"Vlada Srbije aktivno prati dešavanja u svetskoj ekonomiji, posebno sve ono što trenutno pogađa zemlje s kojima imamo intenzivniju privrednu saradnju i region. U slučaju da negativni efekti svetskih dešavanja zaprete makroekonomskoj stabilnosti naše zemlje, preduzećemo sve neophodne mere", kazao je Cvetković u intervjuu "Novostima".
Što se tiče rebalansa budžeta, premijer je kazao da to ne znači odlaganja velikih infrastrukturnih projekata, kao što su završetak Koridora 10, izgradnja mosta Zemun-Borča, izgradnja stanova na lokaciji nekadašnje kasarne "Stepa Stepanović", ili obilaznice oko Beograda.
"Verujem da će usvajanjem rebalansa biti omogućena realizacija aranžmana sa MMF-om, čime će se poslati pozitivan signal investitorima da Vlada vodi odgovornu ekonomsku politiku i da će i u narednom periodu obezbediti makroekonomsku stabilnost zemlje", rekao je premijer.
On je naveo da je rebalansom potvrđena i socijalna odgovornost Vlade, jer će biti omogućeno, zakonski regulisano, povećanje plata i penzija za 14,7 milijardi dinara, ali i socijalnih davanja za 3,1 milijardu, što je u skladu sa novim Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Cvetković je ukazao da rebalansom neće biti smanjena sredstva namenjena za aktivne mere zapošljavanja, kao ni subvencije za poljoprivrednu proizvodnju.
Premijer Cvetković je naveo da će podsticaji privrednih aktivnosti, nakon usvojenog rebalansa budžeta, biti za 2,8 milijardi dinara veći nego do sada.
"Za program podrške privredi, preko Fonda za razvoj, obezbedili smo dodatnih 650 miliona dinara, a za subvencije privatnim preduzećima za realizaciju direktnih stranih investicija - dodatnih 800 miliona dinara. Namenski krediti za podsticanje proizvodnje i izvoza biće stimulisani sa dopunskih 450 miliona dinara", kazao je on.
Kroz program subvencionisanih stambenih kredita za ovu namenu biće takođe dostupno još 300 miliona dinara, dok će za Tranzicioni fond, osnovan za zbrinjavanje onih koji ostaju bez posla, biti dodatno izdvojeno preko 615 miliona dinara.
Cvetković je kazao da će najznačajnije uštede biti ostvarene baš na kapitalnim izdacima, ali zbog sporije realizacije velikog broja manjih projekata i naveo da su smanjeni troškovi za kamate po osnovu zaduživanja, ali zbog niže realizacije u odnosu na plan, kao i kod neto pozajmica iz budžeta.
Što se tiče stranih ulaganja, on je rekao da je u prošloj i ovoj godini, realizovan ili započet veći broj investicija u privatnom sektoru i naveo da će krajem godine biti sve spremno da započne proizvodnja 200.000 automobila u novoj fabrici "Fijata" u Kragujevcu.
"Ovako veliki projekat neće samo doprineti podizanju tehnološkog nivoa, izvoznim performansama i konkurentnosti Srbije, već će biti i važan signal za dolazak drugih velikih investitora u sektor industrije, agrara, građevinarstva, telekomunikacija i informacionog društva. Takvih najava već ima", rekao je premijer.
Na pitanje da li je dogovor sa MMF-om u skladu sa usvojenim fiskalnim pravilima, on je naveo da da je rebalansom predviđen deficit od 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda na konsolidovanom nivou, što je u skladu sa fiskalnim pravilima.
"Zakon predviđa koji su to razlozi zbog kojih je moguće povećati deficit. U ovom slučaju, spuštena je procena mogućeg rasta bruto društvenog proizvoda na dva odsto, a što je, automatski, umanjilo moguće prihode, a time i uvećalo deficit", rekao je premijer u intervjuu "Novostima".
(MONDO)
Što se tiče rebalansa budžeta, premijer je kazao da to ne znači odlaganja velikih infrastrukturnih projekata, kao što su završetak Koridora 10, izgradnja mosta Zemun-Borča, izgradnja stanova na lokaciji nekadašnje kasarne "Stepa Stepanović", ili obilaznice oko Beograda.
"Verujem da će usvajanjem rebalansa biti omogućena realizacija aranžmana sa MMF-om, čime će se poslati pozitivan signal investitorima da Vlada vodi odgovornu ekonomsku politiku i da će i u narednom periodu obezbediti makroekonomsku stabilnost zemlje", rekao je premijer.
On je naveo da je rebalansom potvrđena i socijalna odgovornost Vlade, jer će biti omogućeno, zakonski regulisano, povećanje plata i penzija za 14,7 milijardi dinara, ali i socijalnih davanja za 3,1 milijardu, što je u skladu sa novim Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Cvetković je ukazao da rebalansom neće biti smanjena sredstva namenjena za aktivne mere zapošljavanja, kao ni subvencije za poljoprivrednu proizvodnju.
Premijer Cvetković je naveo da će podsticaji privrednih aktivnosti, nakon usvojenog rebalansa budžeta, biti za 2,8 milijardi dinara veći nego do sada.
"Za program podrške privredi, preko Fonda za razvoj, obezbedili smo dodatnih 650 miliona dinara, a za subvencije privatnim preduzećima za realizaciju direktnih stranih investicija - dodatnih 800 miliona dinara. Namenski krediti za podsticanje proizvodnje i izvoza biće stimulisani sa dopunskih 450 miliona dinara", kazao je on.
Kroz program subvencionisanih stambenih kredita za ovu namenu biće takođe dostupno još 300 miliona dinara, dok će za Tranzicioni fond, osnovan za zbrinjavanje onih koji ostaju bez posla, biti dodatno izdvojeno preko 615 miliona dinara.
Cvetković je kazao da će najznačajnije uštede biti ostvarene baš na kapitalnim izdacima, ali zbog sporije realizacije velikog broja manjih projekata i naveo da su smanjeni troškovi za kamate po osnovu zaduživanja, ali zbog niže realizacije u odnosu na plan, kao i kod neto pozajmica iz budžeta.
Što se tiče stranih ulaganja, on je rekao da je u prošloj i ovoj godini, realizovan ili započet veći broj investicija u privatnom sektoru i naveo da će krajem godine biti sve spremno da započne proizvodnja 200.000 automobila u novoj fabrici "Fijata" u Kragujevcu.
"Ovako veliki projekat neće samo doprineti podizanju tehnološkog nivoa, izvoznim performansama i konkurentnosti Srbije, već će biti i važan signal za dolazak drugih velikih investitora u sektor industrije, agrara, građevinarstva, telekomunikacija i informacionog društva. Takvih najava već ima", rekao je premijer.
Na pitanje da li je dogovor sa MMF-om u skladu sa usvojenim fiskalnim pravilima, on je naveo da da je rebalansom predviđen deficit od 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda na konsolidovanom nivou, što je u skladu sa fiskalnim pravilima.
"Zakon predviđa koji su to razlozi zbog kojih je moguće povećati deficit. U ovom slučaju, spuštena je procena mogućeg rasta bruto društvenog proizvoda na dva odsto, a što je, automatski, umanjilo moguće prihode, a time i uvećalo deficit", rekao je premijer u intervjuu "Novostima".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.