Država i privrednici će zajednički uraditi nacrt zakona kojim bi (državni) rok od 60 dana za plaćanje važio i u privredi.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić saglasio se danas sa privrednicima Unije poslodavaca Srbije (UPS) da bi rok plaćanja, koji je nedavno Vlada Srbije za državu ograničila na 60 dana, trebalo skratiti i za privatni sektor i najavio da će do kraja godine zajednički uraditi nacrt zakona o redovnosti plaćanja.
Posle sastanka sa direktorima malih, srednjih i velikih preduzeća i granskih poslovnih udruženja Ćirić je izjavio da su se dogovorili o nizu predloga, kojima bi se poboljšala likvidnost firmi u Srbiji.
Saglasili smo se da u narednom periodu preduzmemo mere da se rok plaćanja dugovanja za privredne subjekte takođe skrati, sa 90, 120, čak i 200 dana, na 30 dana, što je evropski prosek ili 45 dana, koliko je ograničenje dugovanja u Hrvatskoj, rekao je Ćirić.
Prema njegovim rečima, ideja je da se, kroz skraćenje rokova plaćanja, ubrzaju tokovi novca.
Ćirić je predočio da je Uredbom, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, ograničen rok plaćanja na 60 dana samo za budžetske korisnike, ali se ne odnosi na javna i komunalna preduzeća.
"Konsenzus unutar Vlade je da ćemo do kraja godine izaći sa predlogom zakona, koji treba da definiše rokove plaćanja, koji će važiti i za državni i privatni sektor, budžetske korisnike, javna preduzeća, javna komunalna preduzeća i privatne firme", izjavio je Ćirić.
On je rekao da su mu privrednici na sastanku izneli probleme koje međusobno imaju privatne firme u plaćanju i naplati potraživanja.
"Privrednici su pozdravili da taj rok bude limitiran, videćemo da li na 30 dana, kao u EU ili 45, kao u regionu, ali će Zakon zameniti vladinu Uredbu i rokove precizirati, i za privatni i za javni sektor", naveo je Ćirić.
Onda će postojati mogućnost automatskog zaračunavanja zatezne kamate, ali, još važnije, i konkretna odgovornost i krivična i materijalna, odgovornih lica, dodao je on.
Kako je istakao, mora postojati odgovornost za one koji svesno krše obaveze, a to je moguće samo zakonom, u čijem pisanju bi učestvovali i država i privrednici, komore, poslodavci, sindikati i drugi da se dođe do sprovodivog i pravičnog rešenja.
Privatnici u tome traže znak jednakosti sa državom, da ono što je dozvoljeno državi, bude dozvoljeno i njima, ukazao je Ćirić.
Na pitanje da li je Vladina Uredba već dala rezultate, on je odgovorio da će se videti kroz 30 do 40 dana, s obzirom da su dugovanja države oko 10 milijardi dinara.
Predsednik UPS Nebojša Atanacković ukazao je da su ključ nelikvidnosti srpskih firmi velika unutrašnja dugovanja, koja se često završavaju stečajem, nemogućnošću plaćanja i zatvaranjem firmi, što uzrokuje veliku štetu.
"Insistiramo da država donese precizne zakone, koji će kažnjavati takve pojave, a onda da se obezbedi njihova primena, pošto se u Srbiji često dešava da pozitivnih zakona, nema u praksi", rekao je on.
Ovo je prvi korak da država kroz svoje budžetske korisnike ima disciplinu plaćanja, ali bi to trebalo proširiti i na javna preduzeća, a u sledećem koraku i na međusobna potraživanja privatnika u realnoj privredi, rekao je Atanacković.
"Kod nas je po zakonu moguće otvoriti preduzeće sa 500 evra garancije, a ukoliko je preduzetnik dobar prevarant može da napravi dugovanje od nekoliko stotina hiljada evra, jednostavno proglasi stečaj i sva njegova dugovanja nestaju i više za njih ne odgovara", objasnio je on.
Da bi se takve stvari izbegle, predlažemo da menadžment preduzeća i vlasnik imaju i krivičnu odgovornost, jer to je vid prevare, zaključio je Atanacković.
(FoNet)
Posle sastanka sa direktorima malih, srednjih i velikih preduzeća i granskih poslovnih udruženja Ćirić je izjavio da su se dogovorili o nizu predloga, kojima bi se poboljšala likvidnost firmi u Srbiji.
Saglasili smo se da u narednom periodu preduzmemo mere da se rok plaćanja dugovanja za privredne subjekte takođe skrati, sa 90, 120, čak i 200 dana, na 30 dana, što je evropski prosek ili 45 dana, koliko je ograničenje dugovanja u Hrvatskoj, rekao je Ćirić.
Prema njegovim rečima, ideja je da se, kroz skraćenje rokova plaćanja, ubrzaju tokovi novca.
Ćirić je predočio da je Uredbom, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, ograničen rok plaćanja na 60 dana samo za budžetske korisnike, ali se ne odnosi na javna i komunalna preduzeća.
"Konsenzus unutar Vlade je da ćemo do kraja godine izaći sa predlogom zakona, koji treba da definiše rokove plaćanja, koji će važiti i za državni i privatni sektor, budžetske korisnike, javna preduzeća, javna komunalna preduzeća i privatne firme", izjavio je Ćirić.
On je rekao da su mu privrednici na sastanku izneli probleme koje međusobno imaju privatne firme u plaćanju i naplati potraživanja.
"Privrednici su pozdravili da taj rok bude limitiran, videćemo da li na 30 dana, kao u EU ili 45, kao u regionu, ali će Zakon zameniti vladinu Uredbu i rokove precizirati, i za privatni i za javni sektor", naveo je Ćirić.
Onda će postojati mogućnost automatskog zaračunavanja zatezne kamate, ali, još važnije, i konkretna odgovornost i krivična i materijalna, odgovornih lica, dodao je on.
Kako je istakao, mora postojati odgovornost za one koji svesno krše obaveze, a to je moguće samo zakonom, u čijem pisanju bi učestvovali i država i privrednici, komore, poslodavci, sindikati i drugi da se dođe do sprovodivog i pravičnog rešenja.
Privatnici u tome traže znak jednakosti sa državom, da ono što je dozvoljeno državi, bude dozvoljeno i njima, ukazao je Ćirić.
Na pitanje da li je Vladina Uredba već dala rezultate, on je odgovorio da će se videti kroz 30 do 40 dana, s obzirom da su dugovanja države oko 10 milijardi dinara.
Predsednik UPS Nebojša Atanacković ukazao je da su ključ nelikvidnosti srpskih firmi velika unutrašnja dugovanja, koja se često završavaju stečajem, nemogućnošću plaćanja i zatvaranjem firmi, što uzrokuje veliku štetu.
"Insistiramo da država donese precizne zakone, koji će kažnjavati takve pojave, a onda da se obezbedi njihova primena, pošto se u Srbiji često dešava da pozitivnih zakona, nema u praksi", rekao je on.
Ovo je prvi korak da država kroz svoje budžetske korisnike ima disciplinu plaćanja, ali bi to trebalo proširiti i na javna preduzeća, a u sledećem koraku i na međusobna potraživanja privatnika u realnoj privredi, rekao je Atanacković.
"Kod nas je po zakonu moguće otvoriti preduzeće sa 500 evra garancije, a ukoliko je preduzetnik dobar prevarant može da napravi dugovanje od nekoliko stotina hiljada evra, jednostavno proglasi stečaj i sva njegova dugovanja nestaju i više za njih ne odgovara", objasnio je on.
Da bi se takve stvari izbegle, predlažemo da menadžment preduzeća i vlasnik imaju i krivičnu odgovornost, jer to je vid prevare, zaključio je Atanacković.
(FoNet)
