Sve manje građana uzima zajmove za stanove da bi ih izdavali. Ulaganje u nekretnine trenutno nije isplativo
Danas niko ne kupuje nekretninu na kredit u nameri da je izdaje. Oni koji su stambene zajmove podigli pre perioda krize, mogli su od izdavanja da pokrivaju mesečne rate. Sada im prihod od kirije pokriva tek nešto više od polovine obaveza prema banci.
Iz kredita se najviše kupuju mali stanovi, površine oko 50 kvadrata. Takav stan na obodu Beograda, na primer, košta oko 50.000 evra, što podrazumeva ratu od oko 300 evra. Danas takvi stanovi mogu da se iznajme po ceni od 120 do 200 evra, što je nedovoljno za ratu.
Ipak, svakako je bolje izdavati takve nekretnine, nego da one "zvrje prazne". Jer, na ime komunalija i ostalih obaveznih dažbina, za prosečan stan treba mesečno izdvojiti do 10.000 dinara. Te obaveze uz kiriju, plaća zakupac.
Nije retkost da vlasnik stana ostane "kratkih rukava", jer sam novac od kirije ne može da pokrije neplaćene račune, uništeno pokućstvo ili, čak, ukradene stvari.
Zato u agencijama za nekretnine savetuju vlasnicima da dobro otvore oči i raspitaju se kome izdaju svoj stan.
"Vrlo je važno da oni koji izdaju nekretnine sa zakupcima potpišu ugovore", kaže za "Novosti" Kaća Lazarević, suvlasnica agencije "Alka".
"U tom dokumentu treba da stoji da vlasnik jednom mesečno može da obiđe i proveri kako se stan održava, kao i da mu zakupac na ruke preda sve plaćene račune.
Na taj način vlasnik će se najbolje zaštititi od moguće štete koju nesavesni zakupac može da napravi. Ovakvim ugovorom se štiti i sam zakupac od samovolje vlasnika.", kaže Lazarević.
Ulaganje u nekretnine bez obzira na trenutnu cenu, najsigurnija je investicija.
Jer, i u vreme ekonomske krize sigurnije je ulagati u nepokretnosti čija vrednost može da padne nekoliko procenata, ali ne može da dođe do sloma kao što je to moguće na tržištu novca. Stan je, tvrde u agencijama za nepokretnosti, siguran kapital, pišu "Novosti".
(MONDO)
Iz kredita se najviše kupuju mali stanovi, površine oko 50 kvadrata. Takav stan na obodu Beograda, na primer, košta oko 50.000 evra, što podrazumeva ratu od oko 300 evra. Danas takvi stanovi mogu da se iznajme po ceni od 120 do 200 evra, što je nedovoljno za ratu.
Ipak, svakako je bolje izdavati takve nekretnine, nego da one "zvrje prazne". Jer, na ime komunalija i ostalih obaveznih dažbina, za prosečan stan treba mesečno izdvojiti do 10.000 dinara. Te obaveze uz kiriju, plaća zakupac.
Nije retkost da vlasnik stana ostane "kratkih rukava", jer sam novac od kirije ne može da pokrije neplaćene račune, uništeno pokućstvo ili, čak, ukradene stvari.
Zato u agencijama za nekretnine savetuju vlasnicima da dobro otvore oči i raspitaju se kome izdaju svoj stan.
"Vrlo je važno da oni koji izdaju nekretnine sa zakupcima potpišu ugovore", kaže za "Novosti" Kaća Lazarević, suvlasnica agencije "Alka".
"U tom dokumentu treba da stoji da vlasnik jednom mesečno može da obiđe i proveri kako se stan održava, kao i da mu zakupac na ruke preda sve plaćene račune.
Na taj način vlasnik će se najbolje zaštititi od moguće štete koju nesavesni zakupac može da napravi. Ovakvim ugovorom se štiti i sam zakupac od samovolje vlasnika.", kaže Lazarević.
Ulaganje u nekretnine bez obzira na trenutnu cenu, najsigurnija je investicija.
Jer, i u vreme ekonomske krize sigurnije je ulagati u nepokretnosti čija vrednost može da padne nekoliko procenata, ali ne može da dođe do sloma kao što je to moguće na tržištu novca. Stan je, tvrde u agencijama za nepokretnosti, siguran kapital, pišu "Novosti".
(MONDO)
