Dublja integracija sa EU, i pored ekonomske krize u evrozoni, ostaje najbolja perspektiva za privredni rast zemalja jugoistočne Evrope, navedeno je u "Redovnom ekonomskom izveštaju za jugostočnu Evropu" Svetske banke.
Vodeći ekonomista Svetske banke za zapadni Balkan Ron Hud istakao je na konferenciji za novinare da ta međunarodna institucija prognozira privredni rast u regionu od 2,5 odsto u ovoj godini i 2,1 odsto u narednoj, i to pod uslovom da kriza u evrozoni bude razrešena na odgovarajući način.
"Ukoliko donosioci politika u tome ne bi uspeli, i kriza se pogorša, ekonomski rast u ovim zemljama mogao bi da bude mnogo lošiji", rekao je Hud.
Govoreći o Srbiji, on je ukazao na neophodnost fiskalne konsolidacije, kao i na značajan nivo spoljnog duga koji bi se mogao pokazati kao slaba tačka zemlje, kako se bude razvijala kriza u Evropi.
"Visoki spoljni i rastući javni dug Srbije su ranjiva mesta za prelivanje krize iz Evrope i zbog toga je važno da se poštuju pravila fiskalne odgovornosti", ocenio je.
Hud, je kazao da dobar znak za Srbiju predstavljaju i dobri rezultati Nedelje štednje i da je potrebno nastaviti dobre odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom.
U Crnoj Gori i Srbiji budžetski deficiti su ispod zone visokog rizika, ali su joj veoma blizu i te zemlje kao i Bosna i Hercegovina daleko premašuju kriterijume iz Mastrihta i ključno pitanje je da li su u tim zemljama deficiti na nivou koji se može finansirati, rekao je Hud.
Prema rečima Huda, koji je i autor izveštaja, dublja integracija sa Evropskom unijom (EU) ostaje najbolja perspektiva za ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana i pored usporavanja svetske privrede i previranja u evrozoni.
Hud je kazao da će se efekti daljeg globalnog usporavanja privrede i produžetak neizvesnosti oko krize u evrozoni preliti na privrede zemalja regiona kroz trgovinu i finansije, koje uključuju i priliv direktnih stranih investicije, kreditiranje i priliv doznaka.
Prema njegovim rečima, trgovina sa EU je ključni pokretač izvoza i ukupnog ekonomskog rasta u zemljama regiona i predstavlja između 30 odsto i 50 odsto njihovog BDP.
On je dodao i da prisustvo stranih banaka predstavlja još jedan kanal mogućeg uticaja evropske krize na zemlje regiona jer udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema regiona iznosi oko 89 odsto.
"Bez obzira na činjenicu da bankarski sistemi u zemljama regiona deluju otporno, uz visoku likvidnost i značajne rezerve kapitala, postojeći rizici kreditiranja i finansiranja se uvećavaju", kazao je Hud.
Na rast rizika, dodao je, pre svega utiču nepovoljni događaji u EU, porast problematičnih kredita u bankama mnogih zemalja regiona i usporeni ekonomski rast.
Hud je upozorio da su gotovo sve strane banke u zemljama regiona iz EU, a banke iz Grčke i Italije drže skoro polovinu imovine. "Dodatni stres za njihove matične banke mogao bi eventualno da stvori novu kreditnu krizu u ovom regionu", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, finansiranje će verovatno ubuduće predstavljati ograničavajući faktor.
"Spoljni dug je porastao, a pad privrednog rasta u zemljama regiona može smanjiti prilive u državnu kasu, što bi povećalo pritisak na javne finansije", kazao je Hud.
U ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu, koji će se objavljivati u novembru i maju, navodi se da je fiskalna situacija u zemljama regiona i dalje krhka i da je potrebno da vlade ponovo stvore fiskalne rezerve i pripreme se za konsolidaciju rashoda.
Hud je naglasio da je za nastavak ekonomskog rasta zamalja regiona potreban nastavak struturnih reformi i da pokretači rasta budu investicije i poboljšanje produktivosti.
U izveštaju se navodi i šest indikatora ranjivosti na prelivanje dužničke krize i krize u evrozoni na zemlje regiona.
Prema tim rezultatima Srbija je u visoko rizičnoj zoni po finansijskoj povezanosti, nivou spoljnog duga i deficita računa tekućeg plaćanja.
(agencije/MONDO)
"Ukoliko donosioci politika u tome ne bi uspeli, i kriza se pogorša, ekonomski rast u ovim zemljama mogao bi da bude mnogo lošiji", rekao je Hud.
Govoreći o Srbiji, on je ukazao na neophodnost fiskalne konsolidacije, kao i na značajan nivo spoljnog duga koji bi se mogao pokazati kao slaba tačka zemlje, kako se bude razvijala kriza u Evropi.
"Visoki spoljni i rastući javni dug Srbije su ranjiva mesta za prelivanje krize iz Evrope i zbog toga je važno da se poštuju pravila fiskalne odgovornosti", ocenio je.
Hud, je kazao da dobar znak za Srbiju predstavljaju i dobri rezultati Nedelje štednje i da je potrebno nastaviti dobre odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom.
U Crnoj Gori i Srbiji budžetski deficiti su ispod zone visokog rizika, ali su joj veoma blizu i te zemlje kao i Bosna i Hercegovina daleko premašuju kriterijume iz Mastrihta i ključno pitanje je da li su u tim zemljama deficiti na nivou koji se može finansirati, rekao je Hud.
Prema rečima Huda, koji je i autor izveštaja, dublja integracija sa Evropskom unijom (EU) ostaje najbolja perspektiva za ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana i pored usporavanja svetske privrede i previranja u evrozoni.
Hud je kazao da će se efekti daljeg globalnog usporavanja privrede i produžetak neizvesnosti oko krize u evrozoni preliti na privrede zemalja regiona kroz trgovinu i finansije, koje uključuju i priliv direktnih stranih investicije, kreditiranje i priliv doznaka.
Prema njegovim rečima, trgovina sa EU je ključni pokretač izvoza i ukupnog ekonomskog rasta u zemljama regiona i predstavlja između 30 odsto i 50 odsto njihovog BDP.
On je dodao i da prisustvo stranih banaka predstavlja još jedan kanal mogućeg uticaja evropske krize na zemlje regiona jer udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema regiona iznosi oko 89 odsto.
"Bez obzira na činjenicu da bankarski sistemi u zemljama regiona deluju otporno, uz visoku likvidnost i značajne rezerve kapitala, postojeći rizici kreditiranja i finansiranja se uvećavaju", kazao je Hud.
Na rast rizika, dodao je, pre svega utiču nepovoljni događaji u EU, porast problematičnih kredita u bankama mnogih zemalja regiona i usporeni ekonomski rast.
Hud je upozorio da su gotovo sve strane banke u zemljama regiona iz EU, a banke iz Grčke i Italije drže skoro polovinu imovine. "Dodatni stres za njihove matične banke mogao bi eventualno da stvori novu kreditnu krizu u ovom regionu", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, finansiranje će verovatno ubuduće predstavljati ograničavajući faktor.
"Spoljni dug je porastao, a pad privrednog rasta u zemljama regiona može smanjiti prilive u državnu kasu, što bi povećalo pritisak na javne finansije", kazao je Hud.
U ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu, koji će se objavljivati u novembru i maju, navodi se da je fiskalna situacija u zemljama regiona i dalje krhka i da je potrebno da vlade ponovo stvore fiskalne rezerve i pripreme se za konsolidaciju rashoda.
Hud je naglasio da je za nastavak ekonomskog rasta zamalja regiona potreban nastavak struturnih reformi i da pokretači rasta budu investicije i poboljšanje produktivosti.
U izveštaju se navodi i šest indikatora ranjivosti na prelivanje dužničke krize i krize u evrozoni na zemlje regiona.
Prema tim rezultatima Srbija je u visoko rizičnoj zoni po finansijskoj povezanosti, nivou spoljnog duga i deficita računa tekućeg plaćanja.
(agencije/MONDO)
