U Srbiji na crno radi jedna petina od ukupnog broja radnika, izjavila je danas pomoćnica srpskog ministra za rad Radmila Bukumirić-Katić.
Na skupu o tome kako smanjiti neformalnu ekonomiju, ona je rekla da statistika pokazuje da je u 2011. manje zaposlenih na crno, nego u 2002. i 2007. godini, jer se, kako je navela, poslodavci prvo oslobađaju radnika koji rade u sivoj zoni.
Bukumirić-Katić je precizirala da anketa o radnoj snazi pokazuje da je u ovoj godini 19,9 odsto radnika radi na crno, da je u 2002. njihovo učesčhe bilo 27,6 odsto, a u 2007. godini skoro 35 odsto.
Zaposleni na crno, prema njenim rečima, primaju 60 do 65 odsto neto zarade zaposlenih na istim poslovima, a među njima je najviše mladih i neobrazovanih.
Bukumirić-Katić istakla da je jedno od rešenja koje bi dovelo do smanjenja rada na crno uvođenje fleksibilnih oblika rada, ali se, kako je dodala, tome suprotstavljaju sindikati.
Fleksibilni oblici rada, prema njenim rečima, podrazumevaju formiranje agencija, koje bi zapošljavale radnike i iznajmljivale ih poslodavcima prema potrebi.
Predstavnici poslodavaca i sindikata, koji su učestvovali na skupu, složili su se da je za postojanje sive ekonomije najodgovornija država, koja, kako su istakli, toleriše i podstiče sivu ekonomiju.
Država Srbija je izuzetno skupa i svake godine poslodavcima uvodi nove namete i tako ih tera u sivu ekonomiju, ocenio je predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.
On je naveo da na rast sive ekonomije, pored "parafiskalnih opterećenja", utiču i neefikasne inspekcijske službe, koje kontrolišu samo poslodavce koji rade po zakonu.
Predsednik Skupstine Zajednice preduzetnika Srbije Miroslav Miladinović je naveo da su u 2010. inspekcije kontrolisale samo 1.617 poslodavaca koji zaposljavaju 35.400 radnika i i "otkrile 36 radnika koji rade na crno".
On je rekao i da su poslodavci zbog velikih opterećenja na zarade sami zagarantovanu cenu rada spustili sa 17.000 dinara na 10.000 dinara.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić je izjavila je da će ta sindikanla organizacija za sedam dana objaviti predlog za suzbijanje sive ekonomije, koji bi obavezivao poslodavca da prilikom zapošljavaja zaključuje ugovor sa sindikatom.
Direktorka u fondaciji Centar za demokratiju Ksenija Petrovar ocenila je da nelegalna ekonomija u Srbiji ima "sistemska obeležja" i da je sada u "stadijumu metastaze".
"Srbija nema nikavu budućnost sa ovakvim obimom sive ekonomije", rekla je predstavnica tog centra, koji je bio suuorganizator debate o tome kako smanjti neformalnu ekonomiju i rad na crno.
Prema podacima koji su izneti na tom skupu, budžet Srbije godišnje zbog sive ekonomije izgubi oko 1,5 milijardi evra.
(Beta)
Bukumirić-Katić je precizirala da anketa o radnoj snazi pokazuje da je u ovoj godini 19,9 odsto radnika radi na crno, da je u 2002. njihovo učesčhe bilo 27,6 odsto, a u 2007. godini skoro 35 odsto.
Zaposleni na crno, prema njenim rečima, primaju 60 do 65 odsto neto zarade zaposlenih na istim poslovima, a među njima je najviše mladih i neobrazovanih.
Bukumirić-Katić istakla da je jedno od rešenja koje bi dovelo do smanjenja rada na crno uvođenje fleksibilnih oblika rada, ali se, kako je dodala, tome suprotstavljaju sindikati.
Fleksibilni oblici rada, prema njenim rečima, podrazumevaju formiranje agencija, koje bi zapošljavale radnike i iznajmljivale ih poslodavcima prema potrebi.
Predstavnici poslodavaca i sindikata, koji su učestvovali na skupu, složili su se da je za postojanje sive ekonomije najodgovornija država, koja, kako su istakli, toleriše i podstiče sivu ekonomiju.
Država Srbija je izuzetno skupa i svake godine poslodavcima uvodi nove namete i tako ih tera u sivu ekonomiju, ocenio je predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.
On je naveo da na rast sive ekonomije, pored "parafiskalnih opterećenja", utiču i neefikasne inspekcijske službe, koje kontrolišu samo poslodavce koji rade po zakonu.
Predsednik Skupstine Zajednice preduzetnika Srbije Miroslav Miladinović je naveo da su u 2010. inspekcije kontrolisale samo 1.617 poslodavaca koji zaposljavaju 35.400 radnika i i "otkrile 36 radnika koji rade na crno".
On je rekao i da su poslodavci zbog velikih opterećenja na zarade sami zagarantovanu cenu rada spustili sa 17.000 dinara na 10.000 dinara.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić je izjavila je da će ta sindikanla organizacija za sedam dana objaviti predlog za suzbijanje sive ekonomije, koji bi obavezivao poslodavca da prilikom zapošljavaja zaključuje ugovor sa sindikatom.
Direktorka u fondaciji Centar za demokratiju Ksenija Petrovar ocenila je da nelegalna ekonomija u Srbiji ima "sistemska obeležja" i da je sada u "stadijumu metastaze".
"Srbija nema nikavu budućnost sa ovakvim obimom sive ekonomije", rekla je predstavnica tog centra, koji je bio suuorganizator debate o tome kako smanjti neformalnu ekonomiju i rad na crno.
Prema podacima koji su izneti na tom skupu, budžet Srbije godišnje zbog sive ekonomije izgubi oko 1,5 milijardi evra.
(Beta)
