Jeremić je ocenio da regionalna saradnja predstavlja jedan od prioriteta spoljne politike Srbije i podsetio da je naša zemlja u poslednjih godinu dana preuzle predsedavanje u više važnih regionalnih organizacija - Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, Centralnoevropskoj inicijativi, Jadransko-jonskoj inicijativi, a sada i BSEC.
"Pokazali smo da smo u stanju da vodimo regionalne organizacije i pored toga što postoje otvorena pitanja u okviru našeg zajedničkog prostora u vezi sa čim Srbija ima veoma jasne stavove i nesporni interes", rekao je Jeremić i dodao sa Srbija u predsedavanju ovim organizacijama striktno poštuje pravila i procedure.
"Uprkos tome što imamo otvorena pitanja pokazali smo da smo u stanju da ne produbljujemo probleme, već da uspešno insistiramo na ispunjavanju zajedničkih ciljeva. BSEC je veoma važan jer je najveća organizacija kojoj pripadamo i koja obuhvata značajan geostrateški prostor kojem mi pripadamo", kazao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije naglasio je da države BSEC zauzimaju centralni tranzitni prostor, kao i da ova organizacija ima infrastrukturu i potencijal, kao i razvojnu banku što omogućava realizaciju važnih projekata, kao što je autoput Crnomorski prsten, čime može da doprinese i poboljšanju unutrašnjih odnosa.
Crnomorski prsten je, prema Jeremićevim rečima, jedan od glavnih projekata u kojem Srbija učestvuje izradnjom Koridora 10.
On je takođe istakao značaj harmonizacije energetskih regulativa, kao i ideju da Centar za vanredne situacije proširi polje delovanja na BSEC.
"Možda je najvažniji Centar za vanredne situacije u Nišu, koji je započet kao bilateralni rusko-srpski projekat, ali ima kapacitet da deluje na širem geografskom prostoru svuda gde se oseti potreba za reagovanjem u slučaju požara, poplava ili zemljotresa. To bi povećalo specifičnu težinu naše zemlje", objasnio je Jeremić.
On je rekao da je predložio da u Beogradu na proleće bude održan samit lidera BSEC, čime bi bilo obeleženo 20 godina od osnivanja ove organizacije, što bi, prema njegovim rečima, bilo od izuzetnog značaja za Srbiju.
BSEC je osnovana 1992. godine, a njene članice su Albanija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina, dok više drugih država ima status posmatrača.
(Tanjug)
"Pokazali smo da smo u stanju da vodimo regionalne organizacije i pored toga što postoje otvorena pitanja u okviru našeg zajedničkog prostora u vezi sa čim Srbija ima veoma jasne stavove i nesporni interes", rekao je Jeremić i dodao sa Srbija u predsedavanju ovim organizacijama striktno poštuje pravila i procedure.
"Uprkos tome što imamo otvorena pitanja pokazali smo da smo u stanju da ne produbljujemo probleme, već da uspešno insistiramo na ispunjavanju zajedničkih ciljeva. BSEC je veoma važan jer je najveća organizacija kojoj pripadamo i koja obuhvata značajan geostrateški prostor kojem mi pripadamo", kazao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije naglasio je da države BSEC zauzimaju centralni tranzitni prostor, kao i da ova organizacija ima infrastrukturu i potencijal, kao i razvojnu banku što omogućava realizaciju važnih projekata, kao što je autoput Crnomorski prsten, čime može da doprinese i poboljšanju unutrašnjih odnosa.
Crnomorski prsten je, prema Jeremićevim rečima, jedan od glavnih projekata u kojem Srbija učestvuje izradnjom Koridora 10.
On je takođe istakao značaj harmonizacije energetskih regulativa, kao i ideju da Centar za vanredne situacije proširi polje delovanja na BSEC.
"Možda je najvažniji Centar za vanredne situacije u Nišu, koji je započet kao bilateralni rusko-srpski projekat, ali ima kapacitet da deluje na širem geografskom prostoru svuda gde se oseti potreba za reagovanjem u slučaju požara, poplava ili zemljotresa. To bi povećalo specifičnu težinu naše zemlje", objasnio je Jeremić.
On je rekao da je predložio da u Beogradu na proleće bude održan samit lidera BSEC, čime bi bilo obeleženo 20 godina od osnivanja ove organizacije, što bi, prema njegovim rečima, bilo od izuzetnog značaja za Srbiju.
BSEC je osnovana 1992. godine, a njene članice su Albanija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina, dok više drugih država ima status posmatrača.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
