Lisovolik je naveo da je privredna situacija lošija usled usporavanja aktivnosti u evro-zoni i da treba pre svega obratiti pažnju na realizaciju javno-privatnih partnerstava i osnivanje Razvojne banke.
"Ne kažem da to nisu korisne inicijative, međutim one moraju da budu jako dobro osmišljene, da imaju čvrstu strukturu i njihov rizik po finansijski sistem mora da bude strogo kontrolisan", ukazao je Lisovolik.
On je dodao da je upravo zbog toga program dogovoren sa MMF-om predvideo i sprovođenje nekih mera poput davanja prava Ministarstvu finansija da uloži veto na fiskalno neodgovorne projekte javno-privatnog partnerstva.
Šef misije MMF podsetio je i da su u pripremi novi predlozi koji nose značajne rizike po fiskalnu računicu, ali, kako je ukazao, još uvek ima vremena da se one obuzdaju.
On je naveo kao primer tekuću izradu Zakonu o radu, koji bi, uveren je, mogao da olakša uslove zapošljavanja u Srbiji bez opterećivanja budžeta.
"Nažalost, politički prioriteti u Srbiji ne favorizuju takve reforme. Umesto toga prednost se daje fiskalno-skupim inicijativama koje uključuju direktne ili indirektne subvencije. One više nisu i podnošljive, budući da je fiskalna situacija znatno pooštrena", naglasio je Lisovolik.
Lisovolik je ukazao i da postoji nekoliko optimističkih faktora: inflacija se vratila u jednocifrene okvire i teži daljem padu početkom 2012. godine, a i međunarodna finansijska trzišta ispoljavaju nesto manje nervoze kada je u pitanju Srbija, nego u slučaju njenih suseda.
Budžet za 2012. godinu treba da bude dostavljen parlamentu onako kako je dogovoreno između Vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), tokom ovog meseca, podsetio je on, dok iz Vlade potvrđuju da će budžet biti usvojen u dogovorenim rokovima.
"Očekujemo da budžet za narednu godinu bude podnesen parlamentu do sredine decembra", rekao je danas Lisovolik prilikom prezentacije svog autorskog rada, objavljenog u časopisu "Makroekonomske analize i trendovi.
On je ukazao da, ako se nastave finansijske tenzije u evro-zoni, moguća je ponovna revizija ekonomskog rasta Srbije.
Takođe, "predstojeći izbori mogu da utiču na sprovođenje programa, imajući u vidu dominantnost političkih, nad ekonomskim razmatranjima".
Lisovolik je izrazio i bojazan da postoji mogućnost da javni dug probije ključnu granicu od 45 odsto BDP-a.
(Tanjug/MONDO)
"Ne kažem da to nisu korisne inicijative, međutim one moraju da budu jako dobro osmišljene, da imaju čvrstu strukturu i njihov rizik po finansijski sistem mora da bude strogo kontrolisan", ukazao je Lisovolik.
On je dodao da je upravo zbog toga program dogovoren sa MMF-om predvideo i sprovođenje nekih mera poput davanja prava Ministarstvu finansija da uloži veto na fiskalno neodgovorne projekte javno-privatnog partnerstva.
Šef misije MMF podsetio je i da su u pripremi novi predlozi koji nose značajne rizike po fiskalnu računicu, ali, kako je ukazao, još uvek ima vremena da se one obuzdaju.
On je naveo kao primer tekuću izradu Zakonu o radu, koji bi, uveren je, mogao da olakša uslove zapošljavanja u Srbiji bez opterećivanja budžeta.
"Nažalost, politički prioriteti u Srbiji ne favorizuju takve reforme. Umesto toga prednost se daje fiskalno-skupim inicijativama koje uključuju direktne ili indirektne subvencije. One više nisu i podnošljive, budući da je fiskalna situacija znatno pooštrena", naglasio je Lisovolik.
Lisovolik je ukazao i da postoji nekoliko optimističkih faktora: inflacija se vratila u jednocifrene okvire i teži daljem padu početkom 2012. godine, a i međunarodna finansijska trzišta ispoljavaju nesto manje nervoze kada je u pitanju Srbija, nego u slučaju njenih suseda.
Budžet za 2012. godinu treba da bude dostavljen parlamentu onako kako je dogovoreno između Vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), tokom ovog meseca, podsetio je on, dok iz Vlade potvrđuju da će budžet biti usvojen u dogovorenim rokovima.
"Očekujemo da budžet za narednu godinu bude podnesen parlamentu do sredine decembra", rekao je danas Lisovolik prilikom prezentacije svog autorskog rada, objavljenog u časopisu "Makroekonomske analize i trendovi.
On je ukazao da, ako se nastave finansijske tenzije u evro-zoni, moguća je ponovna revizija ekonomskog rasta Srbije.
Takođe, "predstojeći izbori mogu da utiču na sprovođenje programa, imajući u vidu dominantnost političkih, nad ekonomskim razmatranjima".
Lisovolik je izrazio i bojazan da postoji mogućnost da javni dug probije ključnu granicu od 45 odsto BDP-a.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.