Privrednici okupljeni u Privrednoj komori Srbije protive se nameri Ministarstva finansija da banke kontrolišu firme, tj. da ne prosleđuju plate zaposlenima ako nisu plaćeni porezi i doprinosi na zarade.
Najava resornog ministarstva da od naredne godine poslovne banke kontrolišu preduzeća da li redovno uplaćuju poreze i doprinose na zarade nije naišla na dobar odziv mešu srpskim biznismenima, koji naglašavaju da su Srbiji više od toga neophodne poreske reforme.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin kazao je agenciji Beta da davanje ovlašćenja banakama da ne isplaćuju zarade ukoliko poslodavci ne uplate poreze i doprinose ne bi donelo veći napredak Srbiji.
Ministarstvo finansija Srbije prihvatilo je predlog Poreske uprave da od 2012. godine naplatu doprinosa za PIO fond kontrolišu banke, što znači da poslodavac ne bi mogao da isplati zaradu, a da pre toga ne izmiri obaveze prema državi i radnicima.
Ni bankari se sa tim ne slažu i smatraju da to nije njihov posao.
Bugarin je kazao da je Srbiji neophodna kvalitetna poreska reforma koja mora da bude stimulativna za sve poreske obveznike.
Prema njegovim rečima, u Srbiji su izostale ozbiljne poreske reforme i to kašnjenje doprinosi da se sve veće količine novca, čak i onih firmi koje se bave legalnim poslovima i redovno plaćaju poreze, premeštaju u sivu zonu zbog sve većih fiskalnih i parafiskalnih nameta.
"Poreska opterećenja i fiskalna zahvatanja prema privrednim društvima moraju biti primerena nivou profita koji oni ostvaruju u vreme krize kada je teško zaraditi novac", kazao je predsednik PKS-a.
Bugarin je dodao da su procene da se između 30 i 50 odsto privrednih subjekata u Srbiji nalazi u zoni sive ekonomije i da se na godišnjem nivou u toj zoni obrne oko četiri milijarde evra, što je kako je naglasio "alarmantan podatak".
Direktor kompanije PKB Imes iz Beograda Rajko Latinović kazao je agenciji Beta, da država ne bi trebalo da svoju obavezu kontrole da li preduzeća uplaćuju poreze i doprinose na zarade prebacuje na poslovne banke.
"Ja se zalažem da svi izmiruju svoje obaveze, ali država i zakoni ne treba da prebacuju prinudu na poslovne banke, a još i da im omoguće da tu kontrolu, nama koji sve plaćamo, naplati", naglasio je on.
Latinović je naglasio da će oni koji uredno izmiruju svoje obaveze i sve rade po propisu zbog preteranog opterećenje biti prinuđeni da se zatvaraju, a da će jačati oni koji izbegavaju propise.
"Ne bude li se uveo red, naše perspektive nisu dobre i nije nikakvo čudo što zvaničnio stalno raste broj nezaposlenih i oni koji su sposobni da obezbede poslove odlaze iz zemlje", kazao je direktor PKB Imesa.
Direktor preduzeća Amiga iz Kraljeva Miroslav Tlačinac kazao je agenciji Beta da je rad na crno koji se stalno povećava "rak rana privrede Srbije" i da najviše smeta onim firmama koje rade legalno i uredno plaćaju svoje obaveze.
On je kazao da je predlog da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa "najveća glupost" i da to treba da radi Poreska uprava Srbije.
Prema njegovim rečima, sistem funkcionisanja inspekcijskih službi u Srbiji je razbijen, jer postoje razne kontrole i inspekcijske i policijske službe i ne zna se šta ko radi.
Prema ranijim podacima, poslodavci po osnovu poreza i doprinosa duguju oko 700 milijardi dinara.
(Beta)
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin kazao je agenciji Beta da davanje ovlašćenja banakama da ne isplaćuju zarade ukoliko poslodavci ne uplate poreze i doprinose ne bi donelo veći napredak Srbiji.
Ministarstvo finansija Srbije prihvatilo je predlog Poreske uprave da od 2012. godine naplatu doprinosa za PIO fond kontrolišu banke, što znači da poslodavac ne bi mogao da isplati zaradu, a da pre toga ne izmiri obaveze prema državi i radnicima.
Ni bankari se sa tim ne slažu i smatraju da to nije njihov posao.
Bugarin je kazao da je Srbiji neophodna kvalitetna poreska reforma koja mora da bude stimulativna za sve poreske obveznike.
Prema njegovim rečima, u Srbiji su izostale ozbiljne poreske reforme i to kašnjenje doprinosi da se sve veće količine novca, čak i onih firmi koje se bave legalnim poslovima i redovno plaćaju poreze, premeštaju u sivu zonu zbog sve većih fiskalnih i parafiskalnih nameta.
"Poreska opterećenja i fiskalna zahvatanja prema privrednim društvima moraju biti primerena nivou profita koji oni ostvaruju u vreme krize kada je teško zaraditi novac", kazao je predsednik PKS-a.
Bugarin je dodao da su procene da se između 30 i 50 odsto privrednih subjekata u Srbiji nalazi u zoni sive ekonomije i da se na godišnjem nivou u toj zoni obrne oko četiri milijarde evra, što je kako je naglasio "alarmantan podatak".
Direktor kompanije PKB Imes iz Beograda Rajko Latinović kazao je agenciji Beta, da država ne bi trebalo da svoju obavezu kontrole da li preduzeća uplaćuju poreze i doprinose na zarade prebacuje na poslovne banke.
"Ja se zalažem da svi izmiruju svoje obaveze, ali država i zakoni ne treba da prebacuju prinudu na poslovne banke, a još i da im omoguće da tu kontrolu, nama koji sve plaćamo, naplati", naglasio je on.
Latinović je naglasio da će oni koji uredno izmiruju svoje obaveze i sve rade po propisu zbog preteranog opterećenje biti prinuđeni da se zatvaraju, a da će jačati oni koji izbegavaju propise.
"Ne bude li se uveo red, naše perspektive nisu dobre i nije nikakvo čudo što zvaničnio stalno raste broj nezaposlenih i oni koji su sposobni da obezbede poslove odlaze iz zemlje", kazao je direktor PKB Imesa.
Direktor preduzeća Amiga iz Kraljeva Miroslav Tlačinac kazao je agenciji Beta da je rad na crno koji se stalno povećava "rak rana privrede Srbije" i da najviše smeta onim firmama koje rade legalno i uredno plaćaju svoje obaveze.
On je kazao da je predlog da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa "najveća glupost" i da to treba da radi Poreska uprava Srbije.
Prema njegovim rečima, sistem funkcionisanja inspekcijskih službi u Srbiji je razbijen, jer postoje razne kontrole i inspekcijske i policijske službe i ne zna se šta ko radi.
Prema ranijim podacima, poslodavci po osnovu poreza i doprinosa duguju oko 700 milijardi dinara.
(Beta)
