Vreme kada je za pokretanje biznisa bio potreban ogroman početni kapital, veliki poslovni prostor i višegodišnji plan polako ostaje u prošlosti. U eri digitalizacije i začetaka veštačke inteligencije, akcenat je na ideji koja preko noći može doneti veliku zaradu i promeniti život iz korena.
Ipak, ovakav filmski obrt nije zagarantovan svakom preduzetniku današnjice, pa je i dalje biznis plan najvažniji prvi korak poslovanja. Barijere za ulazak na tržište nikada nisu bile niže, ali je borba za pažnju potrošača nikada veća. Zbog je i dilema teža - tradicionalni biznis, AI startup ili hibridni pristup?
Biznis mentor i osnivač knjigovodstvene agencije "Knjiški moljac" Milan Trbojević za MONDO je otkrio koje vrste biznisa imaju najveći potencijal za uspešan posao u 2026. godini.
"U 2026. najveći potencijal imaju poslovi koji rešavaju konkretan problem kupca i mogu da rastu kroz sistem i tehnologiju. AI, automatizacija i digitalni kanali će davati veliku prednost, ali to ne znači da svako treba da radi baš to - prvo treba da izabereš biznis koji se uklapa u tvoje znanje, tržište i način rada. Digitalni modeli jesu brži za skaliranje, ali ja se ne bih odrekao ni tradicionalnih biznisa: trgovina, usluge i proizvodnja i dalje mogu da budu odlični. Najbolja kombinacija je često hibrid - fizička ponuda + online prodaja (e-commerce), jer spaja stabilnost “realnog” tržišta i brzinu digitalnog rasta", rekao je Trbojević za MONDO.
Najisplativije je, kako kaže, pokretati biznise iz oblasti usluga.
"Posebno zato što digitalizacija omogućava da se veliki deo usluge standardizuje, ubrza i lakše proda. To ne važi samo za “online” usluge, već i za tradicionalne - frizeri, kozmetičari, majstori i slične delatnosti mogu da budu veoma profitabilni, jer su ljudske, personalizovane i uvek tražene. Ali opet, ključna stvar je lična preferenca: nije poenta juriti “šta je najisplativije na papiru”, nego šta vama leži. Ako neko voli proizvodnju i, recimo, uživa da pravi hleb, to je skroz validan put - samo treba realno da proveri da li postoji tržište, da li ima znanje i kapacitet da to iznese, i onda da se oproba", ističe naš sagovornik.
Biznis 2026: Između AI i tradicije
Veštačka inteligencija nastavlja da transformiše tržište rada, naročito u tehnološkom sektoru. Podaci otkrivaju da su neka ranije tražena zanimanja doživela pravi pad. Primera radi, oglasi za posao za mobilne programere pali su za više od 70% od pokretanja ChatGPT-a.
S druge strane, bum veštačke inteligencije stvorio je ogromnu potražnju za novim, specijalizovanim ulogama. Promene su brze i zahtevaju što efikasniju adaptaciju, pa nas stavljaju u dilemu - tradicionalne delatnosti ili AI?
Naš sagovornik potvrđuje da je uticaj veštačke inteligencije na tržište u ekspanziji, ali napominje da u Srbiji i dalje ima prostora za "klasične" delatnosti.
"Po mojoj proceni, najperspektivnije delatnosti za preduzetnike u 2026. biće digitalne delatnosti i digitalne usluge, posebno one gde AI može značajno da ubrza i unapredi rad - od marketinga i prodaje, preko korisničke podrške, do analitike i automatizacije procesa. Tu se najbrže dolazi do konkurentske prednosti jer tehnologija direktno povećava produktivnost i smanjuje troškove.
S druge strane, u Srbiji i na Balkanu i dalje postoji dosta prostora i u “klasičnim” delatnostima, jer tržište nije do kraja pokriveno. Zato i dalje vidim dobru perspektivu u e-commerce-u, ali i u tradicionalnoj trgovini, kao i u mnogim uslužnim i zanatskim delatnostima - frizeri, maseri, kozmetičke usluge i slične delatnosti, gde je personalizacija i ljudski kontakt i dalje ključna vrednost", ističe Milan Trbojević za MONDO.
Trbojević dodaje i da 2026. godina nije “ili–ili”, nego i jedno i drugo može da bude odličan izbor.
"Zavisi šta želiš da gradiš i gde vidiš svoju prednost. Kod digitalnih biznisa najveća prednost je što ti je praktično ceo svet na dlanu: možeš brže da testiraš ideje, lakše da skaliraš i imaš mnogo prostora za različite modele (usluge, e-commerce, edukacije, softver). Kod tradicionalnih biznisa i dalje postoji dosta prilika, jer mnoge delatnosti nisu do kraja popunjene. Ima prostora u ugostiteljstvu, u specifičnim proizvodnjama i nišama - recimo prirodna kozmetika, prirodni preparati i slični proizvodi gde tržište još nije “zasečeno”, ističe naš sagovornik.
Trbojević napominje da upravo zbog razvoja digitalnih alata, tradicionalni biznis danas može lakše i brže da dođe do ciljne grupe.
"I jedan i drugi tip biznisa imaju svoje prednosti i mane, kao i svaki posao. Ono što je novo je da 2026. donosi dodatni vetar u leđa kroz tehnologiju i digitalne alate, što znači da čak i tradicionalni biznisi danas mogu da rastu brže ako ih pametno povežeš sa online prodajom i marketingom", ističe Trbojević za MONDO.
Koji biznis pokrenuti bez kapitala?
Milan preduzetnicima pomaže da reše probleme sa organizacijom ili da unaprede poslovanje, a savete za pokretanje biznisa koji zagarantovano donose zaradu neretko deli na društvenim mrežama.
Pitali smo ga da danas kreće od nule, ali sa stečenim iskustvom – koji biznis bi pokrenuo?
"Kada bih danas krenuo od nule, sa znanjem i iskustvom koje imam, pokrenuo bih biznis usluga, tačnije savetodavne usluge. Fokus bi mi bio na temama koje poznajem i koje su stalno tražene: finansije, porezi, organizacija poslovanja, upravljanje, rast i razvoj biznisa.
Razlog je jednostavan: za takav biznis mi je potreban najmanji početni kapital. Ako nemaš startni novac, znanje postaje tvoj glavni resurs - a u ovome imam i kompetenciju i uživam da radim.
Uvek bih birao spoj tri stvari: da tržištu treba, da ja imam najviše znanja u toj oblasti, i da volim to da radim. Kad se te tri tačke poklope, to je po meni najbolja opcija - i zato bih izabrao ovaj put pre većine drugih",navodi Trbojević za MONDO.
Najčešće greške koje preduzetnici prave u prvoj godini poslovanja
Pokretanje sopstvenog biznisa je izazovan korak, a prva godina poslovanja često je presudna za budućnost poslovanja.
Trbojević navodi da su najčešće finansijske greške koje preduzetnici prave na početku upravo one “nevidljive” - troše novac na stvari koje lepo izgledaju, ali ne donose prihod.
"Prva velika greška je previše doterivanja proizvoda i prevelika ulaganja pre prve prodaje: iznajme skupu kancelariju, kupe najnovije telefone i laptopove, uzmu skupu opremu ili čak mašine, a još nisu prodali ni jedan komad niti obezbedili stabilnu uslugu. Tako potroše većinu budžeta, pa posle nemaju “kiseonik” za ono najvažnije: prvih nekoliko meseci troškova, i još bitnije - marketing i prodaju da uopšte testiraju tržište", ističe Trbojević.
Pravilo za izbegavanje takvog poslovnog "pucnja u prazno" je, kako kaže, jednostavno.
"Prvo testiraj ideju sa što manje para, dođi do prve prodaje i validacije, pa tek onda ulaži ozbiljnije. Bolje je krenuti skromno, sa minimalnim troškovima i jasnim fokusom na prodaju, nego napraviti “veliki sistem” koji nema od čega da se finansira", zaključuje Milan Trbojević za MONDO.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
