Poremećaji u transportu i osiguranju tankera već utiču na globalno tržište nafte, a posledice će osetiti i potrošači u regionu. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović upozorava da se nagli rast cena teško može izbeći ukoliko sukob potraje.
Sukob na Bliskom istoku već je izazvao ozbiljne poremećaje na globalnom tržištu nafte. Prekidi u transportu, povećani troškovi osiguranja i neizvesnost u snabdevanju utiču na rast cena, što će se odraziti i na cene goriva u regionu.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ukazuje da u ovakvim krizama ni velike rezerve ne mogu dugo da ublaže posledice.
"Ne možete imati tolike zalihe da ih potrošite dok kriza ne prođe. Samo zemlje koje su samodovoljne mogu značajno da ublaže efekte ovakvih poremećaja", ističe Mićović.
Poremećaji u transportu nafte
Prema njegovim rečima, brodski saobraćaj u regionu Persijskog zaliva već je pretrpeo snažan udar.
"Brodovi su vrlo brzo stali, iako nije bilo zvanične obustave plovidbe. Osiguranja su ili obustavljena ili su premije udvostručene", naglašava Mićović.
On podseća da je Suecki kanal od velikog značaja za snabdevanje Evrope, dok tankeri i dalje stižu u terminal Omišalj, odakle se naftovodom snabdevaju rafinerije u regionu uključujući i rafinerija u Pančevu.
"Terminal Omišalj je važan jer tu stiže nafta za NIS, ali i za Mađarsku i Slovačku. Tu uglavnom naftovodom stiže i nafta iz Iraka", objašnjava Mićović.
Istovremeno, dodaje da će deo nafte iz tog regiona morati da se preusmeri ka drugim tržištima.
"SAD mogu da povećaju proizvodnju, ali najveći dodatni obim mogao bi da dođe iz Rusije, koja je pod sankcijama", kaže Mićović.
Cene goriva na udaru globalne krize
Istorija kretanja cene nafte, kako navodi, uvek je bila povezana sa velikim svetskim krizama.
"Ako gledate istoriju promena cene nafte, videćete i istoriju kriza u svetu. Kada vidite ovaj cenovni pik, jasno je da ćemo ga teško prevazići ako sukob potraje", upozorava Mićović.
On dodaje da se posledice već vide na tržištu derivata.
"Cena dizela je otišla mnogo više nagore. Dve godine smo imali trend pada cene naftnih derivata, a sada je taj trend prekinut", navodi Mićović.
Prema njegovim rečima, već se može očekivati i rast cena goriva na domaćim pumpama.
"Već danas ćemo videti kakve će biti cene goriva na našim pumpama, sigurno će biti veliki skok, što se već vidi i u drugim zemljama regiona", ističe Mićović.
Jedan od načina da se ublaži nagli rast cena moglo bi da bude smanjenje državnih dažbina, ali i ta mera ima ograničen rok.
"Dramatično raste bazna cena i jedino gde može da se ublaži nagli skok jeste smanjenje državnih uzimanja, ali i to je ograničeno. To su privremene mere, jer su akcize značajan prihod za budžet", objašnjava Mićović.
Najveći rizik, upozorava, bio bi da se administrativnim pritiskom ugrozi snabdevanje.
"Najgori scenario bio bi da se izvrši pritisak na naftni sektor, pa da se uvoz zaustavi i da onda nema goriva", naglašava Mićović.
Kao primer rasta cena u regionu navodi i Hrvatsku
"Hrvatska je već najavila povećanje od 21 evrocent za dizel i sedam evrocenti za benzin, što je u dinarima veoma veliko poskupljenje", kaže Mićović.
On podseća da je pretnja blokade Ormuskog moreuza postojala i ranije, ali nikada nije bila realizovana.
"Ovakvo iskustvo niko nije imao. Pretnja blokade Ormuskog zaliva postojala je i tokom iransko-iračkog rata, ali nikada nije realizovana – sada jeste", ističe Mićović.
Ipak, dodaje da trenutno nema razloga za strah od nestašica, jer država raspolaže strateškim rezervama.
"Strateške rezerve služe za sigurnost snabdevanja, a ne za obaranje cena. Ministarka Đedović je rekla da ih imamo za oko 50 dana, što uliva sigurnost da će goriva biti dovoljno", navodi Mićović.
Prema njegovim rečima, prodaja goriva na pumpama jeste povećana, ali panične kupovine nema.
"Prodaja je nešto veća, ali nije panična, i to je dobro jer ne možete napraviti zalihe za ceo život", zaključuje Mićović.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo)
