- Bračni par iz Hrvatske otišao je 2022. u Austriju bez ušteđevine, a on je prvo radio kao dostavljač hrane za oko 25.000 evra neto godišnje.
- Za četiri godine uspeli su da uštede više od 100.000 evra, uz zajedničku zaradu od oko 50.000 evra neto godišnje i niske troškove stanovanja.
- Priča je na Redditu pokrenula raspravu o jeziku, integraciji i tome koliko je odlazak u inostranstvo zaista isplativ.
Bračni par iz Hrvatske otišao je 2022. godine u Austriju praktično bez ušteđevine. Ona je preko agencije pronašla posao u fabrici, dok on nije imao posao i nije znao nemački. Četiri godine kasnije na računu imaju više od 100.000 evra ušteđevine.
Svoju priču muškarac je objavio na Redditu, želeći da pokaže da odlazak u inostranstvo ne mora da počne idealnim poslom, velikom platom ili odličnim poznavanjem jezika.
"U Austriju smo otišli 2022. godine. Ima dosta sadržaja o tome kako se više ne isplati ići u inostranstvo osim ako nemaš dobar posao. Iz moje perspektive to je pogrešno, pa evo da podelim svoj put", napisao je.
Počeo kao dostavljač hrane
Po dolasku u Austriju njegova supruga je preko agencije pronašla posao u fabrici. Znala je osnove nemačkog jezika, dok on nije govorio nemački i u početku nije imao posao.
"U ranim dvadesetim sam menjao poslove, tako da nisam stekao nikakvu konkretnu veštinu", opisao je svoju tadašnju situaciju.
Posle dva meseca počeo je da radi kao dostavljač hrane. Za posao mu je bio potreban sopstveni bicikl, a satnica je iznosila deset evra bruto, uz bonuse.
"Uz nekoliko sati prekovremenog rada gotovo svake nedelje, kao i 13. i 14. platu, godišnje je to bilo negde oko 25.000 evra neto."
Priznaje da tim poslom nije bio naročito zadovoljan, ali ga je u tom trenutku posmatrao kao neophodan korak.
"Nije bilo idealno, ali znao sam da sam tamo gde moram da budem u tom periodu života. Krećem od nule."
Za četiri godine više od 100.000 evra
Njih dvoje su zajedno godišnje zarađivali oko 50.000 evra neto, a uspevali su da uštede približno polovinu tog iznosa. Stan i režije nisu ih koštali više od 700 evra mesečno.
"Svake godine putovali smo dva puta u Hrvatsku. Nije da smo nešto forsirali štednju, nego smo se našli u tom periodu života kada je sve išlo prirodno i kada smo počeli da cenimo tišinu i mir svakodnevnog života."
Posle četiri godine uspeli su da uštede više od 100.000 evra.
"Meni to još zvuči neverovatno. Dvoje imigranata, praktično na minimalcu, za četiri godine uštedeli 100.000 evra. Baš smo ponosni."
U međuvremenu se njegov poslovni put ponovo promenio. Izgubio je posao nakon što je kompanija prešla na model angažovanja frilensera. Pet meseci primao je oko 1.200 evra, a zatim je krenuo u školu jezika. Sada mu primanja iznose oko 1.300 evra. Njegova supruga je u međuvremenu pronašla nešto lakši posao sa sličnom platom.
"Za sada je zadovoljna. I eto, naš novi početak."
"Doslovno te guraju da ideš dalje"
Njegova objava izazvala je veliku raspravu na Redditu. Dok su mu mnogi čestitali na uspehu, bilo je i onih koji su njegovu priču kritikovali.
"Lik je doslovno parazit u stranoj državi", napisao je jedan korisnik.
Autor mu je odgovorio:
"Lepo ti o meni. Drugačiji je to sistem. Ništa od ovoga nisam ni tražio, nego te ljudi doslovno guraju da ideš dalje i pružaju ti drugu šansu. Opet, razumem ako gledaš iz hrvatske perspektive, ali ovde je to drugačije i država će potrošiti na tebe, na tvoju integraciju."
Dodao je da smatra da i sam doprinosi tom sistemu radeći poslove koje domaći radnici često ne žele.
"Opet sam ja tu da radim poslove koje oni ne žele, barem na početku. Zahvalan sam za sve i uzimam austrijsko državljanstvo za nekoliko godina. Kako vreme prolazi, odgovara mi sve više i više."
Korisnik koji ga je prethodno kritikovao potom mu je poželeo sreću.
"Uštedeo si 100.000 evra, i šta sad?"
Bilo je i onih koji nisu razumeli šta je autor želeo da poruči svojom objavom.
"Dobro. Uštedeo si 100.000. I šta sad sa tih 100.000? Vozio si bicikl kao dostavljač. Mogao si da budeš kod kuće i radiš u skladištu, položiš za viljuškar i imaš dobru satnicu. Kod nas preko vaučera završiš neki kurs ili prekvalifikaciju. Nisam baš shvatio svrhu posta. Svejedno, svaka čast", naveo je jedan korisnik.
Jedan komentator iz Srbije potom je podelio svoje iskustvo odlaska u Austriju. U njegovom slučaju priča je počela tokom ratnih godina na prostoru bivše Jugoslavije.
"Ja sam u Austriju otišao za vreme ratnih operacija u bivšoj Jugoslaviji. Nisam bio svestan da ću ostati toliko dugo, 20 godina. Vratio sam se, uložio u biznis i poljoprivredu i sada ovde radim i živim. Najsrećniji sam što nemam nijedan evro kredita."
Imao je i savet za one koji razmišljaju o odlasku u inostranstvo.
"Moj savet je maksimalno pet godina stroge štednje i odricanja, a kapital uložiti u siguran biznis ovde i biti svoj na svome. Pa makar to bila i lokalna prodavnica u nekom selu, ali barem si kod kuće i radiš za sebe."
Kako posle četiri godine ne zna nemački?
Posebnu raspravu izazvalo je pitanje jezika. Jednom korisniku nije bilo jasno kako je moguće da autor posle četiri godine života u Austriji i dalje ima problema sa nemačkim.
"A kako tako slabo stojiš sa nemačkim jezikom posle četiri godine? Taj deo mi je veće iznenađenje nego 100.000 evra ušteđevine."
Autor je objasnio da njegov prvi posao nije pružao mnogo prilika za učenje jezika.
"Radio sam kao dostavljač. Jedino što sam morao jeste da pozvonim i kažem 'Bitte'. Ako nisi u svakodnevnoj komunikaciji, teško se uči."
Problem je, kaže, i to što se čovek posle određenog vremena navikne da funkcioniše bez nemačkog.
"I posle nekog vremena uđeš u tu rutinu u kojoj možeš da funkcionišeš bez nemačkog, pa stvoriš takvu naviku. Dan za danom i prođe godina, dve... Na nastavi imam ljude koji su ovde deset godina, a govore slabije od mene."
Jedan korisnik se složio da je upravo radno okruženje jedan od razloga zbog kojih se doseljenici ponekad teško integrišu.
"Teško naučiš jezik jer te najčešće zapadnu poslovi koje rade ljudi koji nisu iz Austrije, nego iz drugih zemalja, kao što si i ti došao iz Hrvatske. Isto tako, ljudi uglavnom pričaju u dijalektu."
Dodao je da je mnogo lakše naučiti nemački ukoliko je čovek na poslu svakodnevno okružen ljudima koji ga pravilno govore.
Stan od 63 kvadrata plaćaju 580 evra
Rasprava se na kraju prebacila na cene stanovanja u Austriji. Jedan korisnik upitao je kako je moguće da stan u Austriji košta manje nego u Hrvatskoj.
Drugi mu je odgovorio da mnogo toga zavisi od grada i da autor priče verovatno ne živi u Beču.
I bio je u pravu.
"Nisam u Beču, ali mislim da se i tamo može pronaći pristojan stan za manje od 800 do 900 evra. Naš stan ima 63 kvadrata, podrum od 10 kvadrata i košta 580 evra mesečno plus režije. U St. Peltenu", objasnio je autor.
U komentarima su se pojavila i iskustva drugih ljudi koji žive u Austriji.
"Beč, 75 kvadrata sa balkonom, 650 evra", napisao je jedan korisnik.
Drugi je naveo da u njegovoj zgradi trosoban stan sa balkonom i ostavom u podrumu košta 950 evra mesečno, iako je reč o novogradnji iz 2021. godine u 21. bečkom okrugu.
Autor priče na kraju je dobio i kratku poruku podrške:
"Srećno i samo napred!"
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/Mondo)
