Ne treba očekivati veće udare na kurs u prvoj polovini 2012, što se ne može garantovati za treći kvartal naredne godine, ocenili su analitičari MAT-a.
"Devizni kurs je za naše uslove zadržao izvesnu stabilnost, ali i pokazao nepredvidljivost u kretanju, u rasponu od skoro deset odsto", navedeno je u uvodniku najnovijeg broja biltena Markoekonomske analize i prognoze u izdanju Ekonomskog instituta iz Beograda.
Analitičari predvišaju relativno mirnih šest meseci iako postoji obilje razloga da tako možda i ne bude.
"Faktori koji će uticati na potencijalnu destabilizaciju nacionalne valute u završnom kvartalu tekuće godine i početnim kvartalima naredne godina su: naglašena inflatorna očekivanja, visok javni dug, budžetski i spoljnotrgovinski deficit, nove emisije trezorskih zapisa, sindrom predizborne godine, nedovoljno jasan dalji tok deevroizacije, hronična nelikvidnost sektora privrede"..., samo su neki od najvažnijih.
Da dinar počne da pada može uticati i "servisiranje obaveza po inodugovima, neto razduženje privrednog sektora prema inostranstvu, očekivani nastavk subvencionisanog kreditiranja privrede i stanovništva, nabavka energenata krajem tekuće i početkom naredne godine..."
Za trenutno stanje pohvale su upućene na adresu Narodne banke Srbije, koja se uglavnom direktno ne bavi prethodno pobrojanim faktorima jer su u nadležnosti Vlade.
U analizi situacije u finansijskom sektoru se ocenjuje da je održanju stabilnosti deviznog kursa doprinela oprezna monetarna politika Narodne banke Srbije, uz veoma postepeno smanjenje referentne kamatne stope i održavanje relativno visoke stope obavezne rezerve".
Devizne rezerve Srbije u poslednjih nekoliko godina osciliraju oko nivoa od približno deset milijardi evra, što čini da je pokrivenost novčane mase još uvek prilično visoka (negde oko 300 procenata).
Stoga se zaključuje kako "u globalnoj neizvesnosti po pitanju scenarija daljeg oporavka svetske privrede, važan faktor NBS pri korišćenju deviznih rezervi treba da i dalje bude održanje visoke devizne likvidnosti".
(Tanjug)
Analitičari predvišaju relativno mirnih šest meseci iako postoji obilje razloga da tako možda i ne bude.
"Faktori koji će uticati na potencijalnu destabilizaciju nacionalne valute u završnom kvartalu tekuće godine i početnim kvartalima naredne godina su: naglašena inflatorna očekivanja, visok javni dug, budžetski i spoljnotrgovinski deficit, nove emisije trezorskih zapisa, sindrom predizborne godine, nedovoljno jasan dalji tok deevroizacije, hronična nelikvidnost sektora privrede"..., samo su neki od najvažnijih.
Da dinar počne da pada može uticati i "servisiranje obaveza po inodugovima, neto razduženje privrednog sektora prema inostranstvu, očekivani nastavk subvencionisanog kreditiranja privrede i stanovništva, nabavka energenata krajem tekuće i početkom naredne godine..."
Za trenutno stanje pohvale su upućene na adresu Narodne banke Srbije, koja se uglavnom direktno ne bavi prethodno pobrojanim faktorima jer su u nadležnosti Vlade.
U analizi situacije u finansijskom sektoru se ocenjuje da je održanju stabilnosti deviznog kursa doprinela oprezna monetarna politika Narodne banke Srbije, uz veoma postepeno smanjenje referentne kamatne stope i održavanje relativno visoke stope obavezne rezerve".
Devizne rezerve Srbije u poslednjih nekoliko godina osciliraju oko nivoa od približno deset milijardi evra, što čini da je pokrivenost novčane mase još uvek prilično visoka (negde oko 300 procenata).
Stoga se zaključuje kako "u globalnoj neizvesnosti po pitanju scenarija daljeg oporavka svetske privrede, važan faktor NBS pri korišćenju deviznih rezervi treba da i dalje bude održanje visoke devizne likvidnosti".
(Tanjug)
