Visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji posledica je obrazovanja neusklađenog sa potrebama privrede, ocenjeno na okruglom stolu u Beogradu.
"Nezaposlenost je posledica sporih promena u obrazovnom sistemu Srbije", ocenila je stručnjak za profesionalnu edukaciju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Jadranka Dimov, na okruglom stolu "Ko i kako nas obrazuje".
Ona je ukazala da se na lokalnom nivou u srednjim školama često obrazuje kadar koji nije potreban tom području i da je zbog toga neophodna bolja koordinacija lokalnih uprava, prosvetnih vlasti i poslodavaca.
Dimov je istakla i da u Srbiji nema adekvatnog neformalnog obrazovanja koje bi omogućilo usavršvanje kadrova.
"Mali poslodavci nisu u stanju da svojim zaposlenima omoguće i plate usavršavanje, dok u velikim kompanijama zaposleni pohađaju obavezujuće kurseve. To su velike razlike u Srbiji", kazala je Dimov i podsetila da Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje besplatne kurseve i usavršavanja.
Glavni i odgovorni urednik Obrazovnog informatora Marica Ivić, takođe, smatra da srednje stručno obrazovanje i visokoškolstvo daju "neadekvatan kadar, koji privreda nije u mogućnosti da apsorbuje".
"Kvalitet obrazovanja nije ujednačen, a tržište nije u stanju da proceni ko daje adekvatno obrazovanje, a ko samo uzima pare za te usluge", navela je Ivić.
Ona ukazuje i na to da školstvo u Srbiji nije usklađeno sa potrebama privrede.
"Imamo gomilu kurseva, pregršt fakulteta koji obrazuju menadžere, pa zašto nam je onda privreda tako loša?", upitala je ona.
Na skupu su se mogli čuti i nepovoljni statistički podaci prema kojima je Srbija 98. od 130 zemalja prema ulaganju u svoje talente.
Ukazano je i da Srbija ulaže 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda u obrazovanje, dok je taj procenat u razvijenijim evropskim zemljama oko tri odsto.
Današnji okrugli sto bio je organizovan u Press centru Udruženja novinara Srbije.
(Beta)
Ona je ukazala da se na lokalnom nivou u srednjim školama često obrazuje kadar koji nije potreban tom području i da je zbog toga neophodna bolja koordinacija lokalnih uprava, prosvetnih vlasti i poslodavaca.
Dimov je istakla i da u Srbiji nema adekvatnog neformalnog obrazovanja koje bi omogućilo usavršvanje kadrova.
"Mali poslodavci nisu u stanju da svojim zaposlenima omoguće i plate usavršavanje, dok u velikim kompanijama zaposleni pohađaju obavezujuće kurseve. To su velike razlike u Srbiji", kazala je Dimov i podsetila da Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje besplatne kurseve i usavršavanja.
Glavni i odgovorni urednik Obrazovnog informatora Marica Ivić, takođe, smatra da srednje stručno obrazovanje i visokoškolstvo daju "neadekvatan kadar, koji privreda nije u mogućnosti da apsorbuje".
"Kvalitet obrazovanja nije ujednačen, a tržište nije u stanju da proceni ko daje adekvatno obrazovanje, a ko samo uzima pare za te usluge", navela je Ivić.
Ona ukazuje i na to da školstvo u Srbiji nije usklađeno sa potrebama privrede.
"Imamo gomilu kurseva, pregršt fakulteta koji obrazuju menadžere, pa zašto nam je onda privreda tako loša?", upitala je ona.
Na skupu su se mogli čuti i nepovoljni statistički podaci prema kojima je Srbija 98. od 130 zemalja prema ulaganju u svoje talente.
Ukazano je i da Srbija ulaže 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda u obrazovanje, dok je taj procenat u razvijenijim evropskim zemljama oko tri odsto.
Današnji okrugli sto bio je organizovan u Press centru Udruženja novinara Srbije.
(Beta)
