Železnice Srbije raspisale su tender za izgradnju pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin na Koridoru 10, kojom će vozovi moći da idu brzinom od 160 kilometara na sat.
Rekonstrukcijom i modernizacijom jednokolosečne pruge na toj deonici, koja je deo pruge Beograd-Niš, predviđena je gradnja 10,2 kilometara nove dvokolosečne i elektrificirane pruge, rekao je generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković navodeći da će posao biti finansiran iz zajma Evropske investicione banke (EIB).
Na javnim pozivima za građevinske radove, kao i nabavku opreme i radove na elektrotehničkim postrojenjima, ponude mogu da budu dostavljane do 10. februara, a radovi sa okvirnim rokom od 14 meseci trebalo bi da počnu na proleće.
Inače, za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruge na trasi Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra, kažu u Železnicama Srbije.
To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, kao i kombinovani transport na celoj dužini Koridora 10, uz projektovane brzine od 160 do 200 km/h.
Da bi se na Koridoru 10 i pruzi Beograd-Bar kroz Srbiju ukinule sve "lagane vožnje" i brzine vozova podigle na projektovane potrebno je oko 350 miliona evra, rekao je Marković.
Kada bi sva ta sredstva bila na raspolaganju bilo bi potrebno, prema proceni u Železnicama, oko pet godina za ralizaciju svih predviđenih projekata.
Generalni direktor je podsetio da je na deonici Gilje-Ćuprija-Paraćin u toku gradnja novog železničkog mosta na Velikoj Moravi, čija je vrednost oko devet miliona evra, a finansira se takođe iz zajma EIB.
Radovi na izgradnji mosta su počeli pre deset meseci i biće završeni, prema Markoviću, do 3. avgusta 2012.
Marković je naveo da se na Koridoru 10 realizuje i projekat za izgradnju novog Žeželjevog mosta preko Dunava u Novom Sadu, vredan 45,3 miliona evra, sa rokom od 32 meseca koji se računa od marta ove godine.
Generalni direktor je kazao da železnički saobraćaj trenutno u Evropi beleži pad u prevozu robe, ali da sve države daju velike podsticaje svojim železničkim preduzećima da bi afirmisale taj vid saobraćaja iz ekonomskih i strateških razloga.
Navodeći da i u mnogo bogatijim državama železnice imaju velike gubitke Marković je istakao da nijedna država u svetu, sa izuzetkom Japana i njihovih železnica, nije u poziciji da ne izdvaja subvencije za razvoj železničkog saobraćaja.
(Tanjug)
Na javnim pozivima za građevinske radove, kao i nabavku opreme i radove na elektrotehničkim postrojenjima, ponude mogu da budu dostavljane do 10. februara, a radovi sa okvirnim rokom od 14 meseci trebalo bi da počnu na proleće.
Inače, za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruge na trasi Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra, kažu u Železnicama Srbije.
To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, kao i kombinovani transport na celoj dužini Koridora 10, uz projektovane brzine od 160 do 200 km/h.
Da bi se na Koridoru 10 i pruzi Beograd-Bar kroz Srbiju ukinule sve "lagane vožnje" i brzine vozova podigle na projektovane potrebno je oko 350 miliona evra, rekao je Marković.
Kada bi sva ta sredstva bila na raspolaganju bilo bi potrebno, prema proceni u Železnicama, oko pet godina za ralizaciju svih predviđenih projekata.
Generalni direktor je podsetio da je na deonici Gilje-Ćuprija-Paraćin u toku gradnja novog železničkog mosta na Velikoj Moravi, čija je vrednost oko devet miliona evra, a finansira se takođe iz zajma EIB.
Radovi na izgradnji mosta su počeli pre deset meseci i biće završeni, prema Markoviću, do 3. avgusta 2012.
Marković je naveo da se na Koridoru 10 realizuje i projekat za izgradnju novog Žeželjevog mosta preko Dunava u Novom Sadu, vredan 45,3 miliona evra, sa rokom od 32 meseca koji se računa od marta ove godine.
Generalni direktor je kazao da železnički saobraćaj trenutno u Evropi beleži pad u prevozu robe, ali da sve države daju velike podsticaje svojim železničkim preduzećima da bi afirmisale taj vid saobraćaja iz ekonomskih i strateških razloga.
Navodeći da i u mnogo bogatijim državama železnice imaju velike gubitke Marković je istakao da nijedna država u svetu, sa izuzetkom Japana i njihovih železnica, nije u poziciji da ne izdvaja subvencije za razvoj železničkog saobraćaja.
(Tanjug)
