Narodna banka srbije je saopštila da očekuje da će to biti učinjeno "sa punom odgovornošću prema sopstvenoj i stabilnosti ukupnog finansijskog sistema".
Sastanak sa bankarima, koji je Narodna banka organizovala povodom poslovnih ponuda za Svetski dan štednje, imao je za cilj da se izbegnu tržišna ponašanja banaka koja mogu izazvati rizike likvidnosti i nestabilnosti finansijskog sistema, navedeno je u saopštenju, u kome se ističe da inicijativa NBS nije imala za cilj narušavanje principa konkurencije u bankarskom sektoru, niti nametanje dogovora o smanjenju kamatnih stopa na štedne uloge građana.
Narodna banka je upozorila da privlačenje štednje u ovom periodu, prevashodno preko neodmerenog povećanja kamatnih stopa, ne bi trebalo da se pretvori u nerazumnu utakmicu, koja potencijalno može da naruši stabilnost finansijskog sistema. Ne samo da bi banke tako skupo plaćena sredstva morale skupo i da plasiraju, već bi se pojedine banke mogle nepotrebno izlagati mogućim likvidnosnim udarima zbog koncentracije ročnosti i dospeća depozita u tzv. „nedelji štednje“.
Takođe, poziv NBS da se banke nerazumno ne utrkuju u podizanju kamatnih stopa na štednju u tom kratkom periodu tokom godine nije nikakva retrogradna praksa, koja je nepoznata razvijenim tržišnim privredama.
U jednoj od najliberalnijih tržišnih ekonomija, u SAD, iz istih razloga, zakonom o bankama, kamatne stope na depozite u bankama su bile ograničene decenijama unazad.
Tržišna konkurencija jeste potrebna i poželjna, svuda pa i u bankarskom sektoru. Međutim, kada su u pitanju finansijska tržišta, odnosno opasnost da cena finansiranja može da podigne rizik u celom finansijskom sistemu, i u najliberalnijim ekonomijama prednost se daje stabilnosti finansijskog sistema.
Delimično i zato što cenu narušene finansijske stabilnosti uvek plaćaju poreski obveznici, svi i bez izuzetka, ali i ekonomska aktivnost i zaposlenost u zemlji, saopštila je NBS.
(Tanjug)
Sastanak sa bankarima, koji je Narodna banka organizovala povodom poslovnih ponuda za Svetski dan štednje, imao je za cilj da se izbegnu tržišna ponašanja banaka koja mogu izazvati rizike likvidnosti i nestabilnosti finansijskog sistema, navedeno je u saopštenju, u kome se ističe da inicijativa NBS nije imala za cilj narušavanje principa konkurencije u bankarskom sektoru, niti nametanje dogovora o smanjenju kamatnih stopa na štedne uloge građana.
Narodna banka je upozorila da privlačenje štednje u ovom periodu, prevashodno preko neodmerenog povećanja kamatnih stopa, ne bi trebalo da se pretvori u nerazumnu utakmicu, koja potencijalno može da naruši stabilnost finansijskog sistema. Ne samo da bi banke tako skupo plaćena sredstva morale skupo i da plasiraju, već bi se pojedine banke mogle nepotrebno izlagati mogućim likvidnosnim udarima zbog koncentracije ročnosti i dospeća depozita u tzv. „nedelji štednje“.
Takođe, poziv NBS da se banke nerazumno ne utrkuju u podizanju kamatnih stopa na štednju u tom kratkom periodu tokom godine nije nikakva retrogradna praksa, koja je nepoznata razvijenim tržišnim privredama.
U jednoj od najliberalnijih tržišnih ekonomija, u SAD, iz istih razloga, zakonom o bankama, kamatne stope na depozite u bankama su bile ograničene decenijama unazad.
Tržišna konkurencija jeste potrebna i poželjna, svuda pa i u bankarskom sektoru. Međutim, kada su u pitanju finansijska tržišta, odnosno opasnost da cena finansiranja može da podigne rizik u celom finansijskom sistemu, i u najliberalnijim ekonomijama prednost se daje stabilnosti finansijskog sistema.
Delimično i zato što cenu narušene finansijske stabilnosti uvek plaćaju poreski obveznici, svi i bez izuzetka, ali i ekonomska aktivnost i zaposlenost u zemlji, saopštila je NBS.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.