Od petka, 20. marta, maksimalna cena goriva u Srbiji iznosila je 208 dinara po litru za evrodizel i 186dinara za benzin, prema podacima Ministarstva trgovine. U odnosu na prethodnu nedelju, dizel je poskupeo za oko 5 dinara, a benzin za 2 dinara.
Ovaj rast cena je posledica globalnog skoka cena nafte, izazvanog krizom na Bliskom istoku i blokadom Ormuskog moreuza, kroz koji inače prolazi oko petine svetske nafte.
Ekonomisti upozoravaju da bi i u Srbiji mogao da usledi kratkoročni udar na standard građana, jer gorivo direktno utiče na cene transporta, hrane i usluga.
Troškovi goriva "gutaju" budžet
Rast cena goriva znači da građani sve veći deo prihoda troše na osnovne potrebe. To može smanjiti mogućnost trošenja na "neobavezne" stvari poput putovanja, garderobe ili drugih svakodnevnih aktivnosti.
Uticaj na tržište i štednju
Iako Srbija nema razvijeno tržište akcija kao SAD, efekti se ipak preliju kroz inflaciju, kurs i opštu ekonomsku stabilnost. Građani indirektno osećaju posledice kroz rast cena i nesigurnost na tržištu.
Krediti i kamate pod pritiskom
Treća oblast u kojoj bi rat mogao da nanese još veći finansijski udar jeste tržište nekretnina.
Prosečna kamata na tridesetogodišnji fiksni stambeni kredit porasla je za pola procentnog poena od početka rata sa nešto manje od 6% na 6,53% u petak, pišu svetski mediji.
Više kamatne stope dodatno otežavaju kupovinu nekretnina, baš u trenutku kada počinje najintenzivniji period na tržištu nekretnina.
Međutim, rast cena goriva koji utiče na troškove transporta, hrane i grejanja, povećava strah od inflacije i menja ta očekivanja.
U petak su tržišta pokazala da ne samo da se smanjuju šanse za smanjenje kamata, već je verovatnoća da će kamate biti povećane do kraja godine porasla na 50%.
"Izgleda da će sukob trajati duže i da će cene nafte ostati visoke duži period", rekao je Voler za CNBC. "To znači da inflacija postaje veći problem", izjavio je on.
Raste neizvesnost
Kako cene rastu, građani postaju oprezniji.
U ovakvim situacijama, najveći problem nije samo poskupljenje, već neizvesnost, koliko će trajati i koliko će još rasti.
Ekonomisti upozoravaju da je još rano za precizne procene i da efekti mogu biti i veći nego što se sada očekuje.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
