Poredak evropskih zemalja prema visini minimalne zarade znatno se menja kada se u obzir uzme kupovna moć stanovništva. Visoka inflacija najviše pogađa radnike na minimalcu u zemljama u kojima se najniža zarada usklađuje samo jednom godišnje.
Evrostat je objavio podatke o minimalnim zaradama za drugu polovinu 2026. godine, prema kojima je samo osam od 29 posmatranih evropskih zemalja povećalo bruto minimalac između januara i jula. U istom periodu potrošačke cene u evrozoni porasle su za 3,2 odsto, što znači da su radnici u pojedinim zemljama realno mogli da kupe manje nego početkom godine.
Najviši minimalac u Luksemburgu
Najvišu bruto mesečnu minimalnu zaradu u Evropi u julu 2026. imao je Luksemburg - 2.771 evro. Najniži minimalac među članicama Evropske unije zabeležen je u Bugarskoj i iznosio je 620 evra.
Kada se uključe i zemlje kandidati za članstvo u EU, na samom dnu liste nalazi se Ukrajina, gde minimalna zarada iznosi 169 evra.
Minimalac veći od 2.000 evra ima pet evropskih zemalja. Pored Luksemburga, u ovoj grupi su Irska sa 2.391 evrom, Nemačka sa 2.343, Holandija sa 2.338 i Belgija sa 2.234 evra. Francuska se nalazi odmah iza njih sa minimalnom zaradom od 1.867 evra.
Minimalna zarada između 1.000 i 2.000 evra isplaćuje se u devet zemalja, ali je većina iznosa bliža donjoj granici.
U Sloveniji minimalac iznosi 1.482 evra, Španiji 1.425, Litvaniji 1.153, Poljskoj 1.119, na Kipru 1.088, dok je u Grčkoj i Portugalu po 1.073 evra. Hrvatska se nalazi na 1.050 evra.
U čak 15 od posmatranih zemalja bruto minimalna zarada niža je od 1.000 evra, pri čemu su sedam od njih kandidati za članstvo u EU.
Koliki je minimalac u Srbiji?
Na začelju liste izdvajaju se Ukrajina sa 169 i Moldavija sa 313 evra, dok je u svim ostalim zemljama minimalna zarada viša od 500 evra.
Četiri zemlje kandidata za članstvo imaju nominalno viši minimalac od Bugarske. To su Turska sa 621 evrom, Severna Makedonija sa 624, Crna Gora sa 670 i Srbija sa 743 evra.
Minimalne zarade blizu granice od 1.000 evra imaju Malta sa 994, Estonija sa 946, Češka sa 923, Slovačka sa 915 i Mađarska sa 906 evra.
Podsetimo, razgovori predstavnika države, sindikata i poslodavaca o iznosu minimalne zarade za 2027. godinu počeće 10. avgusta, kako je najavio ministar finansija Siniša Mali.
"Obećali smo da će do kraja 2027. godine minimalna zarada biti 650 evra. Na putu smo da to obećanje ispunimo", izjavio je Mali.
Srbija prestigla sedam država EU
Poredak se značajno menja kada se minimalne zarade obračunaju prema standardu kupovne moći, odnosno PPS-u. Ovaj pokazatelj omogućava realnije poređenje jer uzima u obzir količinu robe i usluga koja se za određenu zaradu može kupiti u svakoj zemlji.
Prema tom obračunu, minimalne zarade kreću se od 705 PPS u Albaniji do 2.164 PPS u Nemačkoj. Podaci za Ukrajinu i Moldaviju nisu dostupni, dok se podatak za Tursku odnosi na jul 2025. godine.
Iza Nemačke slede Luksemburg sa 2.108 PPS, Holandija sa 2.023, Belgija sa 1.922 i Irska sa 1.756 PPS. Minimalac veći od 1.500 PPS imaju i Francuska, Slovenija, Španija i Poljska.
Najnižu vrednost minimalne zarade prema kupovnoj moći među članicama EU ima Estonija sa 935 PPS, a odmah iza nje nalazi se Letonija sa 938 PPS. Ispod granice od 1.000 PPS nalaze se i Turska i Bugarska.
Pojedine zemlje kandidati prema kupovnoj moći bolje su rangirane od nekoliko članica EU. Severna Makedonija sa 1.142 PPS i Srbija sa 1.094 PPS prestigle su sedam zemalja Evropske unije, među kojima su Malta, Slovačka, Mađarska i Češka.
Srbija napredovala za pet mesta
Najveći napredak nakon uračunavanja kupovne moći zabeležile su Rumunija i Severna Makedonija. Rumunija je sa 20. dospela na 12. mesto, dok je Severna Makedonija napredovala sa 24. na 16. poziciju.
Srbija je u odnosu na nominalni poredak napredovala za pet mesta, dok su Hrvatska i Bugarska popravile plasman za po tri pozicije.
Najveći pad zabeležila je Estonija, koja je sa 16. pala na 26. mesto. Letonija, Češka i Kipar nazadovali su za po četiri pozicije.
Samo osam zemalja povećalo minimalac
Između januara i jula 2026. godine samo osam od 29 zemalja povećalo je minimalnu zaradu u domaćoj valuti.
Najveći rast zabeležen je u Severnoj Makedoniji, gde je minimalac povećan za 6,9 odsto. Slede Rumunija i Estonija sa po 6,8 odsto, Belgija sa 5,8, Grčka sa 4,5, Luksemburg sa 2,5, Francuska sa 2,4 i Holandija sa 1,9 odsto.
U svim ostalim zemljama minimalne zarade ostale su nepromenjene, što je posebno pogodilo zaposlene u državama sa visokom inflacijom.
Evrostat procenjuje da je inflacija u evrozoni između januara i jula iznosila 3,2 odsto. Na Malti je dostigla 8,2 odsto, na Kipru 5,4, a u Holandiji 4,7 odsto.
Inflacija najviše pogađa radnike u Turskoj
Turska ima najveću stopu inflacije u Evropi i približno petu najvišu na svetu. Od decembra 2025. do juna 2026. cene u toj zemlji porasle su za 17,8 odsto.
Pošto se minimalna zarada u Turskoj sada usklađuje samo jednom godišnje, radnici koji je primaju ubrzano gube kupovnu moć. Turska se izdvaja i po tome što gotovo 40 odsto zaposlenih prima minimalac.
Uprkos tome, ova zemlja je prethodnih godina značajno povećavala najnižu zaradu.
Pet članica Evropske unije nema zakonom utvrđenu minimalnu zaradu. To su Italija, Danska, Švedska, Austrija i Finska.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)
