Predlog zakon o igrama na sreću, koji je u skupštinskoj proceduri, povećaće poreske obaveze priređivača igara na sreću tri puta, saopštilo je danas Udruženje priređivača igara na sreću (UPIS).
Koordinator UPIS-a Zoran Milošević kazao je na konferenciji za novinare da Predlog zakona o igrama na sreću povećava poresku naknadu za sportsko klađenje sa pet na 15 odsto.
Prema njegovim rečima, novi zakon uvodi i posebno oporezivanje svakog šaltera za uplatu i isplatu u kladionicama, a ne cele kladionice kao uplatnog mesta, što je inače svetska praksa.
"U sportskim kladionicama postoje prosečno dva šaltera, pa kad se svi novi nameti saberu to je povećanje od ukupno 300 odsto, a još nam ostaje i obavezan fiksni namet od 600 evra", kazao je on.
Milošević je naglasio da su zbog svega toga, priređivači igara na sreću prinuđeni da smanje broj šaltera na jedan i da otpuste višak radnika čime će drastično smanjiti brzinu i kvalitet usluge.
"Zbog nemogućnosti poštovanje teških zakonskih uslova, dobar deo industrije igara na sreću se pomerio u sivu zonu", kazao je on.
Milošević je dodao i da u Radnoj grupi koja je radila Predlog zakona o igrama na sreću, osim predstavnika Državne lutrije Srbije, nije bilo nikog od ostalih priređivača, čiji značaj nije zanemarljiv, jer oni učestvuju oko 47 odsto u ukupnom prihodu budžeta koji se ostvaruje od naknada koje su propisane Zakonom o igrama na sreću.
U budžet Srbije, prema podacima koji se nalaze u Predlogu zakona o igrama na sreću i koje su danas izneli predstavnici UPIS-a, od naknada na igre na sreću, u 2010. godini ušlo je oko 4,7 milijardi dinara, a od 2005. do kraja 2010. godine oko 301,5 miliona evra.
UPIS je danas zatražilo i da državne i privatni firme u oblasti igara na sreću imaju iste uslove poslovanja i da se ukine monopol koji ima Lutrija Srbije.
Prema podacima UPIS-a u Srbiji je 2005 godine radilo 300 tombola i 2.300 sportskih kladionica, 2008. godine bilo je registrovano 1.860 kladionica, 2010. godine 1.268 , a 2011. godine 1.208.
Prema rečima predstavnika UPIS-a u industriji igara na sreću direktno i indirektno je zaposleno oko 25.000 ljudi.
(Beta)
Prema njegovim rečima, novi zakon uvodi i posebno oporezivanje svakog šaltera za uplatu i isplatu u kladionicama, a ne cele kladionice kao uplatnog mesta, što je inače svetska praksa.
"U sportskim kladionicama postoje prosečno dva šaltera, pa kad se svi novi nameti saberu to je povećanje od ukupno 300 odsto, a još nam ostaje i obavezan fiksni namet od 600 evra", kazao je on.
Milošević je naglasio da su zbog svega toga, priređivači igara na sreću prinuđeni da smanje broj šaltera na jedan i da otpuste višak radnika čime će drastično smanjiti brzinu i kvalitet usluge.
"Zbog nemogućnosti poštovanje teških zakonskih uslova, dobar deo industrije igara na sreću se pomerio u sivu zonu", kazao je on.
Milošević je dodao i da u Radnoj grupi koja je radila Predlog zakona o igrama na sreću, osim predstavnika Državne lutrije Srbije, nije bilo nikog od ostalih priređivača, čiji značaj nije zanemarljiv, jer oni učestvuju oko 47 odsto u ukupnom prihodu budžeta koji se ostvaruje od naknada koje su propisane Zakonom o igrama na sreću.
U budžet Srbije, prema podacima koji se nalaze u Predlogu zakona o igrama na sreću i koje su danas izneli predstavnici UPIS-a, od naknada na igre na sreću, u 2010. godini ušlo je oko 4,7 milijardi dinara, a od 2005. do kraja 2010. godine oko 301,5 miliona evra.
UPIS je danas zatražilo i da državne i privatni firme u oblasti igara na sreću imaju iste uslove poslovanja i da se ukine monopol koji ima Lutrija Srbije.
Prema podacima UPIS-a u Srbiji je 2005 godine radilo 300 tombola i 2.300 sportskih kladionica, 2008. godine bilo je registrovano 1.860 kladionica, 2010. godine 1.268 , a 2011. godine 1.208.
Prema rečima predstavnika UPIS-a u industriji igara na sreću direktno i indirektno je zaposleno oko 25.000 ljudi.
(Beta)
