U Srbiji tek svaki peti novoosnovani biznis opstane, dok ostali „biznismeni u pokušaju" ostanu i bez novca koji su u njega uložili.
Od početka godine, novootvorenih biznisa ima tri puta manje od onih koji su propali, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).
Naime, podaci APR-a pokazuju da se najviše osnivaju upravo ona preduzeća koja se i najviše gase, pa je tako od početka godine otvoren i ugašen najveći broj nespecijalizovanih trgovina na veliko. Takođe, Srbi su u 2011. najviše otvarali restorane i pokretne ugostiteljske objekte, koji su na drugom mestu po broju propalih poslova.
Ekonomista Goran Nikolić ističe da jako mali broj ljudi ima predispozicije da bude uspešan biznismen.
"Prema svetskim istraživanjima, došlo se do podatka da samo jedan do tri odsto svetske populacije ima preduzetničke sposobnosti, odnosno smisao za biznis. S tim u vezi ne treba ni da iznenađuje podatak da u Srbiji tek svaki peti novoosnovani biznis preživi, dok se ostali pokušaji završe tako što čovek izgubi i novac koji je u njega uložio. Zato treba biti izuzetno mudar i dobro ispitati sve činjenice pre nego što se uđe u ovu avanturu. Jednostavno, nije svako za preduzetnika, a naši ljudi mahom misle da će kafana, frizerski salon ili prodavnica uvek dobro raditi, a baš ti poslovi najviše i propadaju", navodi Nikolić.
Kako kaže za "Press", da bi se počelo sa nekom uslužnom delatnošću potrebno je manje para nego da bi se osnovalo proizvodno preduzeće.
Nikolić kaže da često ostane zgranut zbog ideja svojih prijatelja.
"Jedan mi je pričao da hoće da živi pored nekog potoka i da tu napravi ribnjak, a pored restoran u kome bi služio ribu iz tog ribnjaka. Nisam mogao da mu objasnim kolika su ulaganja potrebna za tako nešto, a kamoli koliko je dug period koji bi trebalo da prođe da se sve to eventualno razradi. Drugi se oduševio nekom našom planinom, pa je smislio da vodi turiste u obilazak. Ne shvata čovek da neće ništa zaraditi od toga što će par ljudi mesečno za po desetak evra da voda po prirodi. Previše se ljudi zanose i nije ni čudo što poslovi propadaju", konstatuje Nikolić.
"A i kod nas ljudi vole da drže kafanu, pa češće neki objekti i rade samo zato što gazda voli da mu dolazi društvo na piće i srećni su ako na kraju meseca nisu na nuli, a dobit i ne očekuju. Da bi kafana uspešno poslovala ipak je potrebno mnogo više. Trgovinske radnje, recimo, osnivaju se uglavnom kako bi pokrivale tržišne niše, odnosno onaj deo tržišta na kome nema u blizini druge prodavnice ili hipermarketa. U suprotnom i nema šanse da opstane. Interesantno je i da svaka žena koja je nekada radila kao frizer ima želju da otvori svoj salon i svi misle da će dobro poslovati. Nisu ni svesni da pored velikog broja mušterija moraju da imaju i ime, objasnio je za list ovaj ekonomista.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da našim ljudima generalno nedostaje iskustva za biznis.
"Takozvana "smrtnost odojčadi" kod biznisa je svuda u svetu izuzetno velika i jako su male šanse da on opstane, a kamoli da se razradi i počne da donosi značajniju dobit vlasniku. To je prirodni zakon u privredi. Naši ljudi nemaju dovoljno znanja ni iskustva u biznisu jer smo pola veka proveli u socijalističkom poretku gde je prostor za „treniranje" bio izuzetno skučen. Verujem da će, vremenom, ljudi moći da se poprave kao materijal za preduzetništvo, kao i da će politika biti generalno bolja za privredu pošto joj trenutno ne pomaže. Ipak je ovo nešto čime bi ekonomska politika morala ozbiljno da se pozabavi", ističe za "Press" Madžar.
Vlasnik "PSP Farmana" i predsednik Poslovnog kluba „Privrednik" Branislav Grujić smatra da je loša situacija u zemlji kočnica za nove biznismene.
Nažalost, ako u svetu 70 odsto biznisa uspe, a preostalih 30 odsto ne uspe, kod nas je situacija obrnuta. Opada nam kupovna moć, promet, industrijska proizvodnja... Moraju da se stvore uslovi za započinjanje malog biznisa koji bi se razvijao i vremenom postao uspešan, a kod nas je trenutno takvo stanje da nikome ništa ne treba, odnosno da ne može sebi da priušti, pa su čak i servisne usluge u Srbiji na najnižem nivou. Jednostavno, šanse za razvijanje biznisa jako su mala. Iako našim ljudima sigurno nedostaje znanja, glavna stvar je da im se stvore preduslovi, a onda treba pustiti mašti na volju preduzetničkog duha pa videti šta i koliko oni mogu", smatra Grujić.
(MONDO)
Naime, podaci APR-a pokazuju da se najviše osnivaju upravo ona preduzeća koja se i najviše gase, pa je tako od početka godine otvoren i ugašen najveći broj nespecijalizovanih trgovina na veliko. Takođe, Srbi su u 2011. najviše otvarali restorane i pokretne ugostiteljske objekte, koji su na drugom mestu po broju propalih poslova.
Ekonomista Goran Nikolić ističe da jako mali broj ljudi ima predispozicije da bude uspešan biznismen.
"Prema svetskim istraživanjima, došlo se do podatka da samo jedan do tri odsto svetske populacije ima preduzetničke sposobnosti, odnosno smisao za biznis. S tim u vezi ne treba ni da iznenađuje podatak da u Srbiji tek svaki peti novoosnovani biznis preživi, dok se ostali pokušaji završe tako što čovek izgubi i novac koji je u njega uložio. Zato treba biti izuzetno mudar i dobro ispitati sve činjenice pre nego što se uđe u ovu avanturu. Jednostavno, nije svako za preduzetnika, a naši ljudi mahom misle da će kafana, frizerski salon ili prodavnica uvek dobro raditi, a baš ti poslovi najviše i propadaju", navodi Nikolić.
Kako kaže za "Press", da bi se počelo sa nekom uslužnom delatnošću potrebno je manje para nego da bi se osnovalo proizvodno preduzeće.
Nikolić kaže da često ostane zgranut zbog ideja svojih prijatelja.
"Jedan mi je pričao da hoće da živi pored nekog potoka i da tu napravi ribnjak, a pored restoran u kome bi služio ribu iz tog ribnjaka. Nisam mogao da mu objasnim kolika su ulaganja potrebna za tako nešto, a kamoli koliko je dug period koji bi trebalo da prođe da se sve to eventualno razradi. Drugi se oduševio nekom našom planinom, pa je smislio da vodi turiste u obilazak. Ne shvata čovek da neće ništa zaraditi od toga što će par ljudi mesečno za po desetak evra da voda po prirodi. Previše se ljudi zanose i nije ni čudo što poslovi propadaju", konstatuje Nikolić.
"A i kod nas ljudi vole da drže kafanu, pa češće neki objekti i rade samo zato što gazda voli da mu dolazi društvo na piće i srećni su ako na kraju meseca nisu na nuli, a dobit i ne očekuju. Da bi kafana uspešno poslovala ipak je potrebno mnogo više. Trgovinske radnje, recimo, osnivaju se uglavnom kako bi pokrivale tržišne niše, odnosno onaj deo tržišta na kome nema u blizini druge prodavnice ili hipermarketa. U suprotnom i nema šanse da opstane. Interesantno je i da svaka žena koja je nekada radila kao frizer ima želju da otvori svoj salon i svi misle da će dobro poslovati. Nisu ni svesni da pored velikog broja mušterija moraju da imaju i ime, objasnio je za list ovaj ekonomista.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da našim ljudima generalno nedostaje iskustva za biznis.
"Takozvana "smrtnost odojčadi" kod biznisa je svuda u svetu izuzetno velika i jako su male šanse da on opstane, a kamoli da se razradi i počne da donosi značajniju dobit vlasniku. To je prirodni zakon u privredi. Naši ljudi nemaju dovoljno znanja ni iskustva u biznisu jer smo pola veka proveli u socijalističkom poretku gde je prostor za „treniranje" bio izuzetno skučen. Verujem da će, vremenom, ljudi moći da se poprave kao materijal za preduzetništvo, kao i da će politika biti generalno bolja za privredu pošto joj trenutno ne pomaže. Ipak je ovo nešto čime bi ekonomska politika morala ozbiljno da se pozabavi", ističe za "Press" Madžar.
Vlasnik "PSP Farmana" i predsednik Poslovnog kluba „Privrednik" Branislav Grujić smatra da je loša situacija u zemlji kočnica za nove biznismene.
Nažalost, ako u svetu 70 odsto biznisa uspe, a preostalih 30 odsto ne uspe, kod nas je situacija obrnuta. Opada nam kupovna moć, promet, industrijska proizvodnja... Moraju da se stvore uslovi za započinjanje malog biznisa koji bi se razvijao i vremenom postao uspešan, a kod nas je trenutno takvo stanje da nikome ništa ne treba, odnosno da ne može sebi da priušti, pa su čak i servisne usluge u Srbiji na najnižem nivou. Jednostavno, šanse za razvijanje biznisa jako su mala. Iako našim ljudima sigurno nedostaje znanja, glavna stvar je da im se stvore preduslovi, a onda treba pustiti mašti na volju preduzetničkog duha pa videti šta i koliko oni mogu", smatra Grujić.
(MONDO)
