U analizi na sajtu makroekonomija.org se navodi da je prosečna zarada zaposlenih u bivšim jugoslovenskim republikama 550 evra, dok je u Srbiji oko 380 evra.
U prethodnoj zajedničkoj državi, u Sloveniji, u 1990, plata bila za 33 odsto veća od prosečne, u Hrvatskoj za 12,5 odsto, u Srbiji je bila manja za dva odsto, u Bosni i Hercegovini (BiH) za 20,5 odsto, u Crnoj Gori za 24,7 odsto, a Makedonija za 25 odsto.
Kada je reč o javnom sektoru, u odnosu na prosečnu zaradu najveće odstupanje u javnoj upravi sada ima BiH, za 40 odsto veće zarade, Srbija 22 odsto veće zarade i Makedonija 20 odsto veće plate od proseka, navedeno je u analizi koju potpisuje ekonomista Miroslav Zdravković.
U gotovo svim evropskim zemljama, sa izuzetkom Slovačke i možda još par zemalja, plate u državnoj upravi su veće od prosečnih.
U obrazovanju i zdravstvu Srbija ima najmanje odstupanje od prosečne zarade, posle Crne Gore.
Zdravstvo i obrazovanje imaju natprosečan udeo zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem u ukupnom broju, i mada su u ovim delatnostima plate manje nego u drugim delatnostima za isti nivo obrazovanja, zaposleni su privilegovani socijalnom stabilnošću u odnosu na one u privatnom sketoru.
Srbija ima najveće udele zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu u ukupnom broju, u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike, dok u državnoj upravi i odbrani jedino Crna Gora ima veći udeo.
Zbirni udeo ove tri delatnosti u ukupnom broju zaposlenih najveći je u Srbiji i iznosi 31,9 odsto, a najmanji je u Sloveniji, 23 odsto.
Najveći udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti posledica je apsolutno niske zaposlenosti u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.
Kada bi u ove dve oblasti u Srbiji radilo 500.000 a ne 370.000 ljudi, veći broj ukupno zaposlenih značio bi i manji udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti.
Visoki udeli u ukupnoj zaposlenosti ovih delatnosti ne znače i velike udele u ukupnom stanovništvu.
Na 1.000 stanovnika Srbija ima 22 zaposlena u upravi, 20 u obrazovanju i 23 u zdravstvu, a manji broj zaposlenih u upravi i obrazovanju imaju BiH i Makedonija, a u zdravstvu veći broj ima samo Slovenija.
Fond zarada u upravi, obrazovanju i zdravstvu iznosi 34,5 odsto ukupnog fonda zarada, i ovde Srbija takođe ima najveći relativni pokazatelj (ispred BiH sa 34,3 odsto).
Kada se podeli fond zarada sa brojem stanovnika, dolazi se do 26,9 evra mesečno po stanovniku za ove delatnosti, a manji trošak imaju BiH (24 evra) i Makedonija (21), dok je on u Sloveniji 91 evro.
Posebno je velika razlika u troškovima obrazovanja Srbije i Slovenije, u kojoj se pet puta više troši na zarade zaposlenih u tom sektoru.
(Tanjug)
U prethodnoj zajedničkoj državi, u Sloveniji, u 1990, plata bila za 33 odsto veća od prosečne, u Hrvatskoj za 12,5 odsto, u Srbiji je bila manja za dva odsto, u Bosni i Hercegovini (BiH) za 20,5 odsto, u Crnoj Gori za 24,7 odsto, a Makedonija za 25 odsto.
Kada je reč o javnom sektoru, u odnosu na prosečnu zaradu najveće odstupanje u javnoj upravi sada ima BiH, za 40 odsto veće zarade, Srbija 22 odsto veće zarade i Makedonija 20 odsto veće plate od proseka, navedeno je u analizi koju potpisuje ekonomista Miroslav Zdravković.
U gotovo svim evropskim zemljama, sa izuzetkom Slovačke i možda još par zemalja, plate u državnoj upravi su veće od prosečnih.
U obrazovanju i zdravstvu Srbija ima najmanje odstupanje od prosečne zarade, posle Crne Gore.
Zdravstvo i obrazovanje imaju natprosečan udeo zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem u ukupnom broju, i mada su u ovim delatnostima plate manje nego u drugim delatnostima za isti nivo obrazovanja, zaposleni su privilegovani socijalnom stabilnošću u odnosu na one u privatnom sketoru.
Srbija ima najveće udele zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu u ukupnom broju, u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike, dok u državnoj upravi i odbrani jedino Crna Gora ima veći udeo.
Zbirni udeo ove tri delatnosti u ukupnom broju zaposlenih najveći je u Srbiji i iznosi 31,9 odsto, a najmanji je u Sloveniji, 23 odsto.
Najveći udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti posledica je apsolutno niske zaposlenosti u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.
Kada bi u ove dve oblasti u Srbiji radilo 500.000 a ne 370.000 ljudi, veći broj ukupno zaposlenih značio bi i manji udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti.
Visoki udeli u ukupnoj zaposlenosti ovih delatnosti ne znače i velike udele u ukupnom stanovništvu.
Na 1.000 stanovnika Srbija ima 22 zaposlena u upravi, 20 u obrazovanju i 23 u zdravstvu, a manji broj zaposlenih u upravi i obrazovanju imaju BiH i Makedonija, a u zdravstvu veći broj ima samo Slovenija.
Fond zarada u upravi, obrazovanju i zdravstvu iznosi 34,5 odsto ukupnog fonda zarada, i ovde Srbija takođe ima najveći relativni pokazatelj (ispred BiH sa 34,3 odsto).
Kada se podeli fond zarada sa brojem stanovnika, dolazi se do 26,9 evra mesečno po stanovniku za ove delatnosti, a manji trošak imaju BiH (24 evra) i Makedonija (21), dok je on u Sloveniji 91 evro.
Posebno je velika razlika u troškovima obrazovanja Srbije i Slovenije, u kojoj se pet puta više troši na zarade zaposlenih u tom sektoru.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
