Direktorka Briselskog kluba za energetiku Nadežda Kokotović izjavila je danas da pregovori oko NIS-a neće biti prekinuti dolaskom nove vlasti u Mađarskoj i navela da u procesu prodaje ili ustupanja NIS-a na upravljanje treba da budu zadovoljene četiri strane - ruska, mađarska, američka i srpska, a da se sada pojavila i peta strana - briselska.
Kokotovićeva smatra da pregovori oko NIS-a neće biti ni brzo završeni jer su, kako je navela, mnogi elementi koji su bitni za odlučivanje nepoznati ili se menjaju u hodu, prenosi Telegraf pisanje Tanjuga.
''Da li NIS ima vremena da preživljava sa jednomesečnim dozvolama to je već druga tema i uglavnom samo naš problem'', rekla je Kokotovićeva za ''Politiku''.
Komentarišući izjavu Petera Mađara, lidera Tise koja je pobedila na parlamentarnim izborima, da se zalaže za pragmatičan pristup energetskoj saradnji sa Rusijom, Kokotovićeva je ukazala da ta saradnja ima mnogo strateških elemenata bitnih za Mađarsku, za evropsko-ruske odnose, a posredno i za Srbiju.
Prema njenim rečima, prvi element je 15-ogodišnji ugovor za snabdevanje gasom sa Gaspromom za koji je Mađar rekao da će se možda morati ponovo razmotriti.
Ugovor važi do 2036.godine, a u slučaju jednostranog prekida stavlja Mađarsku pod rizik od ruskih tužbi.
''Mađarska je, zbog nelegalnosti, podnela i tužbu protiv Uredbe EU o postepenom ukidanju isporuka ruskog gasa koja je stupila na snagu ove godine. Uloga Mađarske je možda i najbitnija po ovom pitanju, jer je ova zemlja jedini (uslovno) veliki potrošač u Centralnoj Evropi koji održava stratešku važnost 'Turskog toka' i za Evropu i za 'Gasprom'. Otkako je počeo ormuski rat postalo je jasno da Evropa teško da može da se odrekne i tih količina gasa'', navela je Kokotovićeva i podsetila da se i generalni direktor italijanske naftne kompanije ENI javno založio za to da EU ukine tu uredbu.
Istakla je da je drugi bitan element izgradnja nuklearne elektrane ''Pakš 2" od ''Rosatoma", koja je već u toku i koja se, kako je navela, ne može tek tako prekinuti ili se promeniti izvođač.
Kokotovićeva je ocenila da će taj projekat Mađarsku jako približiti evropskim ciljevima vezanim za dekarbonizaciju i podsetila da je Mađarska potpisala i ugovor sa američkim Wastinghous o snabdevanju nuklearnim gorivom.
Prema njenim rečima, treći segment mađarsko-ruske saradnje je sličan gasnom, a to je naftovod ''Družba", koji je ostao jedini funkcionalan krak za isporuku ruske nafte u Evropu i kao takav ima veliki dugoročni strateški značaj za obe strane.
Dodala je da ruski ''Lukoil" ima do novembra ove godine licencu da isporučuje naftu Mađarskoj, a da je Mađar je rekao da nema nameru da odustaje od ruske nafte.
''Ruska strana će sigurno uzimati u obzir celi kompleks energetske saradnje sa ovom zemljom. Vrlo je indikativna izjava Mađara da treba skinuti sankcije prema Rusiji, čim se završi konflikt sa Ukrajinom. On je već pokazao da može donositi solomonske odluke, poput one da neće blokirati kredit EU za Ukrajinu, ali neće ni učestvovati u njegovom finansiranju'', ukazala je Kokotovićeva.
Ukazala je i da su dve ključne mađarske kompanije, MOLI MVM, istovremeno investirale, vrlo pragmatično, i u sve alternativne pravce, dogovore, mogućnosti i saradnje sa američkim kompanijama, sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i sa svojim evropskim susedima.
Kokotovićeva je ocenila da je dosadašnji mađarski premijer Viktor Orban ostavio Peteru Mađaru u nasleđe jaku ulogu jedinog mostića koji još uvek spaja EU i Rusiju i preko kojeg bi EU ''možda mogla uskoro preći'' da spasi svoju energetsku sigurnost i pristupačnost energenata.
''U takvom kontekstu imamo NIS i izgradnju naftovoda prema Srbiji. MOL ima odgovornost i za energetsko tržište Slovačke, Hrvatske i BiH, a struktura akcionara ovog preduzeća je vrlo raznolika - ne postoji jedan dominantan akcionar, tako da mislim da još uvek niko ne zna kolika će biti odlučnost vlade da menja već donesene odluke MOL-a''
Dodala je da bi EU, koja podržava novu mađarsku vlast, bila ''srećna'' da preuzme rusku rafineriju i od nje napravi dekarbonizovani ''hemikal end mobiliti enerdži hab".
Na pitanje o spekulacijama da bi posle izbora moglo da dođe i do promene u vrhu MOL-a, Kokotovićeva je ocenila da je potencijalna uloga Ištvanja Kopitanija, bivšeg Šelovog top-menadžera, kao budućeg ministra energetike, i za MOL i za NIS dobra vest, jer će se, kako je istakla, neko ko je čitav život radio u naftnom sektoru rukovoditi pragmatičnim, više nego političkim motivima.
Kada je reč o ADNOK-u, navela je da sada imaju mnogo veće probleme koje moraju da rešavaju, a da je njihova uloga u ovom aranžmanu drugostepena i da zavisi od odluka ključnih aktera.
BONUS VIDEO:
