Evropska komisija nije uvrstila Srbiju u takozvanu osnovnu putnu mrežu, u koju će do 2020. godine biti uloženo čak 250 milijardi evra.
Evropska komisija nije uvrstila Srbiju u novu evropsku transportnu mrežu puteva, zbog čega bismo mogli da izgubimo najmanje 100 miliona evra godišnje.
Evropska komisija usvojila je 19. oktobra, posle dve godine rada, predlog kojim predviđa izmenu evropske putne mreže i stvaranje mreže objedinjenog transporta (RTE-E).
Centralna mreža puteva trebalo bi da bude završena do 2030. godine, a bočni pravci i sekundarna mreža do 2050. Kako je saopšteno, u ovaj projekat u periodu od 2014. do 2020. trebalo bi da bude uloženo čak 250 milijardi evra.
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za transport Sim Kalas očekuje da će Evropski parlament i Savet EU projekat usvojiti do kraja 2012. da bi već početkom 2013. mogao početi da se primenjuje.
Direktor beogradske kancelarije Transportne opservatorije EU za jugoistočnu Evropu Nenad Nikolić potvrdio je za "Press" da osnovna mreža (TEN-T) zaobilazi Srbiju, što je vrlo opasno za nas, ali i objasnio da bi naša zemlja mogla na njoj da se nađe ulaskom u EU.
"Sama TEN-T mreža obuhvata zemlje EU, imajući u vidu da za nju snose odgovornost, ali u tim smernicama postoji i predlog za zemlje koje nisu njene članice - Norvešku, Island, Švajcarsku, Tursku i zemlje zapadnog Balkana. Naša zemlja je preko SEETO organizacije aktivno učestvovala u reviziji nove TEN-T mreže",rekao je Mrkonjić.
Prema njegovim rečima, transportna mreža Srbije u okviru SEETO je najveća, a najvažniji njeni segmenti u Srbiji su koridori 10 i 7, kao i Ruta 4.
"Što se tiče mesta na transportnoj mapi Srbije, nesumnjivo je kako EU gleda na to, imajući u vidu da se kroz donatorsku pomoć EU u ovom trenutku realizuju projekti u vrednosti oko 73 miliona evra", naveo je on.
"Nekadašnja TEN-T mreža bila je obimna, pa je napravljena revizija smernica, odnosno mreža je podeljena na dva nivoa. Jedan nivo je sveobuhvatna mreža (SEETO) i na njoj se nalaze srpski putevi, a druga je osnovna i Srbije na njoj nema", objašnjava Nikolić.
On kaže da bi se Srbija sigurno našla na osnovnoj mapi da je ušla u EU.
"Mi sada napredujemo u procesu pridruživanja i očekujemo da će ovo biti jedna od tema kada počnu pregovori", ističe Nikolić.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić upozorio je za "Press" da Srbija mora da se nađe na osnovnoj mapi jer će u suprotnom, osim političkih, pretrpeti i ekonomske posledice.
"Na transportu zarađuje svaka zemlja i zato Srbija mora da ide u korak sa Evropom. Uz transport, zarađuje se i na svemu onome što ide uz puteve, poput hrane, goriva, prenoćišta... Ako nas putevi EU zaobiđu, imaćemo i ekonomske i političke štete. Ipak, realno je da se nađemo na toj mapi s obzirom na to da kroz našu zemlju prolaze koridori 10 i 7", napomenuo je Vujanić.
Za sredstva koja će biti na raspolaganju od 2014. mogu da konkurišu samo države članice EU, ali kako je osnovni princip da svaka država članica treba da ima pristup evropskoj mreži, to znači da one mogu da konkurišu i zajedno sa državama kandidatima za ulazak u EU. Predlog je da 40 odsto cene projekata koji su od posebnog interesa za EU finansira Brisel.
Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić potvrdio je za "Press" da je Evropska komisija usvojila predlog smernica za reviziju TEN-T mreže za 27 zemalja članica EU 19. oktobra ove godine. On, međutim, napominje da je TEN-T mreža sa Srbijom povezana preko sveobuhvatne mreže, koja obuhvata železnicu, luku, drumove, luke, aerodrome...
Razlog više da se Srbija što pre nađe na jednoj ovakvoj mapi jeste statistika koja pokazuje koliko se godišnje zaradi na našim drumovima. Samo za prvih devet meseci ove godine preduzeće "Putevi Srbije" na putarinama je zaradilo 10,8 milijardi dinara, piše "Press".
(MONDO)
Evropska komisija usvojila je 19. oktobra, posle dve godine rada, predlog kojim predviđa izmenu evropske putne mreže i stvaranje mreže objedinjenog transporta (RTE-E).
Centralna mreža puteva trebalo bi da bude završena do 2030. godine, a bočni pravci i sekundarna mreža do 2050. Kako je saopšteno, u ovaj projekat u periodu od 2014. do 2020. trebalo bi da bude uloženo čak 250 milijardi evra.
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za transport Sim Kalas očekuje da će Evropski parlament i Savet EU projekat usvojiti do kraja 2012. da bi već početkom 2013. mogao početi da se primenjuje.
Direktor beogradske kancelarije Transportne opservatorije EU za jugoistočnu Evropu Nenad Nikolić potvrdio je za "Press" da osnovna mreža (TEN-T) zaobilazi Srbiju, što je vrlo opasno za nas, ali i objasnio da bi naša zemlja mogla na njoj da se nađe ulaskom u EU.
"Sama TEN-T mreža obuhvata zemlje EU, imajući u vidu da za nju snose odgovornost, ali u tim smernicama postoji i predlog za zemlje koje nisu njene članice - Norvešku, Island, Švajcarsku, Tursku i zemlje zapadnog Balkana. Naša zemlja je preko SEETO organizacije aktivno učestvovala u reviziji nove TEN-T mreže",rekao je Mrkonjić.
Prema njegovim rečima, transportna mreža Srbije u okviru SEETO je najveća, a najvažniji njeni segmenti u Srbiji su koridori 10 i 7, kao i Ruta 4.
"Što se tiče mesta na transportnoj mapi Srbije, nesumnjivo je kako EU gleda na to, imajući u vidu da se kroz donatorsku pomoć EU u ovom trenutku realizuju projekti u vrednosti oko 73 miliona evra", naveo je on.
"Nekadašnja TEN-T mreža bila je obimna, pa je napravljena revizija smernica, odnosno mreža je podeljena na dva nivoa. Jedan nivo je sveobuhvatna mreža (SEETO) i na njoj se nalaze srpski putevi, a druga je osnovna i Srbije na njoj nema", objašnjava Nikolić.
On kaže da bi se Srbija sigurno našla na osnovnoj mapi da je ušla u EU.
"Mi sada napredujemo u procesu pridruživanja i očekujemo da će ovo biti jedna od tema kada počnu pregovori", ističe Nikolić.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić upozorio je za "Press" da Srbija mora da se nađe na osnovnoj mapi jer će u suprotnom, osim političkih, pretrpeti i ekonomske posledice.
"Na transportu zarađuje svaka zemlja i zato Srbija mora da ide u korak sa Evropom. Uz transport, zarađuje se i na svemu onome što ide uz puteve, poput hrane, goriva, prenoćišta... Ako nas putevi EU zaobiđu, imaćemo i ekonomske i političke štete. Ipak, realno je da se nađemo na toj mapi s obzirom na to da kroz našu zemlju prolaze koridori 10 i 7", napomenuo je Vujanić.
Za sredstva koja će biti na raspolaganju od 2014. mogu da konkurišu samo države članice EU, ali kako je osnovni princip da svaka država članica treba da ima pristup evropskoj mreži, to znači da one mogu da konkurišu i zajedno sa državama kandidatima za ulazak u EU. Predlog je da 40 odsto cene projekata koji su od posebnog interesa za EU finansira Brisel.
Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić potvrdio je za "Press" da je Evropska komisija usvojila predlog smernica za reviziju TEN-T mreže za 27 zemalja članica EU 19. oktobra ove godine. On, međutim, napominje da je TEN-T mreža sa Srbijom povezana preko sveobuhvatne mreže, koja obuhvata železnicu, luku, drumove, luke, aerodrome...
Razlog više da se Srbija što pre nađe na jednoj ovakvoj mapi jeste statistika koja pokazuje koliko se godišnje zaradi na našim drumovima. Samo za prvih devet meseci ove godine preduzeće "Putevi Srbije" na putarinama je zaradilo 10,8 milijardi dinara, piše "Press".
(MONDO)
