Elektroprivreda Srbije (EPS) dnevno uvozi od 17 do 18 miliona kilovat sati struje zbog manje proizvodnje u hidroelektranama i zbog rasta potrošnje, rečeno je danas agenciji Beta.
U EPS kažu da je elektro-energetska situacija u Srbiji za sada stabilna, ali teška zbog sedmomesečne suše, tako da je uvoz dostigao oko 15 odsto od potrošnje.
"EPS obezbeđuje stabilnu elektro-energetsku situaciju, uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalnog korišćenja akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne električne energije iz uvoza", kažu u tom javnom preduzeću.
Potrebe su od 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno, navodi se u EPS.
Termoelektrane kojima upravlja EPS proizvedu više od 96 miliona kilovat-sati struje dnevno, a protočne hidroelektrane 10 do 11 miliona.
Manjak u proizvodnji struje iz hidroelektrana je oko 15 miliona kilovat sati dnevno, a tako slab dotok na rekama u Srbiji nije zabeležen još od 1926. godine.
Naglašava se i da je potrošnja struje u Srbiji za desetak miliona kilovat-sati veća od očekivane što je posledica dispariteta cena energenata i većeg grejanja na struju.
Potrošnja električne energije na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom na dnevnom nivou je dostigla gotovo 140 miliona kilovat-sati. Zajedno sa Kosovom uvoz struje u Srbiju iznosi 900 megavata svakog sata, a bez Kosova od 600 do 700 megavata.
Prema podacima elektroenergetskih kompanija iz regiona, zbog suše svakog sata u regionu nedostaje i do 3.550 megavata snage što je na gornjoj granici raspoloživog kapaciteta interkonektivnih vodova za prenos struje.
Takvo opterećenje dalekovoda dovodi do "zagušenja" kapaciteta i značajno poskupljuje rezervisanje alternativnih prenosnih kapaciteta.
Razlika u ceni električne energije između nemačkog i mađarskog tržišta dostiže i 15 evra po megavat satu, ukazali su učesnici na elektroenergetskom tržištu u regionu.
Kako su dodali, zbog zagušenja u prenosu struje, promenio se i smer tranzita, pa tako sada struje iz Italije ulazi u Grčku kablom ispod mora.
Jedini izvoznik struje u regionu je Bugarska, navodi se i dodaje da su od kraja oktobra obe jedinice Nuklearne elektrane "Kozloduj" u pogonu zahvaljujući čemu Bugarska svakog sata izvozi oko 1.200 megavata. To je blizu maksimuma izlaznih prenosnih kapaciteta Bugarske koji iznose 1.230 megavata na sat.
Vodeći rumunski proizvođač struje Hidroelektrika je od početka oktobra ograničila izvoz zbog suše i Rumunija je od velikog izvoznika struje postala praktično energetski izbalansirana. Rumunija je u prvih devet meseci 2011. izvezla 619,6 miliona kilovat sati struje, što je 38,8 odsto više nego u istom periodu 2010. godine.
Crna Gora sada uvozi oko 250 megavata na sat, Albanija oko 600 megavata, uvoz struje u Grčkoj je oko 300 megavata na sat, a Makedonija oko 400 megavata na sat.
Hrvatska i Slovenija uvoze električnu energiju radi uravnoteženja
bilansa: 200 do 300 megavata na sat na slovenačko trzište, a 700 do 800 na hrvatsko.
Bosna i Hercegovina uvozi od 100 do 150 megavata na sat, a Republika Srpska je zbog teške hidrološke situacije delimično otkazala ugovore o prodaji električne energije.
Elektroprivreda BiH je saopštila da je u prvih 10 meseci 2011. godine u hidroelektranama proizvela 60 odsto struje manje nego u 2010. goini.
Mađarska uvozi od 600 do 800 megavata struje na sat, ali raspolaže razvijenim bilateralnim tržištem i likvidnom berzom struje, te ne očekuje poremećaje, navode učesnici na regionalnim tržištima strujom.
(Beta)
"EPS obezbeđuje stabilnu elektro-energetsku situaciju, uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalnog korišćenja akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne električne energije iz uvoza", kažu u tom javnom preduzeću.
Potrebe su od 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno, navodi se u EPS.
Termoelektrane kojima upravlja EPS proizvedu više od 96 miliona kilovat-sati struje dnevno, a protočne hidroelektrane 10 do 11 miliona.
Manjak u proizvodnji struje iz hidroelektrana je oko 15 miliona kilovat sati dnevno, a tako slab dotok na rekama u Srbiji nije zabeležen još od 1926. godine.
Naglašava se i da je potrošnja struje u Srbiji za desetak miliona kilovat-sati veća od očekivane što je posledica dispariteta cena energenata i većeg grejanja na struju.
Potrošnja električne energije na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom na dnevnom nivou je dostigla gotovo 140 miliona kilovat-sati. Zajedno sa Kosovom uvoz struje u Srbiju iznosi 900 megavata svakog sata, a bez Kosova od 600 do 700 megavata.
Prema podacima elektroenergetskih kompanija iz regiona, zbog suše svakog sata u regionu nedostaje i do 3.550 megavata snage što je na gornjoj granici raspoloživog kapaciteta interkonektivnih vodova za prenos struje.
Takvo opterećenje dalekovoda dovodi do "zagušenja" kapaciteta i značajno poskupljuje rezervisanje alternativnih prenosnih kapaciteta.
Razlika u ceni električne energije između nemačkog i mađarskog tržišta dostiže i 15 evra po megavat satu, ukazali su učesnici na elektroenergetskom tržištu u regionu.
Kako su dodali, zbog zagušenja u prenosu struje, promenio se i smer tranzita, pa tako sada struje iz Italije ulazi u Grčku kablom ispod mora.
Jedini izvoznik struje u regionu je Bugarska, navodi se i dodaje da su od kraja oktobra obe jedinice Nuklearne elektrane "Kozloduj" u pogonu zahvaljujući čemu Bugarska svakog sata izvozi oko 1.200 megavata. To je blizu maksimuma izlaznih prenosnih kapaciteta Bugarske koji iznose 1.230 megavata na sat.
Vodeći rumunski proizvođač struje Hidroelektrika je od početka oktobra ograničila izvoz zbog suše i Rumunija je od velikog izvoznika struje postala praktično energetski izbalansirana. Rumunija je u prvih devet meseci 2011. izvezla 619,6 miliona kilovat sati struje, što je 38,8 odsto više nego u istom periodu 2010. godine.
Crna Gora sada uvozi oko 250 megavata na sat, Albanija oko 600 megavata, uvoz struje u Grčkoj je oko 300 megavata na sat, a Makedonija oko 400 megavata na sat.
Hrvatska i Slovenija uvoze električnu energiju radi uravnoteženja
bilansa: 200 do 300 megavata na sat na slovenačko trzište, a 700 do 800 na hrvatsko.
Bosna i Hercegovina uvozi od 100 do 150 megavata na sat, a Republika Srpska je zbog teške hidrološke situacije delimično otkazala ugovore o prodaji električne energije.
Elektroprivreda BiH je saopštila da je u prvih 10 meseci 2011. godine u hidroelektranama proizvela 60 odsto struje manje nego u 2010. goini.
Mađarska uvozi od 600 do 800 megavata struje na sat, ali raspolaže razvijenim bilateralnim tržištem i likvidnom berzom struje, te ne očekuje poremećaje, navode učesnici na regionalnim tržištima strujom.
(Beta)
