Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih osam meseci 2011. godine bila je oko 20,8 milijardi ili za 25,9 odsto veća nego u istom periodu 2010. godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od oko 5,57 milijardi evra ili za 21,2 odsto više u nego u periodu januar-avgust 2010. godine, dok je uvoz bio 9,2 milijarde evra ili za 14,8 odsto veći.
Deficit u periodu januar-avgust, prema podacima RZS, bio je oko 3,64 milijardi evra, što čini povećanje od 6,2 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 60,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 57,1 odsto.
U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (68,2 odsto i 56,5 odsto), roba za široku potrošnju (24,1 i 15,2 odsto) i oprema (7,7 odsto i 11,5 odsto).
Prema podacima RZS, u periodu januar-avgust, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti spoljno-trovinski partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,02 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda kao i izvoza gvožđa i čelika.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (898,8 miliona dolara), Nemačka (890,3 miliona dolara) i Bosna i Hercegovina (780,5 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Rusija (1,684 milijardi dolara), Nemačka (1,43 milijardi dolara) i Italija (1,08 milijardi dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom.
Najveći deficit je bio u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, zatim sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
U saopštenju RSZ se dodaje da je u avgustu 2011. godine iz Srbije izvezeno robe u vrednosti od 709,4 miliona evra, što čini povećanje od 18,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz bio
1,09 milijardi evra ili za 2,9 odsto veći u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od oko 5,57 milijardi evra ili za 21,2 odsto više u nego u periodu januar-avgust 2010. godine, dok je uvoz bio 9,2 milijarde evra ili za 14,8 odsto veći.
Deficit u periodu januar-avgust, prema podacima RZS, bio je oko 3,64 milijardi evra, što čini povećanje od 6,2 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 60,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 57,1 odsto.
U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (68,2 odsto i 56,5 odsto), roba za široku potrošnju (24,1 i 15,2 odsto) i oprema (7,7 odsto i 11,5 odsto).
Prema podacima RZS, u periodu januar-avgust, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti spoljno-trovinski partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,02 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda kao i izvoza gvožđa i čelika.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (898,8 miliona dolara), Nemačka (890,3 miliona dolara) i Bosna i Hercegovina (780,5 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Rusija (1,684 milijardi dolara), Nemačka (1,43 milijardi dolara) i Italija (1,08 milijardi dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom.
Najveći deficit je bio u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, zatim sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
U saopštenju RSZ se dodaje da je u avgustu 2011. godine iz Srbije izvezeno robe u vrednosti od 709,4 miliona evra, što čini povećanje od 18,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz bio
1,09 milijardi evra ili za 2,9 odsto veći u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Rast BDP-a u drugom tromesečju 2, 4 odsto
Realni rast bruto društvenog proizvoda (BDP) u drugom tromesečju 2011. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,4 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Posmatrano po aktivnostima, u drugom kvartalu 2011. godine najveći rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru rudarstva, 17,5 odsto, sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, 13 odsto, sektoru informisanja i komunikacija, 9,9 odsto i sektoru građevinarstva, sedam odsto.
U sektoru prerađivačke industrije, istovremeno, taj skok je bio 2,4 odsto.
Najveći pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine -4,6 odsto.
BDP je u drugom kvartalu ove godine, kad se isključi uticaj sezone, zabeležio pad od 0,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, precizira statistika.
(Beta)
Posmatrano po aktivnostima, u drugom kvartalu 2011. godine najveći rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru rudarstva, 17,5 odsto, sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, 13 odsto, sektoru informisanja i komunikacija, 9,9 odsto i sektoru građevinarstva, sedam odsto.
U sektoru prerađivačke industrije, istovremeno, taj skok je bio 2,4 odsto.
Najveći pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine -4,6 odsto.
BDP je u drugom kvartalu ove godine, kad se isključi uticaj sezone, zabeležio pad od 0,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, precizira statistika.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.