Strah od "nestanka evra", koji je već neko vreme prateća posledica ekonomske krize i finansijske nestabilnosti unutar Evropske unije, razumljiv je ali i neopravdan slažu se sa umerenim svetskim stručnjacima njihove kolege u Srbiji.
"Ne brinite za evro, ništa mu neće biti. Ako ga u nekom katastrofičnom scenariju i nestane, u Srbiji će ga zameniti neka nova 'nemačka marka', i nama će biti isto", poručuju sagovornici MONDA, ekonomski analitičar Goran Nikolić, broker Nenad Gujaničić i vlasnik menjačnice Borsilav Brujić.
Uprkos objašnjenjima ekonomista, poslednje je stiglo sa najvišeg domaćeg mesta - guvernera Narodne banke Srbije - da "krah evra" nije realan scenario razvoja svetske ekonomske krize, u strahu su velike oči.
Taj strah hrane i mediji, napisima i emisijama s raznoraznim predlozima o pravovremenom bekstvu iz gotovo pokojnog evra u dolare, franke, zlato... ili već nešto drugo. Koliko je to (ne)realno za srpske uslove objašnjavaju sagovornici MONDA.
"Ne vidim tu nikakav dramatičan problem. Fama kraha evra nije samo nama svojstvena, svetske banke pripremaju plan B'. Operateri trgovine valutama su već spremni za trgovanje drahmom, evro je dosta nisko u odnosu na dolar ali to nas u Srbiji ne bi trebalo mnogo da interesuje. Ni građane za ušteđevinu, niti preduzeća za poslovanje, niti državu za dugove. Nas se tiče samo odnos evra i dinara", kaže za ekonomski analitičar Goran Nikolić iz Instuta za evropske studije.
Sa njim se slaže i Nenad Gujanićić, glavni broker beogradske kuće Sinteza investments, koji podseća da je evro srpska rezervna valuta i da iz njega nije moguće pobeći, čak i kad bi se htelo. Krediti koje su ovdašnje banke dale građanima i firmama ali i strane države su u evrima, čak 97 odsto od 7,5 milijardi evra štednje takođe, a na evre (i obveznice u toj valuti) glasi i veći deo deviznih rezervi države.
Iako mnogi već vide "dramatičan pad" evra radi se, kaže Goran Nikolić, zapravo o kretanju nekoliko procenata iznad i ispod godišnjih proseka. Brojke mu daju za pravo. Evro je ovu godinu na svetskim berzama započeo na nivou 1,334 dolara, zatim "lutao" između 1,484 i 1,290 da bi se od oktobra "stabilizovao" na sadašnjih 1,333 dolara, što je 4,7 odsto ispod proseka celog perioda. A taj prosek je opet veći nego što je bio prošle godine.
Iz priloženog se vidi da odnos ove dve valute kratkom periodu veoma oscilira i da nije predvidiv. Barem ne za laike, upozoravaju stručnjaci, i svako brzopleto i svojeglavo uletanje iz jedne u drugu valutu u velikim iznosima može poprilično koštati.
A to se mnogima sa slabijim "živcima za finansije" desilo proteklih dana. Srpska "drama" sa evrom trajala je samo tri dana i to u menjačnicama ali ne i u bankama. Menjačima su se davale 20 do 30 odsto veće količine evra ali za dinare, kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača i vlasnik lanca menjačnica "Pirana".
"Ne brinite za evro, ništa mu neće biti. Ako ga u nekom katastrofičnom scenariju i nestane, u Srbiji će ga zameniti neka nova 'nemačka marka', i nama će biti isto", poručuju sagovornici MONDA, ekonomski analitičar Goran Nikolić, broker Nenad Gujaničić i vlasnik menjačnice Borsilav Brujić.
Uprkos objašnjenjima ekonomista, poslednje je stiglo sa najvišeg domaćeg mesta - guvernera Narodne banke Srbije - da "krah evra" nije realan scenario razvoja svetske ekonomske krize, u strahu su velike oči.
Taj strah hrane i mediji, napisima i emisijama s raznoraznim predlozima o pravovremenom bekstvu iz gotovo pokojnog evra u dolare, franke, zlato... ili već nešto drugo. Koliko je to (ne)realno za srpske uslove objašnjavaju sagovornici MONDA.
"Ne vidim tu nikakav dramatičan problem. Fama kraha evra nije samo nama svojstvena, svetske banke pripremaju plan B'. Operateri trgovine valutama su već spremni za trgovanje drahmom, evro je dosta nisko u odnosu na dolar ali to nas u Srbiji ne bi trebalo mnogo da interesuje. Ni građane za ušteđevinu, niti preduzeća za poslovanje, niti državu za dugove. Nas se tiče samo odnos evra i dinara", kaže za ekonomski analitičar Goran Nikolić iz Instuta za evropske studije.
Sa njim se slaže i Nenad Gujanićić, glavni broker beogradske kuće Sinteza investments, koji podseća da je evro srpska rezervna valuta i da iz njega nije moguće pobeći, čak i kad bi se htelo. Krediti koje su ovdašnje banke dale građanima i firmama ali i strane države su u evrima, čak 97 odsto od 7,5 milijardi evra štednje takođe, a na evre (i obveznice u toj valuti) glasi i veći deo deviznih rezervi države.
Iako mnogi već vide "dramatičan pad" evra radi se, kaže Goran Nikolić, zapravo o kretanju nekoliko procenata iznad i ispod godišnjih proseka. Brojke mu daju za pravo. Evro je ovu godinu na svetskim berzama započeo na nivou 1,334 dolara, zatim "lutao" između 1,484 i 1,290 da bi se od oktobra "stabilizovao" na sadašnjih 1,333 dolara, što je 4,7 odsto ispod proseka celog perioda. A taj prosek je opet veći nego što je bio prošle godine.
Iz priloženog se vidi da odnos ove dve valute kratkom periodu veoma oscilira i da nije predvidiv. Barem ne za laike, upozoravaju stručnjaci, i svako brzopleto i svojeglavo uletanje iz jedne u drugu valutu u velikim iznosima može poprilično koštati.
A to se mnogima sa slabijim "živcima za finansije" desilo proteklih dana. Srpska "drama" sa evrom trajala je samo tri dana i to u menjačnicama ali ne i u bankama. Menjačima su se davale 20 do 30 odsto veće količine evra ali za dinare, kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača i vlasnik lanca menjačnica "Pirana".
"Svako čudo za tri dana, kažu. Potražnja za američkim dolarom i frankom bila je nešto veća, tražili su se i australijski i kanadski dolari, kojih nije bilo dovoljno jer se inače ne traže toliko ali i to se sada stabilizovalo. Sve u svemu, naše je da ljudima obezbedimo valutu koju traže ali moram da kažem da oni koji su požurili da evre prebace u franke samo su platili višu cenu za oko tri odsto, jer su i banke od kojih nabavljamo devize podigle kurs", kaže Brujić.
Na pravom deviznom tržištu, onom u bankama i između njih, drame nije bilo, što pokazuje i kurs evra. Da su klijenti, privatni i korporativni, počeli masovno da se rešavaju evra njegova vrednost na tržištu bi morala da pada zbog veće ponude a evro je – rastao. Od ponedeljka do četvrtka porastao je za 103,45 dinara na 103,99, pokazuje srednji kurs Narodne banke Srbije.
"Bežanje" iz jedne valute u drugu uvek košta, čak i da je odnos valuta stabilan. Legalno je nemoguće direktno zameniti evre za dolare. To ide preko dinara, što znači da se banci ili menjačnici prvo prodaju evri za dinare, pa se tim dinarima kupuju dolari.
Pri današnjim odnosima to znači da za sto evra u menjačnici po nižem (kupovnom) kursu dobijete 10.300 dinara a zatim po višem (prodajnom) 129,8 dolara. Ako se sa evrom ništa dramatično ne desi i on ostane u istom odnosu prema dolaru, pri "vraćanju" u evropsku valutu na kursnoj razlici će se izgubiti pet odsto.
Drugačije rečeno, ako evro ne izgubi bar pet odsto od početka i kraja ove operacije, čitav posao vas vodi u minus. Ne treba smetnuti s uma da je, gledano prema godišnjim prosecima, evro ove godine čak pet odsto jači prema dolaru nego prošle. Ako se, pak, evrozona reši problematičnih Grka i Italijana, što je jedan od manje neverovatnih scenarija, evro će uzleteti pa gubitak samo može biti veći.
Znači u dolar ne vredi ići, kao ni u švajcarski franak, koga je centralna banka te zemlje u septembru praktično vezala za evro, tako da franak ne može biti jači od 1,2 za evro (ili pod udar dolazi izvoz švajcarske privrede).
Sledeći savet koji kola medijima je - zlato. Tu opet nastaju problemi, po kojima se Srbija (začudo) ne razlikuje od ostatka sveta. Naime, kupovina zlatnog nakita ne bi li se zaštitila vrednost imovine još je veća budalaština od nemuštog igranja sa valutama. Pri kupovini platite zlato, umeće zlatara i posredovanje trgovca, a pri prodaji dobijete otprilike polovinu, za cenu tzv. lomljenog zlata. Za kupovinu "pravog", trezorskog, zlata treba vam dozvola Narodne banke, a kad bi je i imali, treba vam i pravi trezor gde bi ga čuvali. Znači, opet samo trošak.
Racionalnije je rešenje kupovina investicionog "elektronskog" zlata, zapravo vrednosti zlata na svetskim berzama ,a ne pravih žutih polugica. Takvu kupovinu nude odnedavno i pojedine brokerske kuće iz Srbije, a s vremena na vreme se pojavi i neka, manje ili više sumnjiva, firma koja nudi "ulaganje u jedino sigurno - zlato" ali ne nudi sigurnost sa svojom adresom na egzotičnim of-šor destinacijama.
Ako zanemarimo trošak posrednika (brokera), i da se u trgovinu ne ulazi sa 100 evra u džepu, tu se opet ulazi u kockanje sa cenom zlata. Iako postoje "huškači" na kupovinu, koji ističu činjenicu da je cena zlata u poslednjih deset godina uzletela od ispod 300 dolara po unci na veću od 1.700, i tu treba biti oprezan.
Visoka cena je signal "naduvanog balona", koji su na svetskom tržištu akcija propustili mnogi 2007. godine i ostali bez celokupne imovine.
Detektivski romani i serije nas uče da je za nečiju smrt uvek odgovoran onaj koji od toga ima koristi.
"A u ovom slučaju pravu korist od ukidanja evra nema niko, ni u Evropi ni van nje, i zbog toga je malo verovatno da će se to desiti.", kaže Nenad Gujanićić, glavni broker beogradske kuće Sinteza investments.
Stoga, pustite visoku međunarodnu politiku, makar bila ona i ekonomska, i poslušajte one koji znaju. A oni kažu, štedite u valuti u kojoj imate prihode (platu) ili u onoj u kojoj imate troškove (rate kredita). Sve ostalo je (nepotrebno) igranje na gotovo siguran gubitak.
(Georgi Mitev Šantek– MONDO)
Na pravom deviznom tržištu, onom u bankama i između njih, drame nije bilo, što pokazuje i kurs evra. Da su klijenti, privatni i korporativni, počeli masovno da se rešavaju evra njegova vrednost na tržištu bi morala da pada zbog veće ponude a evro je – rastao. Od ponedeljka do četvrtka porastao je za 103,45 dinara na 103,99, pokazuje srednji kurs Narodne banke Srbije.
"Bežanje" iz jedne valute u drugu uvek košta, čak i da je odnos valuta stabilan. Legalno je nemoguće direktno zameniti evre za dolare. To ide preko dinara, što znači da se banci ili menjačnici prvo prodaju evri za dinare, pa se tim dinarima kupuju dolari.
Pri današnjim odnosima to znači da za sto evra u menjačnici po nižem (kupovnom) kursu dobijete 10.300 dinara a zatim po višem (prodajnom) 129,8 dolara. Ako se sa evrom ništa dramatično ne desi i on ostane u istom odnosu prema dolaru, pri "vraćanju" u evropsku valutu na kursnoj razlici će se izgubiti pet odsto.
Drugačije rečeno, ako evro ne izgubi bar pet odsto od početka i kraja ove operacije, čitav posao vas vodi u minus. Ne treba smetnuti s uma da je, gledano prema godišnjim prosecima, evro ove godine čak pet odsto jači prema dolaru nego prošle. Ako se, pak, evrozona reši problematičnih Grka i Italijana, što je jedan od manje neverovatnih scenarija, evro će uzleteti pa gubitak samo može biti veći.
Znači u dolar ne vredi ići, kao ni u švajcarski franak, koga je centralna banka te zemlje u septembru praktično vezala za evro, tako da franak ne može biti jači od 1,2 za evro (ili pod udar dolazi izvoz švajcarske privrede).
Sledeći savet koji kola medijima je - zlato. Tu opet nastaju problemi, po kojima se Srbija (začudo) ne razlikuje od ostatka sveta. Naime, kupovina zlatnog nakita ne bi li se zaštitila vrednost imovine još je veća budalaština od nemuštog igranja sa valutama. Pri kupovini platite zlato, umeće zlatara i posredovanje trgovca, a pri prodaji dobijete otprilike polovinu, za cenu tzv. lomljenog zlata. Za kupovinu "pravog", trezorskog, zlata treba vam dozvola Narodne banke, a kad bi je i imali, treba vam i pravi trezor gde bi ga čuvali. Znači, opet samo trošak.
Racionalnije je rešenje kupovina investicionog "elektronskog" zlata, zapravo vrednosti zlata na svetskim berzama ,a ne pravih žutih polugica. Takvu kupovinu nude odnedavno i pojedine brokerske kuće iz Srbije, a s vremena na vreme se pojavi i neka, manje ili više sumnjiva, firma koja nudi "ulaganje u jedino sigurno - zlato" ali ne nudi sigurnost sa svojom adresom na egzotičnim of-šor destinacijama.
Ako zanemarimo trošak posrednika (brokera), i da se u trgovinu ne ulazi sa 100 evra u džepu, tu se opet ulazi u kockanje sa cenom zlata. Iako postoje "huškači" na kupovinu, koji ističu činjenicu da je cena zlata u poslednjih deset godina uzletela od ispod 300 dolara po unci na veću od 1.700, i tu treba biti oprezan.
Visoka cena je signal "naduvanog balona", koji su na svetskom tržištu akcija propustili mnogi 2007. godine i ostali bez celokupne imovine.
Detektivski romani i serije nas uče da je za nečiju smrt uvek odgovoran onaj koji od toga ima koristi.
"A u ovom slučaju pravu korist od ukidanja evra nema niko, ni u Evropi ni van nje, i zbog toga je malo verovatno da će se to desiti.", kaže Nenad Gujanićić, glavni broker beogradske kuće Sinteza investments.
Stoga, pustite visoku međunarodnu politiku, makar bila ona i ekonomska, i poslušajte one koji znaju. A oni kažu, štedite u valuti u kojoj imate prihode (platu) ili u onoj u kojoj imate troškove (rate kredita). Sve ostalo je (nepotrebno) igranje na gotovo siguran gubitak.
(Georgi Mitev Šantek– MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
