Puna saglasnost oko bitnih uslova za povećanje privredne saradnje postoji, a to je nesmetano kretanje ljudi, robe, usluga, kapitala i informacija, što podržavaju privrede obe zemlje, navedeno je u analizi Privredne komore Srbije uoči sutrašnje posete premijera Mirka Cvetkovića Crnoj Gori.
Ukupna robna razmena Srbije i Crne Gore u prvih 11 meseci 2011. godine iznosila je 939,1 miliona dolara, što je za 5,5 odsto više u odnosu na isti period 2010. godine.
Suficit Srbije u robnoj razmeni iznosio je 729,9 miliona.
Izvoz u Crnu Goru iznosio je 834,5 miliona dolara i beleži povećanje od 12,7 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.
Uvoz iz Crne Gore u tom periodu 2011. godine se se smanjio za 30,4 odsto u odnosu na isti period 2010. godine i iznosio je 104,6 miliona dolara.
U ukupno ostvarenom izvozu Srbije 2010. godine, Crna Gora je na četvrtom mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Crne Gore 2010. godine svrstava tu zemlju na 29. mesto.
Najznačajniji izvozni proizvodi iz Srbije u Crnu Goru u 2010. bili su električna energija, mineralna i gazirana voda, brašno, mleko i pavlaka, bezalkoholna pića, ulje od suncokreta, proizvodi od gvožđa, cement portland, cigarete, lekovi za maloprodaju, malteri, novine, goveda i drugo.
Najznačajniji uvozni proizvodi bili su električna energija, aluminijum, vina, šipke, lekovi za prodaju na malo, ugalj mrki i lignit, drvo.
Najveći izvoznici iz Srbije u Crnu Goru bili su Elektroprivreda Srbije, "Koka Kola Helenik", "Imlek", "Delta sport", Farmakom MB, Mlekara Šabac, "Cezar" Beograd, "Karneks" Vrbas, "Knjaz Miloš", DIN Niš, TCK Kosjerić, "Henkel Merima", "Mercedes Benc".
Najveći uvoznici bili su EPS, "13. jul", "Hemofarm", "Velefarm holding", "Impol seval", "Alpik enerdži", MIN DIV Svrljig, "Cezar" Beograd.
Funkcionisanje zone slobodne trgovine biće znatno otežano ukoliko se ne eliminišu necarinske prepreke u trgovini u regionu.
Poseban problem privredi stvara nepriznavanje sertifikata o kvalitetu u međusobnoj trgovini u regionu i neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU i Svetske trgovinske organizacije, naveli su analitičari PKS.
Neki od evidentiranih problema u prometu na koje nailaze privrednici iz Srbije i Crne Gore su uska grla na carinskim prelazima, komplikovana i skupa procedura kod protoka robe između Srbije i Crne Gore, nepriznavanje fitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskih dokumenata, nepriznavanje tehničkih standarda.
Privrednici obe zemlje ističu da značajan problem u njihovoj saradnji predstavlja nepostojanje direktnog platnog prometa.
Između Srbije i Crne Gore platni promet se i dalje obavlja preko inokorespodentskih stranih banaka što povećava troškove poslovanja.
Tehničko rešenje za ostvarenje direktnog platnog prometa je izvodljivo i ono podrazumeva da dve banke u Srbiji i Crnoj Gori zaključe bilateralni ugovor o otvaranju računa i da preko njih obavljaju plaćanje za svoje klijente.
Komercijalne banke i Beograda i Budve rade na uvođenju direktnog platnog prometa.
Pripremljena je zakonska infrastruktura i rešavanje problema očekuje su uskoro.
Ukupne investicije iz Srbije u Crnu Goru su u periodu od 2003. do jula 2010. godine iznosile 231,1 milion evra.
Zajednički infrastrukturni projekti u koje su uključene i Srbija i Crna Gora su, pre svega, rekonstrukcija železničke pruge Beograd - Bar, Luke Bar - potpunije korišćenje raspoloživih kapaciteta, proširenje i modernizacija, putni pravci koji prolaze kroz obe zemlje, zajednički projekti u oblasti elektroprivrede.
Oni su od obostranog interesa i treba da budu predmet daljih razmatranja.
"Telekom Srbija" je postao treći operator mobilne telefonije u Crnoj Gori.
U narednih sedam godina će investirati u Crnu Goru oko 100 miliona evra, a polovina tog iznosa uložena je u razvoj mreže mobilne telefonije i internet tehnologije.
"Delta Holding" - Beograd je za nepune tri godine u Crnoj Gori ukupno investirala 172 miliona evra i zaposlila 2.200 ljudi.
Kompanije "Knjaz Miloš" i "Imlek" u industrijskoj zoni u Grblju - Kotor, otvorile su poslovno - distributivni centar.
Objekat je vredan 4,5 miliona evra.
"Tempo" je otvorio u Nikšiću objekat vredan 3,5 miliona eura, a "Forneti" planira nova ulaganja od milion evra.
"Simpo" je otvorio novi pogon za proizvodnju nameštaja u Podgorici u vrednosti od pet miliona evra, površine 3.000 kvadrata.
Između dve zemlje je dogovorena izgradnja modernog graničnog prelaza na Gostunu.
Urađen je planski dokument za regulaciju graničnog prelaza Gostun na strani Srbije.
Urađen je projekat autoputa Bar-Boljare u dužini od 170 kilometara, vrednosti oko dve milijarde evra.
On će u velikoj meri približiti sever i jug države, sve do granice sa Srbijom, i preko Srbije sa centralnom Evropom.
Crna Gora ima konstantan deficit u proizvodnji električne energije od skoro 40 odsto, koji se pokriva uvozom i time znatno uvećava spoljnotrgovinski deficit.
Zato su potrebni novi izvori električne energije.
Crna Gora ima veliki hidroenergetski potencijal, ali trenutna iskorišćenost je svega 20 odsto kapaciteta.
Za koji će se novi izvor opredeliti znaće se uskoro posle završetka Prostornog plana do 2020. i Strategije razvoja energetike do 2025. godine.
Tender za velike hidroelektrane bi trebao da bude uskoro objavljen, a planirana je izgradnja oko 30 malih hidroelektrana.
U izgledu je i izgradnja nove hidroelektrane na Morači, gde bi mogli da se uključe i srpski investitori.
(Tanjug)
Ukupna robna razmena Srbije i Crne Gore u prvih 11 meseci 2011. godine iznosila je 939,1 miliona dolara, što je za 5,5 odsto više u odnosu na isti period 2010. godine.
Suficit Srbije u robnoj razmeni iznosio je 729,9 miliona.
Izvoz u Crnu Goru iznosio je 834,5 miliona dolara i beleži povećanje od 12,7 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.
Uvoz iz Crne Gore u tom periodu 2011. godine se se smanjio za 30,4 odsto u odnosu na isti period 2010. godine i iznosio je 104,6 miliona dolara.
U ukupno ostvarenom izvozu Srbije 2010. godine, Crna Gora je na četvrtom mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Crne Gore 2010. godine svrstava tu zemlju na 29. mesto.
Najznačajniji izvozni proizvodi iz Srbije u Crnu Goru u 2010. bili su električna energija, mineralna i gazirana voda, brašno, mleko i pavlaka, bezalkoholna pića, ulje od suncokreta, proizvodi od gvožđa, cement portland, cigarete, lekovi za maloprodaju, malteri, novine, goveda i drugo.
Najznačajniji uvozni proizvodi bili su električna energija, aluminijum, vina, šipke, lekovi za prodaju na malo, ugalj mrki i lignit, drvo.
Najveći izvoznici iz Srbije u Crnu Goru bili su Elektroprivreda Srbije, "Koka Kola Helenik", "Imlek", "Delta sport", Farmakom MB, Mlekara Šabac, "Cezar" Beograd, "Karneks" Vrbas, "Knjaz Miloš", DIN Niš, TCK Kosjerić, "Henkel Merima", "Mercedes Benc".
Najveći uvoznici bili su EPS, "13. jul", "Hemofarm", "Velefarm holding", "Impol seval", "Alpik enerdži", MIN DIV Svrljig, "Cezar" Beograd.
Funkcionisanje zone slobodne trgovine biće znatno otežano ukoliko se ne eliminišu necarinske prepreke u trgovini u regionu.
Poseban problem privredi stvara nepriznavanje sertifikata o kvalitetu u međusobnoj trgovini u regionu i neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU i Svetske trgovinske organizacije, naveli su analitičari PKS.
Neki od evidentiranih problema u prometu na koje nailaze privrednici iz Srbije i Crne Gore su uska grla na carinskim prelazima, komplikovana i skupa procedura kod protoka robe između Srbije i Crne Gore, nepriznavanje fitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskih dokumenata, nepriznavanje tehničkih standarda.
Privrednici obe zemlje ističu da značajan problem u njihovoj saradnji predstavlja nepostojanje direktnog platnog prometa.
Između Srbije i Crne Gore platni promet se i dalje obavlja preko inokorespodentskih stranih banaka što povećava troškove poslovanja.
Tehničko rešenje za ostvarenje direktnog platnog prometa je izvodljivo i ono podrazumeva da dve banke u Srbiji i Crnoj Gori zaključe bilateralni ugovor o otvaranju računa i da preko njih obavljaju plaćanje za svoje klijente.
Komercijalne banke i Beograda i Budve rade na uvođenju direktnog platnog prometa.
Pripremljena je zakonska infrastruktura i rešavanje problema očekuje su uskoro.
Ukupne investicije iz Srbije u Crnu Goru su u periodu od 2003. do jula 2010. godine iznosile 231,1 milion evra.
Zajednički infrastrukturni projekti u koje su uključene i Srbija i Crna Gora su, pre svega, rekonstrukcija železničke pruge Beograd - Bar, Luke Bar - potpunije korišćenje raspoloživih kapaciteta, proširenje i modernizacija, putni pravci koji prolaze kroz obe zemlje, zajednički projekti u oblasti elektroprivrede.
Oni su od obostranog interesa i treba da budu predmet daljih razmatranja.
"Telekom Srbija" je postao treći operator mobilne telefonije u Crnoj Gori.
U narednih sedam godina će investirati u Crnu Goru oko 100 miliona evra, a polovina tog iznosa uložena je u razvoj mreže mobilne telefonije i internet tehnologije.
"Delta Holding" - Beograd je za nepune tri godine u Crnoj Gori ukupno investirala 172 miliona evra i zaposlila 2.200 ljudi.
Kompanije "Knjaz Miloš" i "Imlek" u industrijskoj zoni u Grblju - Kotor, otvorile su poslovno - distributivni centar.
Objekat je vredan 4,5 miliona evra.
"Tempo" je otvorio u Nikšiću objekat vredan 3,5 miliona eura, a "Forneti" planira nova ulaganja od milion evra.
"Simpo" je otvorio novi pogon za proizvodnju nameštaja u Podgorici u vrednosti od pet miliona evra, površine 3.000 kvadrata.
Između dve zemlje je dogovorena izgradnja modernog graničnog prelaza na Gostunu.
Urađen je planski dokument za regulaciju graničnog prelaza Gostun na strani Srbije.
Urađen je projekat autoputa Bar-Boljare u dužini od 170 kilometara, vrednosti oko dve milijarde evra.
On će u velikoj meri približiti sever i jug države, sve do granice sa Srbijom, i preko Srbije sa centralnom Evropom.
Crna Gora ima konstantan deficit u proizvodnji električne energije od skoro 40 odsto, koji se pokriva uvozom i time znatno uvećava spoljnotrgovinski deficit.
Zato su potrebni novi izvori električne energije.
Crna Gora ima veliki hidroenergetski potencijal, ali trenutna iskorišćenost je svega 20 odsto kapaciteta.
Za koji će se novi izvor opredeliti znaće se uskoro posle završetka Prostornog plana do 2020. i Strategije razvoja energetike do 2025. godine.
Tender za velike hidroelektrane bi trebao da bude uskoro objavljen, a planirana je izgradnja oko 30 malih hidroelektrana.
U izgledu je i izgradnja nove hidroelektrane na Morači, gde bi mogli da se uključe i srpski investitori.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.