Od početka ove godine, po različitim osnovama sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) zaposleno je oko 150.000 ljudi.
"Zahvaljujući aktivnim merama zapošljavanja zaposleno je 50.000 ljudi", izjavio je direktor NSZ Dejan Jovanović.
Stalni radni odnos dobije većina onih koji su se zaposlili uz aktivne mere zapošljavanja, a novo radno mesto dobili su i drugi sa evidencije, kako u većim privatnim kompanijama, tako i u malim i srednjim preduzećima.
"To je veoma dobro sa jedne strane, a sa druge, činjenica je i da je određeni broj novoprijavljenih došao na evidenciju NSZ, od kojih je jedan broj direktno iz škole, drugi su izgubili posao, a imamo i ljude koji izvesno vreme nisu radili, niti su bili u školi, već su bili pasivni, ali su odlučili da se prijave na evidenciju", rekao je Jovanović.
On je istakao primer Niša gde se nakon zapošljavanja 2.300 ljudi sa evidencije u južnokoeranskoj kompaniji "Jura" dogodio trend naglog prijavljivanja nezaposlenih na NSZ.
Jovanović je naglasio da je prognoza NSZ da će u narednom periodu mala i srednja preduzeća biti najveći "rezervoar" za nova radna mesta i to pre svega preduzeća u kojima sada radi između 10 i 50 radnika.
Direktor NSZ je objasnio i u čemu je razlika između formalne, registrovane nezaposlenosti koju evidentira ta služba i realne nezaposlenosti koju utvrđuje Republički zavod za statistiku.
"Od početka ove godine imamo smanjenje broja evidentiranih ljudi na evidenciji NSZ. Taj broj je početkom godine bio negde oko 750.000, a sada ih je 737.000. To, ne znači uvek da je porastao broj zaposlenih u Srbiji, već je došlo do smanjenja tzv. registrovane nezaposlenosti u skladu sa Zakonom o zapošljavanju", objasnio je on.
"Podatak koji je međunarodno uporediv jeste podatak koji proističe iz ankete o radnoj snazi, a koju radi Republički zavod za statistiku. Znači, reč je o jednom istraživačkom metodu koji suštinski kaže da trenutno u Srbiji ima 660.000 nezaposlenih i stopa nezaposlenosti je 22 procenta", naglasio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, očekivanja NSZ, na osnovu određenih prognoza koje su uradili eksperti Evropske unije je, da će se, anketna stopa nezaposlenosti u dogledno vreme smanjivati kao i da će u periodu od narednih pet godina pasti na nivo od nekih 16 procenata.
"Istraživanje koje je sprovedeno pokazalo je da će prerađivačka industrija i građevinski sektor biti najzastupljeniji sektori kada je reč o novom zapošljavanju", rekao je Jovanović.
On je istakao da su na evidenciji NSZ, trenutno suficitarni - medicinski tehničari kojih ima 16.000, takođe 2.000 je nezaposlenih lekara, a ima dosta i mašinskih inženjera.
Takođe, dosta je i pravnika i ekonomista, ali se oni relativno brzo zapošljavaju, tako da je teško reći da su oni suficitarni, dodao je Jovanović
NSZ redovno dostavlja Ministarstvu prosvete informacije o nezaposlenima, prema čemu mogu da se utvrđuju i upisne kvote za upis đaka u nove školske godine, a koje će uvažiti činjenicu za kojim kadrovima nema velike potražnje na tržištu rada.
Deficitarna zanimanja su inženjeri IT tehnologija, lekari određenih specijalnosti, a sve traženija zanimanja su i građevinski inženjer i inženjer arhitekture.
"Očekujemo da će zanimanje budućnosti biti u oblasti elektronskih medija i sasvim sigurno da će se sa reformom u tom sektoru tražiti nova znanja i novi profili u budućnosti", naveo je Jovanović.
(Tanjug)
Stalni radni odnos dobije većina onih koji su se zaposlili uz aktivne mere zapošljavanja, a novo radno mesto dobili su i drugi sa evidencije, kako u većim privatnim kompanijama, tako i u malim i srednjim preduzećima.
"To je veoma dobro sa jedne strane, a sa druge, činjenica je i da je određeni broj novoprijavljenih došao na evidenciju NSZ, od kojih je jedan broj direktno iz škole, drugi su izgubili posao, a imamo i ljude koji izvesno vreme nisu radili, niti su bili u školi, već su bili pasivni, ali su odlučili da se prijave na evidenciju", rekao je Jovanović.
On je istakao primer Niša gde se nakon zapošljavanja 2.300 ljudi sa evidencije u južnokoeranskoj kompaniji "Jura" dogodio trend naglog prijavljivanja nezaposlenih na NSZ.
Jovanović je naglasio da je prognoza NSZ da će u narednom periodu mala i srednja preduzeća biti najveći "rezervoar" za nova radna mesta i to pre svega preduzeća u kojima sada radi između 10 i 50 radnika.
Direktor NSZ je objasnio i u čemu je razlika između formalne, registrovane nezaposlenosti koju evidentira ta služba i realne nezaposlenosti koju utvrđuje Republički zavod za statistiku.
"Od početka ove godine imamo smanjenje broja evidentiranih ljudi na evidenciji NSZ. Taj broj je početkom godine bio negde oko 750.000, a sada ih je 737.000. To, ne znači uvek da je porastao broj zaposlenih u Srbiji, već je došlo do smanjenja tzv. registrovane nezaposlenosti u skladu sa Zakonom o zapošljavanju", objasnio je on.
"Podatak koji je međunarodno uporediv jeste podatak koji proističe iz ankete o radnoj snazi, a koju radi Republički zavod za statistiku. Znači, reč je o jednom istraživačkom metodu koji suštinski kaže da trenutno u Srbiji ima 660.000 nezaposlenih i stopa nezaposlenosti je 22 procenta", naglasio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, očekivanja NSZ, na osnovu određenih prognoza koje su uradili eksperti Evropske unije je, da će se, anketna stopa nezaposlenosti u dogledno vreme smanjivati kao i da će u periodu od narednih pet godina pasti na nivo od nekih 16 procenata.
"Istraživanje koje je sprovedeno pokazalo je da će prerađivačka industrija i građevinski sektor biti najzastupljeniji sektori kada je reč o novom zapošljavanju", rekao je Jovanović.
On je istakao da su na evidenciji NSZ, trenutno suficitarni - medicinski tehničari kojih ima 16.000, takođe 2.000 je nezaposlenih lekara, a ima dosta i mašinskih inženjera.
Takođe, dosta je i pravnika i ekonomista, ali se oni relativno brzo zapošljavaju, tako da je teško reći da su oni suficitarni, dodao je Jovanović
NSZ redovno dostavlja Ministarstvu prosvete informacije o nezaposlenima, prema čemu mogu da se utvrđuju i upisne kvote za upis đaka u nove školske godine, a koje će uvažiti činjenicu za kojim kadrovima nema velike potražnje na tržištu rada.
Deficitarna zanimanja su inženjeri IT tehnologija, lekari određenih specijalnosti, a sve traženija zanimanja su i građevinski inženjer i inženjer arhitekture.
"Očekujemo da će zanimanje budućnosti biti u oblasti elektronskih medija i sasvim sigurno da će se sa reformom u tom sektoru tražiti nova znanja i novi profili u budućnosti", naveo je Jovanović.
(Tanjug)
