- Gašenje Alta banke ne oslobađa klijente obaveze da redovno otplaćuju kredite, jer ugovorene rate, kamate i rokovi ostaju na snazi tokom stečaja.
- Dužnici zasad ne treba samoinicijativno da prekidaju plaćanje niti da uplaćuju na nove račune, već da čekaju zvanična uputstva o daljem načinu izmirenja obaveza.
Nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad Alta banci i pokrenula postupak za stečaj, među građanima koji imaju kredite u ovoj banci pojavilo se važno pitanje - da li moraju da nastave da otplaćuju rate i kome će ubuduće uplaćivati novac.
Odgovor je jasan: gašenje banke ne znači da dugovi nestaju, a sve ugovorene obaveze moraju da se izmiruju i tokom stečajnog postupka.
Rate kredita moraju redovno da se plaćaju
NBS je u svom saopštenju posebno naglasila da pokretanje stečajnog postupka ne oslobađa dužnike njihovih obaveza prema banci. To znači da građani koji imaju stambene, gotovinske ili druge kredite moraju da nastave sa otplatom.
Ugovorene obaveze ne prestaju zbog oduzimanja dozvole za rad. To se odnosi i na kamatne stope, rokove otplate i ostale ugovorene uslove, osim ako u okviru daljeg postupka ne dođe do zakonski dozvoljenih promena.
Kome će građani uplaćivati rate?
Upravljanje bankom preneto je na Agenciju za osiguranje depozita, koja će biti imenovana za stečajnog upravnika. NBS je najavila da će dužnici dobiti jasne instrukcije o načinu izmirenja obaveza nakon pokretanja stečajnog postupka.
Zbog toga klijenti ne bi trebalo samoinicijativno da prestanu sa plaćanjem rata, ali ni da uplaćuju novac na nove račune dok ne dobiju zvanična uputstva o daljem načinu plaćanja.
Da li druga banka može da preuzme kredite?
Jedna od mogućnosti u daljem postupku jeste prodaja kreditnog portfolija drugoj banci. Ukoliko do toga dođe, potraživanja po kreditima prešla bi na novog poverioca, a klijenti bi dobili informacije o tome gde i kako nastavljaju sa otplatom.
Ukoliko kreditni portfolio ne bude prodat, naplata potraživanja odvijaće se u okviru stečajnog postupka, pod upravljanjem stečajnog upravnika.
Šta će biti sa depozitima građana?
Za razliku od kredita, novac građana na računima i štednji podleže sistemu osiguranja depozita. Osigurani iznos je do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, a obuhvata zbir sredstava na njegovim računima, uključujući tekuće račune i štednju.
Agencija za osiguranje depozita najavila je da će isplata osiguranih iznosa početi najkasnije sedam radnih dana od donošenja sudskog rešenja o otvaranju stečajnog postupka.
Oni koji imaju više od 50.000 evra moći će da prijave preostali iznos kao potraživanje u stečajnom postupku, ali njegova naplata nije zagarantovana.
Iz NBS poručuju da je prioritet zaštita deponenata i poverilaca, kao i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Takođe, banka je saopštila da će informacije o daljem toku postupka i pravima klijenata objavljivati putem zvaničnih kanala komunikacije.
BONUS VIDEO:
