Ukupan dug stanovništva bankama na kraju septembra bio je oko šest milijardi evra, što je za oko 260 miliona više u odnosu na kraj 2010. godine.
Svaki građanin Srbije u proseku duguje 800 evra bankama, što je 51 evro više nego na kraju 2010. godine. Ukupan dug stanovništva bankama na kraju septembra tako je iznosio čak šest milijardi evra.
U odnosu na kraj 2010. godine, dug građana povećao se za čak 260 miliona evra, dok je za samo mesec dana, od avgusta do septembra, broj onih koji kasne sa otplatom dugova više od 60 dana povećan za 0,5 odsto.
Građani Srbije najviše novca duguju po osnovu stambenih kredita, zatim gotovinskih, a slede ih kreditne kartice, minus na tekućem računu...
S druge strane, najviše se kasni s otplatom obaveza po tekućem računu, pa tako čak više od 230.000 građana više od dva meseca nije izmirilo dugovanja.
Ekonomski stručnjaci kažu da lična dugovanja naših građana nisu alarmantna, kao i da smo najmanje zaduženi u regionu, ali ističu i da će se građani sve više zaduživati jer nam konstantno opada standard.
"Osnovni razlog za povećanje zaduženosti, a i kašnjenja u otplati, jeste to što je sve veći broj ljudi ostalo bez posla, pa su zapali u tešku finansijsku situaciju.
Takođe, životni standard nam konstantno opada, a to je neminovno jer plate i penzije uopšte ne prate rast cena. Pogotovo kada se pogleda desetak osnovnih životnih namirnica, vidi se koliko smo sve siromašniji, a da ne pričamo o ostalim obavezama.
Jednostavno, pretpostavljam da je velikom broju ljudi bitnije da plate račune za struju i telefon, dok otplate bankama ostavljaju za kasnije", objašnjava ekonomista Mlađen Kovačević.
Kako on navodi, to građane dovodi u situaciju da po nekoliko meseci ne uplaćuju rate.
Takođe, interesantno je i da ima onih kojima se, da tako kažem, "moglo da se zaduže" jer imaju novca, pa im nekako nije ni mnogo bitno ako zakasne, kaže Kovačević.
I ekonomista Zoran Popov ističe da će se težak period borbe građana sa otplatom dugova nastaviti i ubuduće.
"Očigledno je da građani jednostavno nemaju novca, te su prinuđeni da se zadužuju, a istovremeno sve im je teže da otplaćuju te kredite.
Nama godinama unazad životni standard konstantno opada, a sva je prilika da će se tako i nastaviti, dok sve veći broj ljudi ostaje i bez ikakvih primanja zbog otpuštanja s posla.
Takođe, ima dosta i onih koji sada uzimaju nove kredite kako bi refinansirali postojeće, što opet pokazuje nemogućnost otplate", navodi Popov.
Ipak, ekonomista Goran Nikolić kaže da lični dug građana Srbije uopšte nije velik niti zabrinjavajuć.
"Ako pogledamo zemlje u okruženju, dug naših građana je najmanji. Mađari, Slovenci i Česi imaju recimo čak i nekoliko desetina puta veća dugovanja od nas, a nemaju toliko puta veće plate. Ovo zaista nije nešto nepodnošljivo", kaže Nikolić.
Podaci pokazuju da su ubedljivo najzaduženiji građani Grčke, Hrvatske i Slovenije. Tako po stanovniku zaduženost u Grčkoj iznosi oko 8.200 evra, u Hrvatskoj preko 4.000, a u Sloveniji oko 3.600 evra, dok je najmanja zaduženost po stanovniku u Makedoniji, oko 600 evra, piše "Press".
(MONDO)
U odnosu na kraj 2010. godine, dug građana povećao se za čak 260 miliona evra, dok je za samo mesec dana, od avgusta do septembra, broj onih koji kasne sa otplatom dugova više od 60 dana povećan za 0,5 odsto.
Građani Srbije najviše novca duguju po osnovu stambenih kredita, zatim gotovinskih, a slede ih kreditne kartice, minus na tekućem računu...
S druge strane, najviše se kasni s otplatom obaveza po tekućem računu, pa tako čak više od 230.000 građana više od dva meseca nije izmirilo dugovanja.
Ekonomski stručnjaci kažu da lična dugovanja naših građana nisu alarmantna, kao i da smo najmanje zaduženi u regionu, ali ističu i da će se građani sve više zaduživati jer nam konstantno opada standard.
"Osnovni razlog za povećanje zaduženosti, a i kašnjenja u otplati, jeste to što je sve veći broj ljudi ostalo bez posla, pa su zapali u tešku finansijsku situaciju.
Takođe, životni standard nam konstantno opada, a to je neminovno jer plate i penzije uopšte ne prate rast cena. Pogotovo kada se pogleda desetak osnovnih životnih namirnica, vidi se koliko smo sve siromašniji, a da ne pričamo o ostalim obavezama.
Jednostavno, pretpostavljam da je velikom broju ljudi bitnije da plate račune za struju i telefon, dok otplate bankama ostavljaju za kasnije", objašnjava ekonomista Mlađen Kovačević.
Kako on navodi, to građane dovodi u situaciju da po nekoliko meseci ne uplaćuju rate.
Takođe, interesantno je i da ima onih kojima se, da tako kažem, "moglo da se zaduže" jer imaju novca, pa im nekako nije ni mnogo bitno ako zakasne, kaže Kovačević.
I ekonomista Zoran Popov ističe da će se težak period borbe građana sa otplatom dugova nastaviti i ubuduće.
"Očigledno je da građani jednostavno nemaju novca, te su prinuđeni da se zadužuju, a istovremeno sve im je teže da otplaćuju te kredite.
Nama godinama unazad životni standard konstantno opada, a sva je prilika da će se tako i nastaviti, dok sve veći broj ljudi ostaje i bez ikakvih primanja zbog otpuštanja s posla.
Takođe, ima dosta i onih koji sada uzimaju nove kredite kako bi refinansirali postojeće, što opet pokazuje nemogućnost otplate", navodi Popov.
Ipak, ekonomista Goran Nikolić kaže da lični dug građana Srbije uopšte nije velik niti zabrinjavajuć.
"Ako pogledamo zemlje u okruženju, dug naših građana je najmanji. Mađari, Slovenci i Česi imaju recimo čak i nekoliko desetina puta veća dugovanja od nas, a nemaju toliko puta veće plate. Ovo zaista nije nešto nepodnošljivo", kaže Nikolić.
Podaci pokazuju da su ubedljivo najzaduženiji građani Grčke, Hrvatske i Slovenije. Tako po stanovniku zaduženost u Grčkoj iznosi oko 8.200 evra, u Hrvatskoj preko 4.000, a u Sloveniji oko 3.600 evra, dok je najmanja zaduženost po stanovniku u Makedoniji, oko 600 evra, piše "Press".
(MONDO)
