miks takođe igra ključnu ulogu. Nije isto da li se struja proizvodi iz fosilnih goriva ili iz obnovljivih izvora, uključujući nuklearnu energiju. Trenutno su vetar i solarna energija najjeftinije opcije proizvodnje.
Dodatno, zemlje koje su dobro povezane sa susedima mogu lakše da uvoze i izvoze električnu energiju, čime se omogućava da se najpre koriste jeftiniji i čistiji izvori. Bolja međusobna povezanost doprinosi stabilnosti cena i sigurnosti snabdevanja.
Konkurencija i porezi
Za potrošače je važno da na tržištu postoji više kompanija koje se takmiče u snabdevanju kupaca. Porezi i naknade na potrošnju električne energije uglavnom su u nadležnosti nacionalnih vlada, pa su razlike među državama članicama EU u ovom segmentu očekivane.
Uprkos razlikama, evropska pravila zahtevaju da računi budu jasni i transparentni. Oni bi trebalo da sadrže podatke o udelu svakog izvora energije u energetskom miksu snabdevača, poređenje potrošnje sa prethodnom godinom, informacije o isteku ugovora, kao i mogućnosti i prednosti promene snabdevača.
Kako domaćinstva mogu da smanje račun
Domaćinstva svakako mogu da utiču na visinu računa.
Jedan od načina je izbor vrste ugovora. U većini slučajeva cena je fiksna, što znači da se plaća ista cena po kilovat-satu bez obzira na promene na tržištu. Međutim, postoje i ugovori sa varijabilnom cenom, gde se iznos računa menja na mesečnom nivou, a ponekad zavisi i od dnevnih kretanja cena na veleprodajnom tržištu.
Oko 73 odsto domaćinstava, kao i značajan broj malih i srednjih preduzeća, ima ugovore sa fiksnom cenom. To štiti od naglog rasta cena, ali potrošači koji pune električne automobile ili koriste toplotne pumpe nemaju mogućnost da iskoriste pad cena na tržištu.
Evropska komisija navodi nekoliko načina za smanjenje troškova.
Promena snabdevača može doneti prosečnu uštedu veću od 150 evra godišnje. Ova promena mora biti besplatna i realizovana u roku od tri nedelje od potpisivanja novog ugovora, a do kraja godine taj rok bi trebalo da bude skraćen na 24 sata.
Ugovori sa varijabilnom cenom mogu biti isplativi uz korišćenje pametnih brojila, koja omogućavaju da se potrošnja usmeri na periode kada je struja jeftinija. U periodu od 2021. do 2023. godine potrošači u Švedskoj smanjili su račune za 42 odsto koristeći ugovore zasnovane na satnim promenama cena. Ipak, ključna je sposobnost potrošača da prilagode potrošnju jeftinijim terminima.
Solarni paneli i energetska efikasnost
Vlastita proizvodnja električne energije predstavlja još jedan efikasan način smanjenja računa, posebno kroz učešće u energetskim zajednicama, koje su u Hrvatskoj još u početnoj fazi razvoja.
Domaćinstva i firme mogu proizvodnjom sopstvene solarne energije uštedeti između 260 i 550 evra godišnje. U slučaju kolektivne proizvodnje više domaćinstava, uštede mogu dostići između 440 i 930 evra godišnje.
Upotreba energetski efikasnih uređaja takođe donosi značajne uštede. Kućni aparati sa visokim standardima energetske efikasnosti mogu smanjiti godišnje račune za gotovo deset odsto.
Milijarde evra za energetsku tranziciju
Procene pokazuju da bi daljom integracijom energetskog tržišta EU potrošači do 2030. godine mogli ostvariti godišnje uštede od 40 do 43 milijarde evra, u odnosu na sadašnjih 34 milijarde.
Radi zaštite ranjivih potrošača i podrške energetskom renoviranju, EU je uspostavila više fondova i programa.
Socijalno-klimatski fond, koji počinje sa radom ove godine, obezbeđuje 86,7 milijardi evra za podršku ranjivim domaćinstvima i mikropreduzećima u renoviranju objekata i ugradnji sistema grejanja i hlađenja sa nultom emisijom.
Modernizacioni fond, namenjen zemljama sa nižim prihodima do 2030. godine planira ulaganja od 57 milijardi evra u obnovljive izvore i energetsku efikasnost.
Fond za pravednu tranziciju, vredan 19,32 milijarde evra za period od 2021. do 2027. godine, pomaže regionima koji su se istorijski oslanjali na fosilna goriva, poput uglja.
U okviru Mehanizma za oporavak i otpornost izdvojeno je 106,5 milijardi evra za projekte energetske efikasnosti, a do kraja godine očekuju se uštede koje bi mogle zadovoljiti potrebe za električnom energijom više od 20 miliona Evropljana.
Iz fondova kohezijske politike u aktuelnom budžetskom okviru EU obezbeđeno je dodatnih 20 milijardi evra za povećanje energetske efikasnosti najmanje 723.000 evropskih domaćinstava.
BONUS VIDEO:
(Financije.hr/Mondo)
