Guverner NBS Dejan Šoškić najavio je snažan pad inflacije u prvom tromesečju iduće godine i njeno vraćanje u predviđene granice.
"Nakon toga inflacija bi trebalo da ostane na niskom nivou u najvećoj meri zbog niske agregatne tražnje, nastavka pada infalcionih očekivanja i stabilnosti cena hrane", rekao je Šoskić na konferenciji za novinare.
On je podsetio da je NBS, reagujući na opadajuće inflatorne pritiske, od juna više puta snižavala referentnu kamatnu stopu, za ukupno 275 baznih poena, tako da ona sada iznosi 9,75 odsto.
"Dalje snižavanje referentne kamatne stope zavisiće od ostvarivanja rizika, pre svega u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, i njihovog uticaja na inflaciju", istakao je Šoškić.
Guverner je ukazao da je industrijska proizvodnja u oktobru pala za dva odsto i da je u odnosu na maj, kad je bio najveći rast, manja za sedam odsto.
Procena centralne banke je, kako je rekao Šoškić, da će ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti oko dva odsto, a iduće godine oko 1,5 odsto.
"U oktobru je nastavljeno uspravanje rasta kreditne aktivnosti banaka, a povećano je učešće dinarskih kredita u ukupnim pozajmicama", rekao je Šoškić i dodao da je učešće problematičnih kredita iznosilo 19,1 odsto.
Guverner je istakao da je dinar od polovine ove godine znatno manje oslabio u odnosu na evro (0,5 odsto) nego druge valute u okruženju.
On je naveo da domaća valuta od početka godine ojačala za 2,4 odsto.
Komentarišući ranije saopštenje NBS u kojem je navedeno da je javni dug Srbije premašio granicu od 45 odsto BDP-ja, iako prema podacima Ministarstva finansija ta granica još nije dostignuta, Šoškić je rekao da radi o različitim metodologijama obračuna.
"NBS učešće javnog duga u BDP-ju obračunava na osnovu kretanja BDP-ja u poslednja četiri kvartala, a Ministarstvo finansija na osnovu procene BDP-ja u tekućoj godini", objasnio je guverner i dodao da očekuje da će se na kraju godine smanjiti razlike te dve procene.
On je istakao da je obaveza Ministarstva finansija da u slučaju da javni dug premaši 45 odsto BDP-ja napravi plan njegovog smanjenja i da je u skladu sa principom odgovornog vođenja javnih finansija odluka da se do kraja godine obustavi prodaja državnih zapisa.
Na pitanje da kakav je stav NBS o nastavku subvencionisanja kredita iz republičkog budžeta, Šoškić je rekao da se centralna banka zalaže da se u budžetu nađe više prostora za kapitalna ulaganja i poštuje Zakon o budžetskom sistemu.
(MONDO/agencije)
On je podsetio da je NBS, reagujući na opadajuće inflatorne pritiske, od juna više puta snižavala referentnu kamatnu stopu, za ukupno 275 baznih poena, tako da ona sada iznosi 9,75 odsto.
"Dalje snižavanje referentne kamatne stope zavisiće od ostvarivanja rizika, pre svega u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, i njihovog uticaja na inflaciju", istakao je Šoškić.
Guverner je ukazao da je industrijska proizvodnja u oktobru pala za dva odsto i da je u odnosu na maj, kad je bio najveći rast, manja za sedam odsto.
Procena centralne banke je, kako je rekao Šoškić, da će ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti oko dva odsto, a iduće godine oko 1,5 odsto.
"U oktobru je nastavljeno uspravanje rasta kreditne aktivnosti banaka, a povećano je učešće dinarskih kredita u ukupnim pozajmicama", rekao je Šoškić i dodao da je učešće problematičnih kredita iznosilo 19,1 odsto.
Guverner je istakao da je dinar od polovine ove godine znatno manje oslabio u odnosu na evro (0,5 odsto) nego druge valute u okruženju.
On je naveo da domaća valuta od početka godine ojačala za 2,4 odsto.
Komentarišući ranije saopštenje NBS u kojem je navedeno da je javni dug Srbije premašio granicu od 45 odsto BDP-ja, iako prema podacima Ministarstva finansija ta granica još nije dostignuta, Šoškić je rekao da radi o različitim metodologijama obračuna.
"NBS učešće javnog duga u BDP-ju obračunava na osnovu kretanja BDP-ja u poslednja četiri kvartala, a Ministarstvo finansija na osnovu procene BDP-ja u tekućoj godini", objasnio je guverner i dodao da očekuje da će se na kraju godine smanjiti razlike te dve procene.
On je istakao da je obaveza Ministarstva finansija da u slučaju da javni dug premaši 45 odsto BDP-ja napravi plan njegovog smanjenja i da je u skladu sa principom odgovornog vođenja javnih finansija odluka da se do kraja godine obustavi prodaja državnih zapisa.
Na pitanje da kakav je stav NBS o nastavku subvencionisanja kredita iz republičkog budžeta, Šoškić je rekao da se centralna banka zalaže da se u budžetu nađe više prostora za kapitalna ulaganja i poštuje Zakon o budžetskom sistemu.
(MONDO/agencije)
