Donedavno je održavanje dvorišta i bašte bila relativno pristupačna usluga za većinu građana, ali izgleda da su cene porasle i u ovom sektoru. Antonela je naručila uslugu "održavanja bašte" za svoju majku i platila 350 evra za 60 kvadratnih metara i dva sata rada, uz dodatnih 50 evra za uklanjanje grana i lišća.
"Još uvek ne razumem odakle je taj iznos, bio je za orezivanje, čišćenje i osnovno održavanje bašte . Raspitala sam se o cenama pre nego što sam angažovala baštovana i rečeno mi je da je trošak oko dva evra po kvadratnom metru. Čak mi se i to činilo preteranim, ali posle zime, bašta je izgledala veoma zapušteno", kaže Antonela.
Dodaje da sama nije dobra u brizi o cveću, zemljištu ili bilo kakvim baštenskim radovima, i da je prethodnih godina njena majka obavljala takve poslove. U bašti ima nekoliko žbunja i cveća, što joj još više nije jasno kako je platila 400 evra za dva sata rada. Radnik koga je pronašla preko oglasa nije joj dao račun, a ona objašnjava da je pored svoje motorne testere koristio i alat njene majke.
200 evra po satu
"Mislim da je 400 evra za dva sata rada više nego dobra satnica. Da stvar bude gora, kontaktirala sam nekoliko baštovana koji su ili bili prezauzeti ili nisu hteli da dođu zbog 'tako malo posla' . Moja je greška što nisam detaljno pitala za cenu kada je radnik stigao, ali posao je dobro obavljen, a mama će me zadirkivati do kraja života jer sam prevarena", rekla je Antonela, koja se još uvek nije oporavila od plaćene usluge.
Razgovarajući sa komšijama, shvatila je da nije jedina koja je preplatila ovu uslugu. Nakon oluje, jedan od njih je naručio uklanjanje malog drveta za koje je platio čak 500 evra, uključujući uklanjanje , dok je druga komšinica angažovala inženjera hortikulture koji joj je naplatio 150 evra za konsultacije, a rad i biljke koje je posadila koštali su je dodatnih 700 evra .
Zatim su joj objasnili da su cene poslednjih godina porasle zbog povećanih troškova rada i goriva i nedostatka radne snage. Pored toga, tu su i troškovi opreme, održavanja alata, transporta, terenskog rada i odlaganja otpada, koji su osnova za konačnu cenu. Ono što je najviše razbesnelo korisnike ovih usluga jeste određivanje cena bez jasnih kriterijuma i konkretne procene troškova.
Ko može to da plati?
"To su manje gradske bašte, od kojih nijedna nije veća od 100 kvadratnih metara , a ako jesu, veći deo površine je prekriven travom. Svi smo svesni rasta cena i da je posedovanje bašte u gradu zapravo neka vrsta privilegije, ali ko zapravo može sebi da priušti ove cene? Moja majka sigurno ne može sebi to da priušti sa svojom penzijom, a opasno je po njeno zdravlje da se bavi bilo kakvim baštenskim poduhvatima", zaključuje Antonela, prenosi Dnevno.
Izgleda da je baštovanstvo postalo još jedna usluga koja je nedostupna velikom delu stanovništva i da će sve više ljudi biti "uradi sam majstori" i u ovom poslu. Ističu da su za ono što smatraju preplaćenom uslugom mogli da kupe toliko baštenskog alata, cveća i biljaka da su mogli da ukrase celo naselje.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
