Rashodi države realno su niži u prvih deset meseci ove godine nego u istom periodu 2010, ako se izuzme vraćanje glavnice i kamata na dugove.
Ukupni rashodi sektora države realno su manji za 2,9 odsto u posmatranom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, dok nominalni rast iznosi 8,6 odsto, objavljeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija.
Kretanje rashoda u posmatranom periodu, bilo je povoljno i sa stanovišta onoga što se trošilo. Tekući rashodi, i to sve kategorije tekućih rashoda izuzev otplate kamata, realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći.
Otišlo je manje, gledano sa odbijanjem procenta inflacije, i na državne plate. Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 2,9 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast iznosi 8,6 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Realni pad rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 1,1 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast iznosio je iznosio 10,7 odsto.
Ono što kvari ovu povoljnu sliku su pare utrošene za otplatu kamata. Količina novca koja ode na vraćanje kamata na pozajamice realno je 17,4 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine.
Kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najveći rast zabeležen je na nivou Republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.
Subvencije isplaćene od januara do oktobra ove godine realno su više u odnosu na isti period prethodne godine za 0,4 odsto. Subvencije isplaćene iz budžeta Republike nominalno su više za 17,7 odsto, dok beleže realni rast od 5,2 odsto.
Realni nivo transfera stanovništvu niži je u periodu januar - oktobar tekuće godine za sedam odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo transfera stanovništvu čine penzije koje su kao i zarade u javnom sektoru od januara 2011. godine odmrznute.
U prvih deset meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od 4,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekuje umeren nominalni i realni rast.
Ipak, usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period. Nominalni pad od 20,5 odsto beleže naknade nezaposlenim licima, dok naknade za bolovanja beleže minimalan rast - 1,2 odsto.
Kapitalni rashodi, odnosno sve ono utrošeno u investiranje, kupovinu nkeretnina ili obnavljanje značajnih objekata, u posmatranom periodu 2011. godine su realno viši za 6,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou.
Bolja realizacija javnih investicija je posledica bržeg i efikasnijeg povlačenja sredstava po osnovu projektnih zajmova, ali i realizacije javnih investicija finansiranih budžetskim sredstvima republike i lokalnih vlasti.
Neto budžetske pozajmice beleže pad u odnosu na isti period prošle godine od 20,1 odsto realno.
(Tanjug)
Kretanje rashoda u posmatranom periodu, bilo je povoljno i sa stanovišta onoga što se trošilo. Tekući rashodi, i to sve kategorije tekućih rashoda izuzev otplate kamata, realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći.
Otišlo je manje, gledano sa odbijanjem procenta inflacije, i na državne plate. Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 2,9 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast iznosi 8,6 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Realni pad rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 1,1 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast iznosio je iznosio 10,7 odsto.
Ono što kvari ovu povoljnu sliku su pare utrošene za otplatu kamata. Količina novca koja ode na vraćanje kamata na pozajamice realno je 17,4 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine.
Kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najveći rast zabeležen je na nivou Republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.
Subvencije isplaćene od januara do oktobra ove godine realno su više u odnosu na isti period prethodne godine za 0,4 odsto. Subvencije isplaćene iz budžeta Republike nominalno su više za 17,7 odsto, dok beleže realni rast od 5,2 odsto.
Realni nivo transfera stanovništvu niži je u periodu januar - oktobar tekuće godine za sedam odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo transfera stanovništvu čine penzije koje su kao i zarade u javnom sektoru od januara 2011. godine odmrznute.
U prvih deset meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od 4,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekuje umeren nominalni i realni rast.
Ipak, usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period. Nominalni pad od 20,5 odsto beleže naknade nezaposlenim licima, dok naknade za bolovanja beleže minimalan rast - 1,2 odsto.
Kapitalni rashodi, odnosno sve ono utrošeno u investiranje, kupovinu nkeretnina ili obnavljanje značajnih objekata, u posmatranom periodu 2011. godine su realno viši za 6,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou.
Bolja realizacija javnih investicija je posledica bržeg i efikasnijeg povlačenja sredstava po osnovu projektnih zajmova, ali i realizacije javnih investicija finansiranih budžetskim sredstvima republike i lokalnih vlasti.
Neto budžetske pozajmice beleže pad u odnosu na isti period prošle godine od 20,1 odsto realno.
(Tanjug)
