Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da se očekuje nastavak smanjenja inflacije u Srbiji i da će krajem septembra biti jednocifrena inflacija na godišnjem nivou.
"Cene hrane su stabilizovane, rast regulisanih cena je usporen, a na tržišu može da se uoči relativno niska agregatna tražnja tako da ne očekujemo dodatne pritiske i verujem da će dezinfaltorni faktori biti dominantni", kazao je Šoškić na konferenciji za novinare.
Guverner je istakao da je inflacija je u poslednjem tromesečju oko nule i da se može reći da je makroekonomski sistem Srbije povratio stabilnost u pogledu kretanja cena.
Prema rezultatima ankete, dodao je on, inflatorna očekivanja su počela da padaju i u oktobru su sa osam odsto pala na sedam odsto.
Šoškić je kazao da je referentna kamatna stopa snižena za 0,5 procentnih poena na 10,75 odsto i da se može očekivati nastavak kretanja referentne kamatne stope u skladu sa kretanjem inflacije u Serbiji.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2011. godini biće 2,5 odsto, ocenio je guverner NBS, pre svega na bazi rasta privatnih investicija.
On je kazao da Srbija još nije dostigla nivo BDP-a pre krize 2008. godine, ali da očekuje da ukoliko ne bude velikih privrednih šokova na međunarodnom tržištu, u narednoj godini Srbija povrati pretkrizni nivo privrednih aktivnosti.
Šoškić je dodao je da u prvom tromesečju 2011. godine zabeležen rast BDP-a od 1,6 odsto, u drugom tromesečju zabeležen je pad od 0,5 odsto, a u trećem tromesečju se očekuje rast BDP-a od 0,5 odsto zbog dobre poljoprivrdne sezone.
Guverner je kazao i da se očekuje nešto veći deficit tekućeg računa koji bi trebalo da bude oko 7,6 odsto BDP-a u ovoj godini pošto će ekonomski rast biti uglavnoh zasnovan na investicijama.
Prema rečima Šoškića, kurs dinara je stabilizovan od kraja jula, a stabilnim kretanjima na deviznom tržištu doprinelo je i sklapanje stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Šoškić je ocenio i da banke ne bi trebalo da daju previsoke kamate na depozite u Nedelji štednje, jer je to jedan od uzroka visokih kamata na kredite.
Šoškić je na konferenciji za novinare kazao da su kamate koje su nuđene prošle godine u Nedelji štednje, bile previsoke, najviše u regionu i da bi ove godine trebalo da budu niže.
Kako je precizirao, NBS neće administartivnim merama određivati nivo kamata na štednju, a kroz dogovor i saradnju NBS i banaka bi trebalo da se otklone rizici suviše visokih kamata.
Visinu kamata će odrediti banke, istakao je, ali je dodao da je u interesu sigurnosti finsijskog sistema da NBS sa poslovnim bankama razgovora o tome. Soškić je dodao da će sastanak sa bankama biti održan uskoro, pre početka Nedelje štednje.
"Nedelja štednje ne sme da se pretvori u nadmentanje banaka da suviše visokim kamatama privlače štednju", istakao je guverner NBS.
On je dodao da to ne žnaci da bi građani trebalo da štede manje, ali i da se ne sme zaboraviti da su kamatne stope u evro zoni i drugim zemljama neuporedivo manje nego u Srbiji.
Šoškić je kazao da se nivo domaće štednje u Srbiji u poslednje tri godine povećao za tri milijarde evra i da sada devizna štednja iznosi 7,5 milijardi evra.
Nedelja štenje je obično u prvoj sedmici novembra.
(Beta/MONDO)
Guverner je istakao da je inflacija je u poslednjem tromesečju oko nule i da se može reći da je makroekonomski sistem Srbije povratio stabilnost u pogledu kretanja cena.
Prema rezultatima ankete, dodao je on, inflatorna očekivanja su počela da padaju i u oktobru su sa osam odsto pala na sedam odsto.
Šoškić je kazao da je referentna kamatna stopa snižena za 0,5 procentnih poena na 10,75 odsto i da se može očekivati nastavak kretanja referentne kamatne stope u skladu sa kretanjem inflacije u Serbiji.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2011. godini biće 2,5 odsto, ocenio je guverner NBS, pre svega na bazi rasta privatnih investicija.
On je kazao da Srbija još nije dostigla nivo BDP-a pre krize 2008. godine, ali da očekuje da ukoliko ne bude velikih privrednih šokova na međunarodnom tržištu, u narednoj godini Srbija povrati pretkrizni nivo privrednih aktivnosti.
Šoškić je dodao je da u prvom tromesečju 2011. godine zabeležen rast BDP-a od 1,6 odsto, u drugom tromesečju zabeležen je pad od 0,5 odsto, a u trećem tromesečju se očekuje rast BDP-a od 0,5 odsto zbog dobre poljoprivrdne sezone.
Guverner je kazao i da se očekuje nešto veći deficit tekućeg računa koji bi trebalo da bude oko 7,6 odsto BDP-a u ovoj godini pošto će ekonomski rast biti uglavnoh zasnovan na investicijama.
Prema rečima Šoškića, kurs dinara je stabilizovan od kraja jula, a stabilnim kretanjima na deviznom tržištu doprinelo je i sklapanje stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Šoškić je ocenio i da banke ne bi trebalo da daju previsoke kamate na depozite u Nedelji štednje, jer je to jedan od uzroka visokih kamata na kredite.
Šoškić je na konferenciji za novinare kazao da su kamate koje su nuđene prošle godine u Nedelji štednje, bile previsoke, najviše u regionu i da bi ove godine trebalo da budu niže.
Kako je precizirao, NBS neće administartivnim merama određivati nivo kamata na štednju, a kroz dogovor i saradnju NBS i banaka bi trebalo da se otklone rizici suviše visokih kamata.
Visinu kamata će odrediti banke, istakao je, ali je dodao da je u interesu sigurnosti finsijskog sistema da NBS sa poslovnim bankama razgovora o tome. Soškić je dodao da će sastanak sa bankama biti održan uskoro, pre početka Nedelje štednje.
"Nedelja štednje ne sme da se pretvori u nadmentanje banaka da suviše visokim kamatama privlače štednju", istakao je guverner NBS.
On je dodao da to ne žnaci da bi građani trebalo da štede manje, ali i da se ne sme zaboraviti da su kamatne stope u evro zoni i drugim zemljama neuporedivo manje nego u Srbiji.
Šoškić je kazao da se nivo domaće štednje u Srbiji u poslednje tri godine povećao za tri milijarde evra i da sada devizna štednja iznosi 7,5 milijardi evra.
Nedelja štenje je obično u prvoj sedmici novembra.
(Beta/MONDO)
