Prema najnovijim podacima američkog Ministarstva finansija, u tekućoj fiskalnoj godini, koja je počela u oktobru 2025. godine, isplaćeno je 81 milijardu dolara na ime povraćaja carina, dok je u istom periodu prošle godine vraćeno svega pet milijardi dolara.
Kako je saopštio zvaničnik Ministarstva finansija, gotovo ceo rast refundacija posledica je odluke Vrhovnog suda donete u februaru, a najveći deo isplata izvršen je tokom maja i juna.
Tramp je carine predstavljao kao jedan od ključnih stubova svoje ekonomske politike, tvrdeći da će one podstaći povratak proizvodnje u SAD, doneti povoljnije trgovinske sporazume i pomoći u smanjenju budžetskog deficita.
Međutim, uprkos rekordnim prihodima od carina u prethodnom periodu, budžetski deficit ponovo raste. Prema zvaničnim podacima, u prvih devet meseci fiskalne godine dostigao je 1,367 biliona dolara, što je oko dva odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, rashodi za otplatu kamata na državni dug premašili su bilion dolara, dok su izdaci za vojsku porasli za pet odsto.
Tramp priprema nove carine
Iako je Vrhovni sud ograničio deo njegove dosadašnje tarifne politike, administracija Donalda Trampa već priprema novi paket carina koji bi mogao da stupi na snagu nakon isteka privremene globalne carine od 10 odsto, planiranog za 24. jul.
Nove mere, prema navodima američkih zvaničnika, bile bi opravdane navodnim nedovoljnim sprovođenjem propisa protiv prinudnog rada i viškom industrijskih kapaciteta u pojedinim zemljama. Predložene carinske stope kretale bi se između 10 i 12,5 odsto, a mogle bi da obuhvate trgovinske partnere poput Velike Britanije, Japana, Indije, Tajvana i Kine.
Administracija je u međuvremenu najavila i mogućnost uvođenja novih carina od 25 odsto na robu iz Brazila.
Pretnja Evropi zbog poreza tehnološkim gigantima
Tramp je prošlog meseca dodatno zaoštrio retoriku prema evropskim državama koje oporezuju velike američke tehnološke kompanije.
Na društvenoj mreži Truth Social poručio je da će svaka zemlja koja uvede ili zadrži porez na digitalne usluge američkih kompanija biti suočena sa carinama od čak 100 odsto na svu robu koju izvozi u Sjedinjene Američke Države.
Među zemljama koje već primenjuju takav porez nalaze se Velika Britanija, Francuska, Španija i Italija, dok slične mere razmatra i više drugih evropskih država.
Tramp je poručio da bi takve carine imale prednost u odnosu na sve postojeće trgovinske sporazume sa tim državama i da bi bile uvedene odmah ukoliko nastave sa oporezivanjem američkih tehnoloških kompanija.
BONUS VIDEO:
(Gardijan/Mondo)
