Mađarska centralna banka pokrenula je istragu protiv naftne kompanije MOL zbog sumnje na trgovanje povlašćenim informacijama. Istraga je usledila nakon prijave Udruženja malih akcionara, koje tvrdi da su četiri direktora MOL-a prodala akcije u vrednosti od oko milijardu i po forinti zbog prekida isporuke ruske nafte, ali nedeljama pre nego što je ta informacija zvanično objavljena.
Iz MOL-a tvrde da je njihova komunikacija bila u skladu sa zakonom, dok je centralna banka za Rojters potvrdila pokretanje postupka.
Sumnjive transakcije nakon prekida isporuke nafte
Savez za zaštitu interesa individualnih investitora na berzi obratio se Mađarskoj narodnoj banci (MNB) izražavajući sumnju da su pojedini čelnici MOL-a iskoristili povlašćene informacije za sticanje nezakonite prednosti. Osnova sumnje, kako navode, leži u tome što kompanija nije blagovremeno obavestila tržište o prekidu isporuke ruske nafte na naftovodu Prijateljstvo, koji se dogodio 27. januara.
Nakon prekida isporuke nafte, četvorica MOL-ovih direktora prodala su akcije kompanije. Akos Szekeli, zamenik glavnog direktora za finansije, 27. januara prodao je 29.852 akcije za 118,7 miliona forinti. Peter Ratatik, izvršni direktor za potrošačke usluge, prodao je 26. januara 52.795 akcija za gotovo 201,7 miliona forinti, što je objavljeno 29. januara.
Član uprave Antoni Radev 5. februara prodao je 160.072 akcije za 642,4 miliona forinti, a dan kasnije, 6. februara, član uprave Zigmond Jarai prodao je 150.620 akcija za oko 604,9 miliona forinti.
Prodaje su se dogodile u vreme kada je cena akcije MOL-a dostizala rekordne vrednosti. Nakon što je godinama retko prelazila 3000 forinti, u januaru je započeo nagli rast, a 4. februara dostignut je istorijski maksimum od 4128 forinti. Jarai i Radev prodali su svoje udele po cenama višim od 4000 forinti, blizu samog vrha.
Direktori prodali akcije vredne 1,5 milijardi forinti
Prema navodima Udruženja investitora, između oštećenja naftovoda 27. januara i prve javne objave o problemima u snabdevanju prošlo je otprilike dve i po nedelje. MOL je tek 16. februara zvanično spomenuo otežanu isporuku ključne sirovine, prenosi Index. Gabor Dioslaki, predsednik TEBESZ-a, u prijavi je istakao da je kompanija trebalo bez odlaganja da objavi vanredno saopštenje o prekidu isporuke.
Zakon o tržištu kapitala nalaže da se javnost mora obavestiti najkasnije u roku od jednog radnog dana o svim informacijama koje mogu uticati na vrednost hartije od vrednosti.
Budući da MOL oko dve trećine sirove nafte dobija naftovodom Družba, udruženje smatra da svaki prekid predstavlja značajan događaj koji utiče na poslovanje i ugled kompanije. Trgovanje povlašćenim informacijama događa se kada neko ostvari finansijsku korist na osnovu informacija koje nisu javno dostupne.
Mađarska u problemima sa naftom
Iz MOL-a su na upit medija odgovorili kako je njihova komunikacija na berzi "u svakom slučaju u skladu sa važećim zakonskim propisima".
"U saopštenju za javnost i u berzanskom saopštenju objavili smo da smo zbog prekida rada na naftovodu Prijateljstvo pokrenuli oslobađanje strateških rezervi", dodali su.
Mađarska narodna banka potvrdila je za Rojters da sprovodi istragu o transakcijama akcijama MOL-a. Centralna banka istražuje da li su "prekršene odredbe o zabrani trgovanja na osnovu povlašćenih informacija". Tokom trajanja službenog postupka, MNB nije u mogućnosti da objavi dodatne detalje o slučaju.
Podsetimo, Mađarska je nakon prekida isporuka ruske nafte počela da vrši pritisak na Hrvatsku da omogući isporuku ruske nafte putem Jadranskog naftovoda (JANAF), što bi predstavljalo kršenje sankcija, a Zagreb je to odbio.
Mađari su uz to više puta optužili JANAF da nema dovoljno kapaciteta za isporuku neruske nafte dovoljne za potrebe Mađarske i Slovačke, koja je takođe spojena na Družbu. Hrvatska to osporava i tvrdi da su kapaciteti više nego dovoljni, te da se u svakom scenariju transporta preko JANAF-a mora dobiti odobrenje EU regulatora.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
