Spoljni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 23,9 milijardi evra, i njegovo učešće u procenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je 75,6 odsto, što je ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
Dug je na kraju septembra bio je za 1,1 milijardu evra, ili pet odsto viši nego na kraju juna, navedeno je u analizi NBS.
Pritom je spoljni dug javnog sektora povećan je za 1,3 milijarde evra (14,2 odsto) na 10,4 milijarde evra, i on učestvuje u ukupnom dugu sa 43,7 odsto.
Povećanje spoljnog duga javnog sektora u odnosu na kraj juna najvećim delom je rezultat zaduženja Srbije po osnovu emitovanja evroobveznica na svetskom finansijskom tržištu u iznosu od milijardu američkih dolara ili 738,1 miliona evra.
Spoljni dug države iznosio je 7,9 milijardi evra, dug NBS 1,7 milijardi evra, a državno garantovani spoljni dug 855,2 miliona evra. Neto zaduženje javnog sektora iznosilo je milijardu evra - korišćeno je 1,1 milijardu evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 81,6 miliona evra.
Dug privatnog sektora smanjen za 169,7 miliona evra (1,2 odsto) i na kraju septembra iznosio je 13,5 milijardi evra. Od toga je 4,4 milijarde evra dug banaka, a 9,1 milijardi dug preduzeća.
Ukupan dug banaka povećan je za 28 miliona evra, ili 0,7 odsto, što je rezultat povećanja dugoročnog duga za 138 miliona evra i smanjenja kratkoročnog duga za 110 miliona evra. Dug preduzeća smanjen je za 197,7 miliona evra, ili 2,1 odsto.
Učešće spoljnog duga privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 56,3 odsto.
Privatni sektor se po dugoročnom dugu tokom trećeg tromesečja ukupno neto zadužio za 100,6 miliona evra - korišćeno je 756,1 milion evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 655,5 miliona evra.
Najveće zaduženje zabeleženo je kod bankarskog sektora - 126,6 miliona evra, prerađivačke industrije , rudarstva, sektora saobraćaja i skladištenja i kod ostalih sektora.
Po osnovu kursnih razlika, a pre svega slabljenja evra u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja u trećem tromesečju, spoljni dug je povećan za 296,3 miliona evra.
Najviše se duguje u evrima - 73,6 odsto spoljnjeg duga, dok učešće dolara iznosi 13,3 odsto, specijalnih prava vučenja ("valuta" MMF-a) 8,5 odsto, franka 3,9 odsto, a preostalih 0,7 odsto duga odnosi se na ostale valute.
Prema rokovima plaćanja situacija je poboljšana - smanjeno je učešće kratkoročnog duga sa 4,3 odsto na kraju juna na 3,6 odsto na kraju septembra, kao rezultat smanjenja kratkoročnog duga banaka.
Odnos spoljnog duga na kraju trećeg tromesečja i 12-mesečnog izvoza robe i usluga uvećanog za inostrane doznake povećan je za 4,7 procentnih poena i iznosi 164,9 odsto, što je u granicama održivosti prema kriterijumima Svetske banke.
(Tanjug)
Dug je na kraju septembra bio je za 1,1 milijardu evra, ili pet odsto viši nego na kraju juna, navedeno je u analizi NBS.
Pritom je spoljni dug javnog sektora povećan je za 1,3 milijarde evra (14,2 odsto) na 10,4 milijarde evra, i on učestvuje u ukupnom dugu sa 43,7 odsto.
Povećanje spoljnog duga javnog sektora u odnosu na kraj juna najvećim delom je rezultat zaduženja Srbije po osnovu emitovanja evroobveznica na svetskom finansijskom tržištu u iznosu od milijardu američkih dolara ili 738,1 miliona evra.
Spoljni dug države iznosio je 7,9 milijardi evra, dug NBS 1,7 milijardi evra, a državno garantovani spoljni dug 855,2 miliona evra. Neto zaduženje javnog sektora iznosilo je milijardu evra - korišćeno je 1,1 milijardu evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 81,6 miliona evra.
Dug privatnog sektora smanjen za 169,7 miliona evra (1,2 odsto) i na kraju septembra iznosio je 13,5 milijardi evra. Od toga je 4,4 milijarde evra dug banaka, a 9,1 milijardi dug preduzeća.
Ukupan dug banaka povećan je za 28 miliona evra, ili 0,7 odsto, što je rezultat povećanja dugoročnog duga za 138 miliona evra i smanjenja kratkoročnog duga za 110 miliona evra. Dug preduzeća smanjen je za 197,7 miliona evra, ili 2,1 odsto.
Učešće spoljnog duga privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 56,3 odsto.
Privatni sektor se po dugoročnom dugu tokom trećeg tromesečja ukupno neto zadužio za 100,6 miliona evra - korišćeno je 756,1 milion evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 655,5 miliona evra.
Najveće zaduženje zabeleženo je kod bankarskog sektora - 126,6 miliona evra, prerađivačke industrije , rudarstva, sektora saobraćaja i skladištenja i kod ostalih sektora.
Po osnovu kursnih razlika, a pre svega slabljenja evra u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja u trećem tromesečju, spoljni dug je povećan za 296,3 miliona evra.
Najviše se duguje u evrima - 73,6 odsto spoljnjeg duga, dok učešće dolara iznosi 13,3 odsto, specijalnih prava vučenja ("valuta" MMF-a) 8,5 odsto, franka 3,9 odsto, a preostalih 0,7 odsto duga odnosi se na ostale valute.
Prema rokovima plaćanja situacija je poboljšana - smanjeno je učešće kratkoročnog duga sa 4,3 odsto na kraju juna na 3,6 odsto na kraju septembra, kao rezultat smanjenja kratkoročnog duga banaka.
Odnos spoljnog duga na kraju trećeg tromesečja i 12-mesečnog izvoza robe i usluga uvećanog za inostrane doznake povećan je za 4,7 procentnih poena i iznosi 164,9 odsto, što je u granicama održivosti prema kriterijumima Svetske banke.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
