Globalna energetska scena ulazi u jednu od najneizvesnijih faza poslednjih godina. Sa cenama nafte koje dostižu nivoe kakvi dugo nisu viđeni, uz ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja i praktično zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne tačke kroz koju prolazi ogroman deo svetske nafte, raste osećaj da bi najgore tek moglo da usledi.
U takvom ambijentu, i vodeći ljudi iz biznisa počinju da razmišljaju o scenarijima koji su donedavno delovali ekstremno. Izvršni direktor United Airlinesa, Skot Kirbi otvoreno je poručio da njegova kompanija već razmišlja o mogućnosti da cena nafte dostigne 175 dolara po barelu, kao i da će se zadrži iznad 100 dolara sve do 2027. godine.
"Ovo možda nije siguran ishod, ali postoji dovoljno razloga da se ovakav scenario uzme kao realna opcija u poslovnom planiranju", naglasio je on.
Ova vrsta opreza ne dolazi bez razloga. Globalne kompanije su se poslednjih godina već navikle na konstantnu neizvesnost od pandemije do geopolitičkih sukoba, ali trenutna situacija na Bliskom istoku unosi dodatnu dozu zabrinutosti. Rat između SAD i Irana, uz nejasne rokove njegovog završetka koje iznosi američki predsednik Donald Trump, potresa tržišta. Berze beleže padove, uključujući i tehnološki indeks Nasdaq, dok čak i tradicionalno "sigurna utočišta“ poput zlata i obveznica pokazuju nestabilnost.
U međuvremenu, situacija na terenu dodatno se zaoštrava. Američka vojska intenzivira aktivnosti u regionu, pokušavajući da obezbedi slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz, dok političke poruke postaju sve oštrije.
Sat otkucava
U takvom okruženju, kako ističu ekonomsti sat otkucava i veruje se da će naredene dve nedelje biti ključne. Upravo taj period mnogi u poslovnom svetu vide kao prelomni trenutak koji će odrediti da li će kriza ostati ograničena ili prerasti u ozbiljan globalni ekonomski problem.
Tokom razgovora finansijskih direktora velikih kompanija, organizovanog uz učešće stručnjaka za tržište energije Džon Kilduf, zaključak je bio jasan - ukoliko se situacija brzo ne stabilizuje, kompanije će morati da računaju na dugotrajan poremećaj.
Energetski sektor već razrađuje tri moguća scenarija:
- Brzo otvaranje moreuza do kraja marta
- Produženu krizu do sredine godine
- U najgorem slučaju blokadu moreuza koja bi trajala do kraja godine
Međutim, kako priznaju i sami rukovodioci, u ovom trenutku gotovo je nemoguće proceniti koji je scenario najrealniji, zbog čega su kompanije primorane da se pripremaju za najgori ishod.
Moguće Posledice
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da posledice neće ostati ograničene samo na sektor energije. Čak i kompanije koje nisu direktno zavisne od cene nafte već osećaju pritisak. Kako ističu predstavnici tehnološkog sektora, pad potrošačke tražnje uvek se preliva i na poslovnu tražnju, što znači da bi globalno usporavanje moglo pogoditi gotovo sve industrije.
Kilduf upozorava da bi, ukoliko kriza potraje nakon početka aprila, tržište moglo ući u novu fazu naglog rasta cena i realne opasnosti od nestašica. U tom scenariju, cena nafte bi mogla značajno premašiti 100 dolara, dok bi posebno pogođene bile azijske ekonomije poput Indije, Japana i Južne Koreje, gde bi moglo doći do ograničenja industrijske proizvodnje.
Iako postoje mehanizmi za ublažavanje udara, poput korišćenja strateških rezervi nafte, stručnjaci upozoravaju da su razmere problema jednostavno prevelike. Procene govore o potencijalnom manjku od čak 10 do 12 miliona barela dnevno – količini koju je, kako kažu, praktično nemoguće nadoknaditi bilo kakvim političkim ili tržišnim merama.
Dodatni problem predstavlja činjenica da oko 20 miliona barela dnevno inače prolazi kroz Ormuski moreuz, a postojeća infrastruktura ne može da preusmeri ni približno toliku količinu. To znači da bi dugotrajnija blokada gotovo sigurno dovela do ozbiljnih poremećaja u globalnom snabdevanju.
Ipak, postoji i nešto optimističniji ugao. Sjedinjene Američke Države danas su u znatno boljoj poziciji nego tokom ranijih energetskih kriza, zahvaljujući snažnoj domaćoj proizvodnji i diversifikovanim izvorima snabdevanja. Uz to, početak 2026. godine obeležio je višak nafte na tržištu, što trenutno delimično amortizuje udar.
Dugoročne posledice
Međutim, ni to ne menja suštinu problema. Čak i ako se moreuz uskoro ponovo otvori, posledice će se osećati još dugo. Oštećena energetska infrastruktura u regionu zahtevaće godine za oporavak, a geopolitički rizik će ostati ugrađen u cenu nafte. Povratak na nivoe od 60 ili 70 dolara po barelu, kako ističu analitičari, postaje sve manje verovatan.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost daljeg širenja sukoba. Kilduf upozorava da bi eventualni napadi na infrastrukturu drugih zemalja regiona mogli momentalno podići cenu nafte za dodatnih 20 dolara po barelu, što bi pokrenulo novi talas panike na tržištu.
Na kraju, sve se svodi na jedno pitanje - vreme. Naredne dve nedelje mogle bi odrediti pravac u kojem će se kretati globalna ekonomija. Ukoliko ne dođe do brzog rešenja, svet bi mogao da se suoči sa novom energetskom krizom, sa posledicama koje će se preliti na inflaciju, proizvodnju i svakodnevni život građana širom planete.
Kako zaključuju analitičari, trenutno se nalazimo u trenutku neizvesnosti koji podseća na scene iz katastrofičnih filmova svi vide talas koji dolazi, ali još uvek nije jasno koliko će biti razoran kada stigne.
BONUS VIDEO:
(Seebiz.eu/Mondo)
