Iz Vašngtona se za NIS čekaju tri licence: za nastavak rada kompanije, za pregovore MOL-a o kupovini većinskog ruskog vlasništva, a hrvatski Janaf treba da dobije licencu za isporuku sirove nafte jadraskim naftovodom u pančevačku rafineriju.
Urednica ekonomske rubrike lista "Politika" Jasna Petrović Stojanović kaže da bi bilo odlično da dobijemo produženu licencu, ali ne na mesec, nego na dva ili tri, da bi, ako se već pregovori vode u kontinuitetu, mogli da se privedu kraju.
Dodaje da ide u prilog optimizmu i najava predsednika da bi krajem septembra trebalo da bude rešen dogovor MOL-a i NIS-a.
Najvažnije je, naglasila je, da se produži licenca za dalji operativni rad rafinerije, s obzirom na trenutne okolnosti u kojima barže ne mogu da idu, a cisterne ne mogu da pokriju sve ono što stiže naftovodom.
"Ukoliko Srbija dobije licencu za produženje rada Rafinerije, i Janaf će nastaviti isporuke nafte", podsetila je, navodeći da postoji ugovor do kraja godine sa Janafom koji treba da bude ispoštovan.
Pregovori MOL-a i NIS-a i dalje bez zvaničnih informacija
Javnost je, kako kaže, poprilično podeljena kada je reč o pregovorima. Otkrila je da je prošle nedelje slala MOL-u pitanje upravo povodom najave da će krajem septembra dogovor biti gotov, ali da iz te kompanije i dalje ne žele ništa da komentarišu.
"Pretpostavljam, ako se vode pregovori, da su zaista vrlo teški, jer ako Mađarima treba Rafinerija, pitanje je da li im treba Petrohemija. Najvažnije je pitanje da li Rusi to hoće da prodaju. Otpočetka znamo da oni nisu voljni da odu odavde, nisu došli da bi ovde zaradili, došli su geopolitički i žele tu da ostanu", objasnila je Petrović Stojanović.
Od tri licence koje se očekuju u vezi sa NIS-om, najvažnija je, kaže, upravo ona koja omogućava nastavak rada Rafinerije.
Delistiranje NIS-a sa američke sankcione liste?
Petrović Stojanović naglasila je da bi bilo iznenađenje ukoliko danas Srbija ne dobije pozitivan odgovor povodom licence, imajući u vidu sve sporazume sklopljene sa Amerikom poslednjih dana i obnavljanje prijateljstva dve zemlje. Najlepše bi bilo, istakla je, kada bi NIS bio delistiran sa američke sankcione liste, na isti način na koji su Srbiji prethodno ukinute carine.
"To znači da se skinu sankcije NIS-u, kao što su nam ukinuli carine, a tako bi mogli da nas počaste, jeste, jedno šest meseci, pa da malo dišemo", zaključila je, dodajući da je štednja neophodna, posebno na pumpama, s obzirom na to da su u toku poljoprivredni radovi i da je potražnja za dizelom velika.
Zbog suše i niskog vodostaja, podsetila je, čak i MOL i ostale kompanije u Srbiji snabdevaju se kod NIS-a, pa su puštene operativne rezerve koje su u prethodnim danima spasavale situaciju na pumpama.
"Svi veletrgovci imali su obavezu da te rezerve ustupe pumpama, a NIS ostaje ključan, budući da je i danas, uprkos puštenim rezervama, njegova veleprodajna cena najpovoljnija u odnosu na ostale veletrgovce", kaže Petrović Stojanović.
Podsetila je i da je vojska stavila na raspolaganje svoje rezerve.
Barže nezamenljive u transportu nafte
Poredeći kapacitete prevoza, navela je da je jedna barža jednaka dvadeset pet vagona kojima stiže nafta, odnosno šezdeset teških cisterni koje idu putevima. Teško je, ocenila je, da neko u jednom trenutku obezbedi šezdeset cisterni kako bi snabdeo celo tržište, što pokazuje koliki je značaj i Dunava i naftovoda, posebno u trenutnoj situaciji.
Kada je reč o kretanju cene nafte na svetskom tržištu, istakla je da sve zavisi od toga šta će predsednik Donald Tramp sutra ujutru saopštiti.
Podsetila je da je najavljeno novo primirje između Izraela i Irana, ali da prethodno primirje, najavljeno pre tri-četiri nedelje, nije potrajalo ni dan, nakon čega je usledio skok cene nafte na skoro sto dolara. Danas se cena kreće oko osamdeset sedam dolara, a u principu, kako kaže, "svaki rafal tamo ispaljen" utiče na to kolika će cena biti.
Apel za štednju struje zbog nižeg vodostaja
Nizak vodostaj Dunava komplikuje i snabdevanje električnom energijom, upozorila je, podsećajući na jučerašnji apel ministarke da se vodi računa o potrošnji struje.
Đerdap trenutno radi trećinom kapaciteta, a s obzirom na najave novih visokih temperatura u narednim danima, vodostaj će dodatno opadati. U tim okolnostima Srbija mešavinom uvezenog uglja i domaćih zaliha pokušava da obezbedi snabdevanje, dok se na vetar i sunce može osloniti samo delimično. Situacija u hidrologiji je, kako je naglasila, "zaista baš, baš loša", a letnja potrošnja struje približila se zimskoj, zbog čega je oprez neophodan.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
