Kriza u evrozoni direktno utiče i na Srbiju zbog čega Vlada mora da donese odgovarajuće mere, kaže šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor.
Neophodno je, pre svega, povećati nivo produktivnosti, jer je gotovo desetogodišnji pad zabeležen u toj oblasti jedan od osnovnih uzroka nastanka krize u čitavoj EU, rekao je Brefor, preporučivši i jače privlačenje stranih direktnih investicija kao uslova bržeg razvoja, iako će to u ovim uslovima ići malo teže.
Na skupu o savremenim trendovima evropske ekonomije i posledicama po Srbiju, održanog na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija, on je istakao da su velika zavisnost Srbije od stranog tržišta i stepen njene spoljne zaduženosti najvažniji faktori rizika za našu zemlju u ektuelnoj evropskoj ekonomskoj krizi.
Ako se ima u vidu i niska kupovna moć našeg stanovništva, indeks koji se u ekonomiji koristi za dugoročna predvidjanja, može se zaključiti da prognoze „nisu sjajne“ pogotovo zbog toga što se očekuje pad u toj oblasti, kazao je Brefor.
Govoreći o uticaju finansijskog sektora na stanje ekonomije u ovoj situaciji, on je istakao da je u Srbiji i zemljama u okruženju faktor rizika nešto veći jer najveći deo finansiranja „pokrivaju“ banke čija su sedišta u Italiji i Grčkoj, zemljama u kojima je kriza dostigla najveće razmere.
Šef beogradske Kancelarije Svetske banke je napomenuo i to da su za postizanje fiskalne stabilnosti neophodne dugoročne mere, a odluka Vlade Srbije u tom pogledu, kako je rekao, zavisiće od dešavanja u Evropi.
Produbljivanje ekonomske krize u Evropi može biti „razlog za jak evroskepticizam“, ali ako se ima na umu veliki nivo uzajamne saradnje članica EU, pre svega pomoć najrazvijenijih onima s najslabijim ekonomijama, onda ze zaključak da se vredi boriti za pridruživanje toj zajednici, istakao je Brefor.
„Ovo nije prvi put da je kriza zahvatila EU ali su njene članice uvek pronalazile odgovarajuće mere da prevazidju njene posledice, pa se nadamo da će tako biti i ovog puta“, rekao je Brefor, ocenjujući da su odluke lidera EU na samitu u Briselu prethodne noći „prvi korak u tom izlasku iz krize“.
Odluka o višestrukom uvećanju specijalnog fonda za pomoć državama evrozone u teškoćama, dogovor o dokapitalizovanju banaka radi efikasnijeg odupiranja dužničkoj krizi i druge „će, nadamo se, otvoriti put i za druge mere i pokazalo se da su članice EU i dalje dobri partneri“, zaključio je Brefor i dodao da će izlazak Grčke iz krize pomoći i evru da je prebrodi.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović je predočio ključne pokazatelje o aktuelnom stanju srpske ekonomije, napominjući da ovu kriznu situaciju usložnjava i to što se 90 odsto našeg izvoza ostvaruje u EU i zemljama u okruženju.
Među brojnim predlozima koje je PKS uputila Vladi Srbije radi efikasnijeg suprotstavljanja posledicama krize, Vesović je naveo reformu javnog sektora koja podrazumeva depolitizovanje i korporativno upravljanje javnim preduzećima, suštinsku reformu poreskog sistema, značajno poboljšanje likvidnosti, osnivanje Razvojne banke radi povoljnijeg dugoročnog kreditiranja privrede i druge.
(Tanjug)
Na skupu o savremenim trendovima evropske ekonomije i posledicama po Srbiju, održanog na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija, on je istakao da su velika zavisnost Srbije od stranog tržišta i stepen njene spoljne zaduženosti najvažniji faktori rizika za našu zemlju u ektuelnoj evropskoj ekonomskoj krizi.
Ako se ima u vidu i niska kupovna moć našeg stanovništva, indeks koji se u ekonomiji koristi za dugoročna predvidjanja, može se zaključiti da prognoze „nisu sjajne“ pogotovo zbog toga što se očekuje pad u toj oblasti, kazao je Brefor.
Govoreći o uticaju finansijskog sektora na stanje ekonomije u ovoj situaciji, on je istakao da je u Srbiji i zemljama u okruženju faktor rizika nešto veći jer najveći deo finansiranja „pokrivaju“ banke čija su sedišta u Italiji i Grčkoj, zemljama u kojima je kriza dostigla najveće razmere.
Šef beogradske Kancelarije Svetske banke je napomenuo i to da su za postizanje fiskalne stabilnosti neophodne dugoročne mere, a odluka Vlade Srbije u tom pogledu, kako je rekao, zavisiće od dešavanja u Evropi.
Produbljivanje ekonomske krize u Evropi može biti „razlog za jak evroskepticizam“, ali ako se ima na umu veliki nivo uzajamne saradnje članica EU, pre svega pomoć najrazvijenijih onima s najslabijim ekonomijama, onda ze zaključak da se vredi boriti za pridruživanje toj zajednici, istakao je Brefor.
„Ovo nije prvi put da je kriza zahvatila EU ali su njene članice uvek pronalazile odgovarajuće mere da prevazidju njene posledice, pa se nadamo da će tako biti i ovog puta“, rekao je Brefor, ocenjujući da su odluke lidera EU na samitu u Briselu prethodne noći „prvi korak u tom izlasku iz krize“.
Odluka o višestrukom uvećanju specijalnog fonda za pomoć državama evrozone u teškoćama, dogovor o dokapitalizovanju banaka radi efikasnijeg odupiranja dužničkoj krizi i druge „će, nadamo se, otvoriti put i za druge mere i pokazalo se da su članice EU i dalje dobri partneri“, zaključio je Brefor i dodao da će izlazak Grčke iz krize pomoći i evru da je prebrodi.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović je predočio ključne pokazatelje o aktuelnom stanju srpske ekonomije, napominjući da ovu kriznu situaciju usložnjava i to što se 90 odsto našeg izvoza ostvaruje u EU i zemljama u okruženju.
Među brojnim predlozima koje je PKS uputila Vladi Srbije radi efikasnijeg suprotstavljanja posledicama krize, Vesović je naveo reformu javnog sektora koja podrazumeva depolitizovanje i korporativno upravljanje javnim preduzećima, suštinsku reformu poreskog sistema, značajno poboljšanje likvidnosti, osnivanje Razvojne banke radi povoljnijeg dugoročnog kreditiranja privrede i druge.
(Tanjug)
