Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da će vlada Srbije u izbornoj godini morati da uštedi više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Ova ušteda iznosi oko 80 milijardi dinara, a Petrović upozorava da bi veći deficit budžeta od planiranog toliko povećao javni dug Srbije da on više ne bi mogao da se finansira.
Ukazujući na razmere problema sa kojima se zemlja suočava, Petrović je predočio računicu prema kojoj bi se javni dug, čak i ako se budu poštovala fiskalna pravila, otrgao kontroli i već 2015. dostigao 60 odsto BDP-a, ukoliko bi narednih godina stopa rasta BDP-a u Srbiji bila dva, a ne tri odsto.
"To je jako opasno. Tada niko neće hteti da Srbiji pozajmi novac. To je politika kratkog daha, koju bi međunarodna tržišta brzo kaznila, kao što su kaznila i mnogo ozbiljnije privrede Irske, Portugala i Grčke, a dala ozbiljna upozorenja Španiji i Italiji", rekao je Petrović u intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika NIN.
Petrović smatra da bi vlada morala da uštedi dva odsto BDP-a, i to u optimističkom scenariju koji podrazumeva rast BDP-a od tri odsto, i da obezbedi bolje punjenje budžeta prihodima od poreza, carina i raznih taksi, "što baš i nije izvesno".
Ukupni manjak u republičkom i svim lokalnim budžetima i fondovima neće smeti da premaši 140 milijardi dinara u narednoj godini, u skladu sa fiskalnim pravilima i novim aranžmanom sa MMF-om, upozorio je Petrović.
"To znači da će neki troškovi zaista morati bitno da se srežu", kategoričan je Petrović.
Na opasku da je manjak u državnoj kasi uvek pred izbore znatno veći nego inače i da nijedna vlada nije pred izbore smanjivala plate u javnim službama, predsednik Fiskalnog saveta je rekao da bi veći deficit od planiranog toliko povećao javni dug da on više ne bi mogao da se finansira.
"Uz to, za vladu, pa makar i pred istek njenog mandata, bitno je da održi aranžman sa MMF-om. U suprotnom posledice bi bile katastrofalne, povećao bi se rizik zemlje, smanjio priliv, a verovatno bi došlo i do odliva kapitala, koji su stranci plasirali u Srbiju. Samim tim povećao bi se pritisak na kurs i inflaciju. Situacija je toliko rovita da se mora naći način kako da se zatvori ta rupa od 80 milijardi dinara", kategoričan je Petrović.
Komentarišući rebalans ovogodišnjeg budžeta, kojim je povećan manjak u državnoj kasi, Petrović je istakao da je to direktna posledica usporavanja privredne aktivnosti.
"Zbog svega što se dešava u regionu i svetu ove godine u najboljem slučaju možemo očekivati rast BDP-a za dva odsto, možda ni toliko. No, čak i ako rast bude dva odsto, nije dobro što će to biti kombinacija većeg rasta u prvom tromesečju i stagnacije u drugom polugođu", rekao je Petrović.
On je ocenio da je sada "mnogo manji manevarski prostor da se povećanjem javne potrošnje kupuju izbori".
"Ako želimo da izbegnemo najgore, reforme moraju početi već u 2012. godini", smatra Petrović.
Na pitanje da li bi članovi Fiskalnog saveta podneli ostavku u najgoroj varijanti, ako Vlada uoči izbora poveća javnu potrošnju, prekrši fiskalna pravila i aranžman sa MMF-om, Petrović je odgovorio potvrdno.
"Svakako bismo to uradili u ekstremnoj situaciji, mada nećemo brzo napustiti 'bojno polje'. Pre toga ćemo pokušati da delujemo preventivno, da do toga ne dođe. Ako vlast te preporuke bude stalno ignorisala, onda Fiskalni savet gubi smisao postojanja, ali za sada to nije slučaj", kazao je prvi čovek Fiskalnog saveta.
On je istakao da će nova vlada, čim bude formirana, morati da krene u korenite reforme javnog sektora - zdravstva, školstva, penzionog sistema, državne administracije, javnih, ali i nerestrukturiranih društvenih preduzeća, koja i dalje dobijaju subvencije iz budžeta.
(Tanjug)
Ukazujući na razmere problema sa kojima se zemlja suočava, Petrović je predočio računicu prema kojoj bi se javni dug, čak i ako se budu poštovala fiskalna pravila, otrgao kontroli i već 2015. dostigao 60 odsto BDP-a, ukoliko bi narednih godina stopa rasta BDP-a u Srbiji bila dva, a ne tri odsto.
"To je jako opasno. Tada niko neće hteti da Srbiji pozajmi novac. To je politika kratkog daha, koju bi međunarodna tržišta brzo kaznila, kao što su kaznila i mnogo ozbiljnije privrede Irske, Portugala i Grčke, a dala ozbiljna upozorenja Španiji i Italiji", rekao je Petrović u intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika NIN.
Petrović smatra da bi vlada morala da uštedi dva odsto BDP-a, i to u optimističkom scenariju koji podrazumeva rast BDP-a od tri odsto, i da obezbedi bolje punjenje budžeta prihodima od poreza, carina i raznih taksi, "što baš i nije izvesno".
Ukupni manjak u republičkom i svim lokalnim budžetima i fondovima neće smeti da premaši 140 milijardi dinara u narednoj godini, u skladu sa fiskalnim pravilima i novim aranžmanom sa MMF-om, upozorio je Petrović.
"To znači da će neki troškovi zaista morati bitno da se srežu", kategoričan je Petrović.
Na opasku da je manjak u državnoj kasi uvek pred izbore znatno veći nego inače i da nijedna vlada nije pred izbore smanjivala plate u javnim službama, predsednik Fiskalnog saveta je rekao da bi veći deficit od planiranog toliko povećao javni dug da on više ne bi mogao da se finansira.
"Uz to, za vladu, pa makar i pred istek njenog mandata, bitno je da održi aranžman sa MMF-om. U suprotnom posledice bi bile katastrofalne, povećao bi se rizik zemlje, smanjio priliv, a verovatno bi došlo i do odliva kapitala, koji su stranci plasirali u Srbiju. Samim tim povećao bi se pritisak na kurs i inflaciju. Situacija je toliko rovita da se mora naći način kako da se zatvori ta rupa od 80 milijardi dinara", kategoričan je Petrović.
Komentarišući rebalans ovogodišnjeg budžeta, kojim je povećan manjak u državnoj kasi, Petrović je istakao da je to direktna posledica usporavanja privredne aktivnosti.
"Zbog svega što se dešava u regionu i svetu ove godine u najboljem slučaju možemo očekivati rast BDP-a za dva odsto, možda ni toliko. No, čak i ako rast bude dva odsto, nije dobro što će to biti kombinacija većeg rasta u prvom tromesečju i stagnacije u drugom polugođu", rekao je Petrović.
On je ocenio da je sada "mnogo manji manevarski prostor da se povećanjem javne potrošnje kupuju izbori".
"Ako želimo da izbegnemo najgore, reforme moraju početi već u 2012. godini", smatra Petrović.
Na pitanje da li bi članovi Fiskalnog saveta podneli ostavku u najgoroj varijanti, ako Vlada uoči izbora poveća javnu potrošnju, prekrši fiskalna pravila i aranžman sa MMF-om, Petrović je odgovorio potvrdno.
"Svakako bismo to uradili u ekstremnoj situaciji, mada nećemo brzo napustiti 'bojno polje'. Pre toga ćemo pokušati da delujemo preventivno, da do toga ne dođe. Ako vlast te preporuke bude stalno ignorisala, onda Fiskalni savet gubi smisao postojanja, ali za sada to nije slučaj", kazao je prvi čovek Fiskalnog saveta.
On je istakao da će nova vlada, čim bude formirana, morati da krene u korenite reforme javnog sektora - zdravstva, školstva, penzionog sistema, državne administracije, javnih, ali i nerestrukturiranih društvenih preduzeća, koja i dalje dobijaju subvencije iz budžeta.
(Tanjug)
