- Nemački ugostitelj Klaus Rader, jedan od tvoraca L’Osterije i Vapiana, poginuo je u saobraćajnoj nesreći na Majorci, a suvozačica je teško povređena.
- Od lokalnog restorana izrastao je poslovni sistem vredan oko 450 miliona evra, sa više od 220 lokacija u 11 zemalja i oko 9.000 zaposlenih.
Nemački ugostiteljski preduzetnik Klaus Rader, jedan od ljudi koji su stvorili poznate restoranske lance L’Osteria i Vapiano, poginuo je 9. oktobra 2026. godine u saobraćajnoj nesreći na Majorci.
Prema medijskim izveštajima, njegov Porsche 911 GT3 RS izleteo je sa puta tokom automobilskog relija i survao se u provaliju. Raderova suvozačica zadobila je teške povrede.
Pizza restaurant tycoon dies after rally car (GT3 RS) plunges down ravine during race as co-driver suffers spinal injuries
by
u/oddular in
Porsche
Iza njega je ostalo poslovno nasleđe koje je promenilo evropsku ugostiteljsku scenu. Od ideje o drugačijem doživljaju italijanske kuhinje do međunarodnih restoranskih lanaca sa stotinama lokacija, Rader je učestvovao u izgradnji poslovne imperije vredne stotine miliona evra.
Njegova vizija spojila je kvalitetnu hranu, prepoznatljiv ambijent i efikasan poslovni model, a koncepti koje je stvarao stigli su i do Srbije.
Kako je od jednog restorana u Nemačkoj nastala velika evropska ugostiteljska priča, na koji način je Rader učestvovao u razvoju brendova L’Osteria i Vapiano i kako su ovi lanci osvojili goste širom kontinenta?
L'Osteria
Datirajući vekovima unazad, izraz osteria odnosi se na tradicionalno mesto za hranu, vino i druženje, koje postoji i danas. Ovaj pojam opisuje opušten, pristupačan restoran sa toplom atmosferom i domaćom kuhinjom.
L'Osteria, istaknuti brend italijanskih restorana, u potpunosti oživljava ovaj koncept, promovišući zajedničko obedovanje i autentične italijanske specijalitete.
Osnovana 1999. godine u Nirnbergu u Nemačkoj, L'Osteria je brzo stekla popularnost među lokalnim stanovništvom zahvaljujući prijatnom ambijentu i vrhunskoj ponudi.
Ono što je počelo kao mali restoran ubrzo je preraslo u ambicioznu viziju osnivača, Fridmana Findajsa i Klausa Radera, usmerenu ka širenju poslovanja. Nakon uspeha prvog lokala, L'Osteria je otvorila nove restorane u Rozenhajmu, Regenzburgu i Minhenu.
Kao značajna prekretnica za kompaniju, 2009. godina donela je otvaranje prve franšize u Nojmarktu u Bavarskoj, što je označilo novu eru rasta. Iste godine, L'Osteria je otvorila i svoj prvi samostalni restoran u Augzburgu.
Putanja širenja izašla je van granica Bavarske, utirući put širem prisustvu širom Nemačke. Godine 2011. L'Osteria je započela uzbudljivu internacionalnu avanturu u Austriji, u partnerstvu sa ugostiteljskom preduzetnicom Marijom Klarom Hajnrici.
Nakon toga, kompanija je zakoračila na još devet evropskih tržišta, uključujući Švajcarsku, Englesku, Češku, Holandiju, Francusku, Luksemburg, Poljsku, Španiju i Dansku, čime je obogatila svoj kulinarski uticaj širom kontinenta.
Trenutno L'Osteria upravlja sa više od 220 lokacija u 11 zemalja i zapošljava skoro 9.000 ljudi. To je pravi primer vrhunske preduzetničke jasnoće - način na koji je Klaus balansirao između ljubavi prema proizvodu, doživljaja brenda i operativne izvrsnosti omogućio je da L'Osteria od jednog lokalnog restorana preraste u moćnu kompaniju vrednu 450 miliona evra.
Tajna tri stuba
U srcu ovog izuzetnog putovanja nalazi se snažna posvećenost kulturi zasnovanoj na vrednostima, sa naglaskom na stalnoj optimizaciji operativnih procesa i razvoju zaposlenih. To je pomoglo da se učvrsti reputacija brenda - ne samo kao restorana, već i kao omiljenog mesta za izlazak.
Kompanija se zasniva na sistemu od tri stuba: restorani u sopstvenom vlasništvu, restorani u formi zajedničkog ulaganja (u kojima matična kompanija FR L'Osteria SE drži najmanje 50 odsto udela) i tradicionalni franšizni restorani.
U 2025. godini, FR L'Osteria SE preuzela je većinski udeo u britanskom brendu Pizza Pilgrims, specijalizovanom za napuljsku picu. To je bio sledeći korak u izgradnji svenacionalne evropske platforme italijanskih brendova za opušteno obedovanje (casual dining).
Još jedan ključni element strategije kvaliteta jeste centralizovani lanac snabdevanja, koji skladišti i distribuira većinu proizvoda iz dva logistička centra u Nemačkoj kako bi snabdeo sve restorane u Evropi. Ovaj pristup obezbeđuje stalan kvalitet proizvoda na svim tržištima, uz ostvarivanje značajne uštede pri nabavci.
Vapiano
Priča o Vapianu počinje 2002. godine u Hamburgu, kada je Rader zajedno sa svojim dugogodišnjim poslovnim partnerom Fridmanom Findajsom, kao i suosnivačima Kentom Hačingsom, Markom Baumom i Gregorom Gerlahom, osmislio koncept koji je u tom trenutku delovao potpuno revolucionarno.
Ideja je bila jednostavna, ali genijalno spakovana: spojiti brzu uslugu i pristupačne cene sa vrhunskom svežinom namirnica i ambijentom u kom se gosti osećaju ugodno. Naziv su pronašli u čuvenoj italijanskoj poslovici "Chi va piano, va sano e va lontano" - ko ide polako, ide zdravo i daleko.
Upravo je Rader bio pogonsko gorivo i kreativni um iza ovog poduhvata. Njegova vizija se nije zasnivala samo na receptima, već na celokupnom iskustvu gosta.
Vapiano je pod njegovim vođstvom uveo prepoznatljiv sistem RFID čip-kartica na kojima se beležila svaka porudžbina, dok su se sveže paste i pice pripremale u otvorenoj kuhinji, direktno pred očima posetilaca.
Svaki restoran je dobio sopstvenu mini-proizvodnju testenine i testa, čime je gostima ponuđen kvalitet klasičnog restorana uz brzinu samouslužnog lokala.
Nakon što su uspostavili imperiju u Nemačkoj, Rader i Findajs su primenili identičnu viziju i na svoj drugi veliki projekat, lanac L’Osteria, čime su potvrdili da su vodeći arhitekti moderne evropske ugostiteljske scene.
Vapiano se ubrzo proširio na više od 200 lokacija u preko 30 zemalja širom sveta, a taj talas širenja stigao je i na naše prostore.
Veliki bum na srpskom tržištu dogodio se u martu 2010. godine, kada je Vapijano zvanično stigao u Srbiju i otvorio svoj prvi restoran u Beogradu, u sklopu Tržnog centra Ušće.
Ubrzo je usledilo i otvaranje druge lokacije u Knez Mihailovoj ulici. Godinama je beogradski Vapiano bio jedno od najpopularnijih mesta za poslovne ručkove i izlaske mlađe populacije, sve dok globalna kriza i bankrot matične kompanije 2020. godine nisu doveli do zatvaranja lokala u Srbiji.
BONUS VIDEO:
