Smanjenje stope obavezne rezerve banaka moglo bi da podigne kamate na štednju ali je malo izvesno da bi se taj novac preusmerio za veće plasmane privredi.
Pojedini privrednici, kao i Privredna komora Srbije (PKS), traže da smanjenjem deviznih rezervi banaka koje trenutno iznose 25 odsto, bude oslobođen dodatni novac koji bi bio "upumpan" privredi.
Saradnik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) Miroslav Marinković kaže da je malo izvesno da bi smanjenjem stope obaveznih rezervi, bili povećali kreditni plasmani privredi, jer banke to izbegavaju zbog kreditnih rizika.
"Ukoliko se ta stopa smanji, banke će želeti da prikupe što više depozita, jer će on manje koštati i onda će manje novca izdvajati sa strane na ime rezervi kod Narodne banke Srbije. Za to će plaćati dobru cenu", objasnio je Marinković.
Prema Marinkoviću, iako se kao osnovna mera koja utiče na kamatu i cenu kredita potencira promena referentne kamante stope, na žalost, ona u velikoj meri ne utiče na cenu depozita, jer je "stepen štednje u evrima i dalje na visokom nivou".
Marinković je mišljenja da i pored primetnog truda monetarnih vlasti, najavljena dinarizacija ima slabe efekte, jer je analiza pokazala da građani i dalje štede u evrima i na kratak rok, što ukazuje da oni imaju manje poverenja u domaću valutu.
"I dalje devizni depoziti čine 74, 4 odsto ukupne štednje u bankama", naveo je Marinković i dodao da to povlači za sobom pitanje izvora sredstava za buduće kreditne plasmane.
Naročito to važi kada su inostrani izvori za domaće banke veoma skupi.
Marinković je rekao i da je sprovedena analiza kamatnih stopa na kratkoročnu štednju u evrima u Srbiji i u evro-zoni, pokazala da je "za novougovorene depozite stanovništvu kamatna stopa iznad četiri odsto na godišnjem nivou".
"Pored Srbije iznad 3,5 procentna poena imaju Grčka, Kipar i Portugalija. To može sugerisati, da ove zemlje imaju problema sa likvidnošću, te da njihovi finansijski sektori sa jakom kamatnom stopom žele da prikupe više slobodnih novčanih sredstava", rekao je Marinković.
Urednik MAT Stojan Stamenković je istakao da je dosta činilaca i za i protiv smanjivanja stope obaveznih rezervi.
Stamenković je podsetio da je tokom poslednjih godina efektivna stopa obaveznih rezervi u nekoliko faza smanjena, pa je tako sa nekadašnjih 50 odsto svedena na sadašnjih 25 procenta
"Dosadašnje smanjenje obaveznih rezervi nije povećalo obim plasmana privredi. Pre su banke koristile ta sredstva za razduživanje u inostranstvu", primetio je Stamenković.
Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić je istakla da je privreda tražila oslobađanje dela deviznih rezervi samo na iznose kredita koje banke plasiraju za proizvodnju namenjenju izvozu, a ne za sve kredite koji se plasiraju privredi.
(Tanjug)
Saradnik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) Miroslav Marinković kaže da je malo izvesno da bi smanjenjem stope obaveznih rezervi, bili povećali kreditni plasmani privredi, jer banke to izbegavaju zbog kreditnih rizika.
"Ukoliko se ta stopa smanji, banke će želeti da prikupe što više depozita, jer će on manje koštati i onda će manje novca izdvajati sa strane na ime rezervi kod Narodne banke Srbije. Za to će plaćati dobru cenu", objasnio je Marinković.
Prema Marinkoviću, iako se kao osnovna mera koja utiče na kamatu i cenu kredita potencira promena referentne kamante stope, na žalost, ona u velikoj meri ne utiče na cenu depozita, jer je "stepen štednje u evrima i dalje na visokom nivou".
Marinković je mišljenja da i pored primetnog truda monetarnih vlasti, najavljena dinarizacija ima slabe efekte, jer je analiza pokazala da građani i dalje štede u evrima i na kratak rok, što ukazuje da oni imaju manje poverenja u domaću valutu.
"I dalje devizni depoziti čine 74, 4 odsto ukupne štednje u bankama", naveo je Marinković i dodao da to povlači za sobom pitanje izvora sredstava za buduće kreditne plasmane.
Naročito to važi kada su inostrani izvori za domaće banke veoma skupi.
Marinković je rekao i da je sprovedena analiza kamatnih stopa na kratkoročnu štednju u evrima u Srbiji i u evro-zoni, pokazala da je "za novougovorene depozite stanovništvu kamatna stopa iznad četiri odsto na godišnjem nivou".
"Pored Srbije iznad 3,5 procentna poena imaju Grčka, Kipar i Portugalija. To može sugerisati, da ove zemlje imaju problema sa likvidnošću, te da njihovi finansijski sektori sa jakom kamatnom stopom žele da prikupe više slobodnih novčanih sredstava", rekao je Marinković.
Urednik MAT Stojan Stamenković je istakao da je dosta činilaca i za i protiv smanjivanja stope obaveznih rezervi.
Stamenković je podsetio da je tokom poslednjih godina efektivna stopa obaveznih rezervi u nekoliko faza smanjena, pa je tako sa nekadašnjih 50 odsto svedena na sadašnjih 25 procenta
"Dosadašnje smanjenje obaveznih rezervi nije povećalo obim plasmana privredi. Pre su banke koristile ta sredstva za razduživanje u inostranstvu", primetio je Stamenković.
Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić je istakla da je privreda tražila oslobađanje dela deviznih rezervi samo na iznose kredita koje banke plasiraju za proizvodnju namenjenju izvozu, a ne za sve kredite koji se plasiraju privredi.
(Tanjug)
