U svom najnovijem nastupu u Beogradu, ruski ambasador Aleksandar Konuzin nije želeo da komentariše kritike da se meša u unutrašnje stvari Srbije, već je govorio samo o ekonomskoj saradnji.
Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aizjavio je da Srbija ima šansu da postane veliki izvoznik energije u regionu i van njega
On se složio se sa stavom da jačanje ekonomske saradnje Srbije i Rusije približava našu zemlju Evropskoj uniji.
Konuzin je sinoć, na sastanku Društva lobista Srbije, rekao da je osim izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju, Rusija zainteresovana i za saradnju u drugim oblastima energetike, što našu zemlju može da dovede u poziciju velikog izvoznika.
Ističući da su velike zapadne kompanije zainteresovane za realizaciju projekata u Srbiji u kojima Rusija može da pomogne svojim investicijama, Konuzin je dodao da je to način da se Srbija približi i Rusiji i EU.
On je naglasio da Srbija mora da jača regionalnu saradnju, po čemu zaostaje za jednom Slovenijom, koja je shvatila značaj i zato sve više unapređuje saradnju među različitim regionaima.
Konuzin je napomenuo da je u proteklih nekoliko godina trgovinska razmena dve zemlje, a pogotovo izvoz u Rusiju iz Srbije povećan za nekoliko puta. On, međutim,nije hteo da komentariše kritike koje su mu poslednjih dana upućivane.
Naime, zbog njegovog poslednjeg nastupa na skupu SNS u Nišu, pojedini članovi Vlade i političari optužili su Konuzina da se meša u unutrašnje stvari Srbije. Moskva se, međutim, sa tim ne slaže.
Na skupu Društva lobista Srbije govorio je i predsednik kompanije "ABS elektro" Nenad Popović, inače potpredsednik Demokratske stranke Srbije, koji dugi niz godina radi sa svojom firmom na tržištu Rusije.
On je istakao da saradnja sa Rusijom Srbiju približava EU jer ukoliko bi trgovinsku razmenu sa ruskim tržištem povećali dva do tri puta, imali bismo mnogo razvijenije odnose sa EU.
Prema njegovoj oceni, Srbija koristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ispod pet odsto, što je nedovoljno, i ne shvata da je u povlašćenom položaju sa Rusijom.
Trenutno, prema Sporazumu o slobodnoj trgovini Srbiji je na raspolaganju ogromno tržište od oko 250 miliona potrošača koje pored Rusije obuhvata Kazahstan i Belorusiju, a od 2014. godine i Ukrajinu, što je praktično teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza.
Popović je podsetio da je nekadašnja Jugoslavija 25 odsto svog izvoza realizovala na tržište SSSR-a, u čemu je Srbija učestvovala sa 40 odsto.
Govoreći o sadašnjoj situaciji, Popović je rekao da država mora da bude mnogo angažovanija da bi pomogla u realizaciji ekonomske saradnje sa Rusijom, iako su nam politički odnosi na najvišem mogućem nivou.
Srbija bi trebalo da osnuje banku u Rusiji koja bi pomagala srpski izvoz u tu zemlju ili da oformi mešovitu srpsko-rusku banku, zatim da pomogne učešće domaćih firmi na sajamskim manifestacijama u Rusiju i da obrati mnogo više pažnje na uspostavljanje veza sa gubernatorima i predsednicima ruskih republika, kako bi se pospešila ekonomska saradnja.
Popović je naveo da jedna Austrija ima 30 predstavništava u Ruskoj Federaciji, a da bi Srbija mogla da se bazira na oko 20, što bi doprinelo da se ojačaju ekonomske veze dve zemlje.
(Tanjug)
On se složio se sa stavom da jačanje ekonomske saradnje Srbije i Rusije približava našu zemlju Evropskoj uniji.
Konuzin je sinoć, na sastanku Društva lobista Srbije, rekao da je osim izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju, Rusija zainteresovana i za saradnju u drugim oblastima energetike, što našu zemlju može da dovede u poziciju velikog izvoznika.
Ističući da su velike zapadne kompanije zainteresovane za realizaciju projekata u Srbiji u kojima Rusija može da pomogne svojim investicijama, Konuzin je dodao da je to način da se Srbija približi i Rusiji i EU.
On je naglasio da Srbija mora da jača regionalnu saradnju, po čemu zaostaje za jednom Slovenijom, koja je shvatila značaj i zato sve više unapređuje saradnju među različitim regionaima.
Konuzin je napomenuo da je u proteklih nekoliko godina trgovinska razmena dve zemlje, a pogotovo izvoz u Rusiju iz Srbije povećan za nekoliko puta. On, međutim,nije hteo da komentariše kritike koje su mu poslednjih dana upućivane.
Naime, zbog njegovog poslednjeg nastupa na skupu SNS u Nišu, pojedini članovi Vlade i političari optužili su Konuzina da se meša u unutrašnje stvari Srbije. Moskva se, međutim, sa tim ne slaže.
Na skupu Društva lobista Srbije govorio je i predsednik kompanije "ABS elektro" Nenad Popović, inače potpredsednik Demokratske stranke Srbije, koji dugi niz godina radi sa svojom firmom na tržištu Rusije.
On je istakao da saradnja sa Rusijom Srbiju približava EU jer ukoliko bi trgovinsku razmenu sa ruskim tržištem povećali dva do tri puta, imali bismo mnogo razvijenije odnose sa EU.
Prema njegovoj oceni, Srbija koristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ispod pet odsto, što je nedovoljno, i ne shvata da je u povlašćenom položaju sa Rusijom.
Trenutno, prema Sporazumu o slobodnoj trgovini Srbiji je na raspolaganju ogromno tržište od oko 250 miliona potrošača koje pored Rusije obuhvata Kazahstan i Belorusiju, a od 2014. godine i Ukrajinu, što je praktično teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza.
Popović je podsetio da je nekadašnja Jugoslavija 25 odsto svog izvoza realizovala na tržište SSSR-a, u čemu je Srbija učestvovala sa 40 odsto.
Govoreći o sadašnjoj situaciji, Popović je rekao da država mora da bude mnogo angažovanija da bi pomogla u realizaciji ekonomske saradnje sa Rusijom, iako su nam politički odnosi na najvišem mogućem nivou.
Srbija bi trebalo da osnuje banku u Rusiji koja bi pomagala srpski izvoz u tu zemlju ili da oformi mešovitu srpsko-rusku banku, zatim da pomogne učešće domaćih firmi na sajamskim manifestacijama u Rusiju i da obrati mnogo više pažnje na uspostavljanje veza sa gubernatorima i predsednicima ruskih republika, kako bi se pospešila ekonomska saradnja.
Popović je naveo da jedna Austrija ima 30 predstavništava u Ruskoj Federaciji, a da bi Srbija mogla da se bazira na oko 20, što bi doprinelo da se ojačaju ekonomske veze dve zemlje.
(Tanjug)
