Za otplatu domaćih i stranih kredita iz gradske kase u narednoj godini biće izdvojeno oko 5,2 milijardi dinara, dok je za otplatu kamate domaćim i stranim kreditorima namenjeno 2,3 milijarde, a za otplatu glavnice 2,9 milijardi.
Grad planira da u 2012. godini povuče oko 628 miliona dinara kredita od domaćih banaka i još 11 milijardi od stranih banaka.
Sredstva od domaćih banaka bila bi upotrebljena uglavnom za uređenje ulica i sanaciju i adaptaciju vrtića, dok bi zajam od inostranih banaka bio iskorišćen, pre svega, za izgradnju pristupnih saobraćajnica za "Most na Adi", za šta je planirano oko sedam milijardi dinara, rečeno je Tanjugu ranije u gradskoj upravi.
Za ulaganje u unapređenje javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture u prestonici planirano je blizu tri milijarde dinara i još milijardu za projekat obnove Beograda.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je danas da je predloženi budžet glavnog grada za 2012. godinu više socijalni, a malo manje razvojni i dodao da Beograd nije prezadužen
Beograd nema nikakav problem sa otplatom kredita koji su uglavnom uzimani za infrastrukturne projekte, naglasio je Đilas.
"Kriza nije prošla, ona itekako pogađa grad Beograd, mi smo i dalje sa budžetom daleko do budžeta 2007. ili 2006. godine. Pare ćemo trošiti na najbolji načina kako znamo", rekao je on.
Đilas je novinarima u beogradskom parlamentu rekao da je razlog zbog kojeg je budžet za 2012. godinu više socijalni, a malo manje razvojni, ekonomska kriza, ali i velike subvencije.
On je dodao da će preko 100 miliona evra u sledećoj godini biti izdvojeno za subvencije za gradski saobraćaj, kako bi cene karata ostale iste, što predstavlja oko 16 odsto budžeta, kao i da će subvencije za obdaništa biti skoro 10 odsto, a da će veliki deo sredstava biti odvojen za ostale vrste socijalnih mera.
Gradonačelnik je objasnio da je budžet razvojni pre svega u delu infrastrukturnih projekata, od kojih se neki završavaju, a neki nastavljaju.
Đilas je napomenuo da Beograd, koji je trenutno zadužen za preko 500 miliona evra, ima mogućnost da se zaduži još za iznos za koji je sada zadužen, kao i da nema nikakvih problema u otplati tih dugova.
Uz napomenu da je ove godine vraćeno oko 30 miliona evra, a da će sledeće godine biti vraćeno 52 miliona evra, Đilas je istakao da građani glavnog grada to nisu ni osetili, ali da su itekako osetili nove tramvaje, mostove, škole i obdaništa.
"Mi kredite isključivo uzimamo za infrastrukturu i nastavićemo i dalje da finansiramo upravo takve projekte. U ovom trenutku nemamo nikakav problem sa vraćenjem duga i u ovom trenutku sve svestske banke nam nude nove kredite, kao i domaće banke. Mi tome pristupamo pažljivo, to će i dalje biti naša politika”, rekao je Đilas.
Među važnijim investicijama je i nastavak izgradnje postrojenja "Makiš", za šta je namenjeno 316, 5 miliona dinara, zatim 210 miliona za poboljšanje vodosnabdevanja, kao i po 150 miliona dinara za modernizaciju kanalizacije, uređenje priobalja i osavremenjivanje gradske železnice.
Što se tiče preduzeća čiji je osnivač grad Beograd, najviše novca opredeljeno je za GSP "Beograd" - četiri milijarde dinara, zatim dve milijarde za "Zelenilo Beograd", 845 miliona dinara za "Gradsku čistoću", 120 miliona dinara za "Srbijašume", za JKP "Ada Ciganlija" namenjeno je 40 miliona, a za "Pogrebne usluge" 35 miliona dinara.
Grad je, kao i do sada, planirao izdvajanje iz budžeta za pomoć trudnicama, porodiljama, deci i starim osobama.
Grad Beograd ima ukupno 27 budžetskih korisnika.
Grad planira da u 2012. godini povuče oko 628 miliona dinara kredita od domaćih banaka i još 11 milijardi od stranih banaka.
Sredstva od domaćih banaka bila bi upotrebljena uglavnom za uređenje ulica i sanaciju i adaptaciju vrtića, dok bi zajam od inostranih banaka bio iskorišćen, pre svega, za izgradnju pristupnih saobraćajnica za "Most na Adi", za šta je planirano oko sedam milijardi dinara, rečeno je Tanjugu ranije u gradskoj upravi.
Za ulaganje u unapređenje javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture u prestonici planirano je blizu tri milijarde dinara i još milijardu za projekat obnove Beograda.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je danas da je predloženi budžet glavnog grada za 2012. godinu više socijalni, a malo manje razvojni i dodao da Beograd nije prezadužen
Beograd nema nikakav problem sa otplatom kredita koji su uglavnom uzimani za infrastrukturne projekte, naglasio je Đilas.
"Kriza nije prošla, ona itekako pogađa grad Beograd, mi smo i dalje sa budžetom daleko do budžeta 2007. ili 2006. godine. Pare ćemo trošiti na najbolji načina kako znamo", rekao je on.
Đilas je novinarima u beogradskom parlamentu rekao da je razlog zbog kojeg je budžet za 2012. godinu više socijalni, a malo manje razvojni, ekonomska kriza, ali i velike subvencije.
On je dodao da će preko 100 miliona evra u sledećoj godini biti izdvojeno za subvencije za gradski saobraćaj, kako bi cene karata ostale iste, što predstavlja oko 16 odsto budžeta, kao i da će subvencije za obdaništa biti skoro 10 odsto, a da će veliki deo sredstava biti odvojen za ostale vrste socijalnih mera.
Gradonačelnik je objasnio da je budžet razvojni pre svega u delu infrastrukturnih projekata, od kojih se neki završavaju, a neki nastavljaju.
Đilas je napomenuo da Beograd, koji je trenutno zadužen za preko 500 miliona evra, ima mogućnost da se zaduži još za iznos za koji je sada zadužen, kao i da nema nikakvih problema u otplati tih dugova.
Uz napomenu da je ove godine vraćeno oko 30 miliona evra, a da će sledeće godine biti vraćeno 52 miliona evra, Đilas je istakao da građani glavnog grada to nisu ni osetili, ali da su itekako osetili nove tramvaje, mostove, škole i obdaništa.
"Mi kredite isključivo uzimamo za infrastrukturu i nastavićemo i dalje da finansiramo upravo takve projekte. U ovom trenutku nemamo nikakav problem sa vraćenjem duga i u ovom trenutku sve svestske banke nam nude nove kredite, kao i domaće banke. Mi tome pristupamo pažljivo, to će i dalje biti naša politika”, rekao je Đilas.
Među važnijim investicijama je i nastavak izgradnje postrojenja "Makiš", za šta je namenjeno 316, 5 miliona dinara, zatim 210 miliona za poboljšanje vodosnabdevanja, kao i po 150 miliona dinara za modernizaciju kanalizacije, uređenje priobalja i osavremenjivanje gradske železnice.
Što se tiče preduzeća čiji je osnivač grad Beograd, najviše novca opredeljeno je za GSP "Beograd" - četiri milijarde dinara, zatim dve milijarde za "Zelenilo Beograd", 845 miliona dinara za "Gradsku čistoću", 120 miliona dinara za "Srbijašume", za JKP "Ada Ciganlija" namenjeno je 40 miliona, a za "Pogrebne usluge" 35 miliona dinara.
Grad je, kao i do sada, planirao izdvajanje iz budžeta za pomoć trudnicama, porodiljama, deci i starim osobama.
Grad Beograd ima ukupno 27 budžetskih korisnika.
Smanjene firmarine
U paketu sa budžetom usvojena je i Odluka o obimu sredstava za vršenje poslova grada i gradskih opština i utvrđivanju prihoda koji pripadaju gradu, odnosno opštinama u 2012. godini, prema kojoj će najviše sredstava dobiti Obrenovac - 1,7 milijardi dinara, a najmanje Sopot - nešto više od 316 miliona dinara.
Usvojena je i Odluka o lokalnim komunalnim taksama, prema kojoj se u buduće neće plaćati taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru preduzetnika koji se pretežno bavi starim i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti.
Tom odlukom će firmarina biti umanjena za 20 odsto, a preduzećima koja budu registrovana 2012. firmarina ce biti smanjena za 99 odsto , dok će vlasnici opasnih pasa plaćati godišnju lokalnu komunalnu taksu u iznosu od 30.000 dinara po psu.
Izmenjena je odluka o zoniranju, pa će tako, pored ostalog, Senjačka padina biti prebačena iz ekstra zone u prvu, a deo Lisičjeg potoka vraćen u prvu zonu.
Odlučeno je i da Beograd u narednoj godini neće povećavati cenu zakupa i naknade za gradsko građevinsko zemljište, niti osnovicu za porez na imovinu.
Usvojena je i Odluka o lokalnim komunalnim taksama, prema kojoj se u buduće neće plaćati taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru preduzetnika koji se pretežno bavi starim i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti.
Tom odlukom će firmarina biti umanjena za 20 odsto, a preduzećima koja budu registrovana 2012. firmarina ce biti smanjena za 99 odsto , dok će vlasnici opasnih pasa plaćati godišnju lokalnu komunalnu taksu u iznosu od 30.000 dinara po psu.
Izmenjena je odluka o zoniranju, pa će tako, pored ostalog, Senjačka padina biti prebačena iz ekstra zone u prvu, a deo Lisičjeg potoka vraćen u prvu zonu.
Odlučeno je i da Beograd u narednoj godini neće povećavati cenu zakupa i naknade za gradsko građevinsko zemljište, niti osnovicu za porez na imovinu.
Imenovan novi praviobranilac
Inače, odbornici Skupštine grada Beograda danas su za novog gradskog javnog pravobranioca imenovali Nevenku Petrović, dosadašnjeg zamenika gradskog pravobranioca.
Sa te dužnosti posle dva mandata, koliko je u principu najviše predviđeno u Beogradu, otišao je Strahinja Sekulić.
Odbornici su na sednici razrešili dužnosti direktora preduzeća "Gradske pijace" Dragana Pušaru, koji je podneo ostavku na tu funkciju i imenovali vršioca dužnosti direktora tog preduzeća - Predraga Vejnovića, koji je do sada bio Pušarin zamenik.
Takođe, dužnosti je na lični zahtev razrešen i direktor preduzeća "Gradsko stambeno" Slobodan Miljković, a na njegovo mesto postavljen Danilo Vuksanović.
Dužnosti je razrešen i direktor "Belef centra" Vladan Cerović, a na njegovo mesto imenovan Vuk Despotović, dok je dosadašnji vršilac dužnosti direktora Gradskog centra za fizičku kulturu Nenad Matić imenovan za direktora.
(MONDO/agencije)
Sa te dužnosti posle dva mandata, koliko je u principu najviše predviđeno u Beogradu, otišao je Strahinja Sekulić.
Odbornici su na sednici razrešili dužnosti direktora preduzeća "Gradske pijace" Dragana Pušaru, koji je podneo ostavku na tu funkciju i imenovali vršioca dužnosti direktora tog preduzeća - Predraga Vejnovića, koji je do sada bio Pušarin zamenik.
Takođe, dužnosti je na lični zahtev razrešen i direktor preduzeća "Gradsko stambeno" Slobodan Miljković, a na njegovo mesto postavljen Danilo Vuksanović.
Dužnosti je razrešen i direktor "Belef centra" Vladan Cerović, a na njegovo mesto imenovan Vuk Despotović, dok je dosadašnji vršilac dužnosti direktora Gradskog centra za fizičku kulturu Nenad Matić imenovan za direktora.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.