Kako piše The Wall Street Journal, poljska ekonomija 2025. godine dosegnula je vrednost od bilion dolara, čime se zemlja približila ulasku među 20 najvećih svetskih ekonomija. Poređenja radi, početkom 1990-ih, nakon pada komunizma, Poljska je bila na nivou značajno siromašnijih država, dok danas po nekim pokazateljima nadmašuje i Japan, prenosi Večernji list.
Rast ekonomije pritom ostaje stabilan. Prošle godine bruto domaći proizvod porastao je za 3,6 odsto, nakon 3,0 odsto godinu pre. Od početka tranzicije 1990-ih prosečan godišnji rast iznosio je oko 4 odsto, što Poljsku svrstava među najuspješnije evropske ekonomije.
Ovakav razvoj temelji se na snažnoj domaćoj potrošnji i kontinuiranim javnim ulaganjima, delom finansiranim iz fondova Evropske unije. Stabilno tržište rada i rast plata dodatno su podstakli ekonomsku aktivnost, dok su ulaganja modernizovala industriju i ubrzala razvoj digitalnih usluga.
Ekonomista Marcin Piatkovski ističe da je reč o "nedovoljno ispričanoj priči o uspehu", naglašavajući kako Poljska predstavlja primer uspešnog približavanja razvijenijim članicama EU. Ključ uspeha vidi u otvorenim tržištima, institucijama i pravilima koja su omogućila dugoročno održiv rast, a ne samo u evropskim fondovima.
Zemlja je nakon pada komunizma brzo razvila snažan privatni sektor i diverzifikovanu industriju, što joj je omogućilo otpornost na krize. Uz izuzetak pandemije, Poljska je jedina članica EU koja od 1990-ih nije prošla kroz recesiju.
Ovaj model razvoja danas privlači pažnju evropskih zvaničnika, naročito u kontekstu usporavanja rasta i fragmentacije globalne ekonomije. Poljska, koja danas iz Nemačke uvozi više robe nego Kina, sve se češće ističe kao primer uspešne ekonomske integracije.
U isto vreme, zbog svoje geopolitičke pozicije na prvoj liniji rata u Ukrajini, Poljska je postala i ključan stub evropske odbrane. Izdvaja veći udeo BDP-a za odbranu od bilo koje druge članice EU te raspolaže najvećom stalnom vojskom u EU.
Ali ulazak među vodeće ekonomije donosi i nove izazove. Očekuju se veći troškovi rada, slabiji prinosi na ulaganja i smanjenje sredstava iz EU fondova, koji bi mogli dostići vrhunac već 2026. godine. Uz to, proračunski deficit od 6,8 odsto BDP-a značajno premašuje evropski prag od 3 odsto, što znači da će vlada morati ograničiti potrošnju i povećati prihode.
BONUS VIDEO:
(B92.net/Mondo)
